Od mesnog nareska i KORE BANANE do supstance za ANTIBIOTIKE: Vizija i uspeh NAUČNIKA iz Kragujevca

Tim stručnjaka Prirodno-matematičkog fakulteta iz Kragujevca započeo je istraživanje jedinjenja, koje dobijaju od otpada, a koja bi jednog dana mogla da postanu lekovi. Ova jedinjenja nastaju od različite vrste organskog otpada, a za sada su se najefikasnije pokazali mesni narezak i kora od banane.

Njihov cilj je da proizvodnju lekova učine ekonomičnijom i da jednog dana od rezultata istraživanja nastanu tri leka koji mogu da se koriste kao antibiotici i dva citostatika (lekovi koje koriste onkološki pacijenti).

Po rečima Biljane Glišić, vanrednog profesora na PMF-u u Kragujevcu, proces dobijanja ovih jedinjenja počinje na deponiji, gde njihove kolege sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo iz Beograda uzimaju otpadne materije, obrađuju ih i njime hrane bakterije.

One kao odgovor na neku promenu uslova sredine, kao što su temperatura, količina kiseonika ili ph vrednost (kisela ili bazna sredina u kojoj se nalazi bakterija) stvaraju jedinjenja koja se zovu biomolekuli.

- Mi dalje radimo strukturnu modifikaciju tih biomolekula. Mešamo ih sa jonima metala, pre svega bakra, srebra, zlata, cinka i platine, u cilju ispitivanja njihove moguće primene u medicini. Glavni cilj je da dobijemo kompleksno jedinjenje koje će biti aktivnije od polaznog protiv različitih mikroorganizama, bakterija, gljivica i prema tumorskim ćelijama - objašnjava Glišić.

Ona dodaje da su svi svesni izazova u lečenju tumorskih oboljenja, dok su infektivne bolesti donekle zanemarene, iako mogu izazvati velike probleme, naročito kad se uzme u obzir činjenica da su mnogi mikroorganizmi razvili rezistenciju prema lekovima koji se trenutno koriste.

Troškovi proizvodnje leka se višestruko umanjuju 

Procenjuje se, kaže Glišić, da će do 2050. godine otpornost mikroorganizama na postojeće lekove imati za posledicu preko deset miliona smrti godišnje, pa je stoga razvoj novih antimikrobnih agenasa od presudnog značaja.

Ističući značaj biomolekula i njegovu primenu u medicini sagovornica Danasa objašnjava da bi naši stručnjaci proizvodeći ih na ovaj način, pomoću bakterija, deset puta smanjili troškove proizvodnje lekova.

To nije mala ušteda ukoliko uzmemo u obzir da jedan gram biomolekula na tržištu košta 15.000 evra, a i njegova proizvodnja u hemijskoj laboratoriji zahtevala bi ogromna sredstva.

Proizvodnja jedinjenja za lekove iz otpada i ekološki važno 

Ideja da proizvode jedinjenja za lekove od otpada došla je usled činjenice da smo suočeni sa sve većom količinom otpada u svetu, pa je ovo i pokušaj da se odgovori na ekološke izazove i sve veće zagađenje životne sredine.

- Hemijska sinteza uvek stvara određeni otpadni materijal, ali se trudimo da u strukturnim modifikacijama koristimo zelenu hemiju. To znači da koristimo rastvarače koji nisu toliko toksični za životnu sredinu, a radimo i na razvoju sintetičkih procedura koje će smanjiti generisanje otpadnog materijala. To je drugi cilj našeg istraživanja - kaže sagovornica lista Danas.

Dalja istraživanja nastaviće se u Beogradu

Proces proizvodnje leka od jedinjenja koja se razvijaju u Kragujevcu mogao bi da potraje godinama, jer se ona vraćaju Institutu u Beogradu koji će vršiti dalja istraživanja prema različitim sojevima bakterija i gljivica i različitim tumorskim linijama.

Foto: Pexel.com

Ona se prvo izvode u laboratorijskim uslovima, a ako se jedinjenja pokažu dobro, onda se prelazi u sledeću fazu testiranja na nekim živim organizmima.

Tim je svestan da je to dugotrajan proces, a koliko može da bude i težak najbolje su se uverili kada su skoro godinu dana pokušavali da stvore optimalne reakcione uslove da bi modifikovali biomolekule.

Tim iz Kragujevca je tokom prve godine rada uspeo da napravi nova jedinjenja metala sa fragmentima biomolekula koji proizvode bakterije.

Istraživanje stručnjaka sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu deo je projekta Bioekologics, koji je izabran kao najbolji u kategoriji prirodnih nauka u okviru programa Ideje Fonda za nauku Republike Srbije, koji ga i finansira.

Na ovom projektu radi 14 naučnika iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Instituta za informacione tehnologije Univerziteta u Kragujevcu i Internacionalnog centra za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju iz Trsta.

 

 

 

Ostavite komentar