Vesti > Srbija

Niko me ne pita ŠTA ZNAM, već koliko IMAM GODINA: Zašto su ŽENE STARIJE OD 45 nevidljive za POSLODAVCE

Osećaj odbačenosti i bespomoćnosti

Autor: Mina Duduković

01/02/2023 > 11:55

podeli vest:

Niko me ne pita ŠTA ZNAM, već koliko IMAM GODINA: Zašto su ŽENE STARIJE OD 45 nevidljive za POSLODAVCE
Foto: Freepik.com


Iskustvo, odgovornost, ozbiljnost i stabilnost. Ovo su neke od najpoželjnijih osobina idealne radnice koja će moći da odgovori svim zahtevima poslodavca. Međutim, praksa i statistika pokazuju potpuno suprotno, pa žene u Srbiji posle 45. godine teško nalaze posao i suočavaju se sa mnogobrojnim problemima na tržištu rada.

Prema podacima Nacionlane službe za zapošljavanje (NSZ) iz novembra 2022. godine na evidenciji je bilo 116.00 nezaposlenih žena starijih od 45 godina, i one predstavalju 48 odsto od ukupnog broja žena na evidenciji. Najveći broj ima samo osnovnu i srednju školu, a svaka treće čeka u proseku pet godina na posao, a svaka druga i do 10 godina.

Foto: privatna arhiva

Mima Perišić, Udurženje Žene na prekretnici

Mima Perišić, predsednica Upravnog odbora Udruženja "Žene na prekretnici" kaže da u situaciji izražene rodne nejednakosti na tržištu rada, među najugroženijim grupama su žene starije od 45 godina, jer su dvostruko diskriminisane - po osnovu pola i godina.

- Već od 45. godine žene se suočavaju sa nemogućnošću da ostvare jednaka prava na rad, ne samo u odnosu na svoje muške vršnjake, već i u odnosu na žene drugih starosnih kategorija, tako da je njihova stopa zaposlenosti najniža u poređenju sa svim starosnim grupama. Najveći broj njih ostao je bez posla nakon privatrizacije što je dovelo do propradanja velikih društvenih i državnih preduzeća u oblasti prehrambene, prerađivačke, tekstilne industrije, ukidanje četiri velike banke.  gde su radile većinom žene - objašnjava Perišić.

Foto: Unsplash.com

 

Ona dodaje da je više od 40 odsti žena starijih od 45 dobilo otkaz zbog stečaja preduzeća, a kada su nakon toga pokušavale da se ponovo zaposle, doživele su i dalje doživaljvaju diskriminaciju..

- Poslodavci imaju predrasude da su najefikasniji radnici uzrasta od 30. do 45. godine i između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti, u gotovo dve trećine slučajeva odabrali bi osobu mlađu od 45 godina. I to uprkos činjenici da su žene starije od 45 godina iskusne, odgovorne, ne odlaze na bolovanje zbog mlađe dece, spremne su da se usavršavaju, nalaze lakše rešenja u kriznim situacijama, nisu ambiciozne da bi ugrozile ostale kolege, mogu da pomognu mladim koleginicama u okruženju - objašnjava Perišić. 

Prema njenim rečima žene u ovom starosnom dobu ukoliko nemaju posao gube samopouzdanje i suočavaju se sa raznim psihološkim problemima. Zbog toga one često odustaju od dalje potrage za radnim mestom, a ostaje im osećaj odbačenosti, usamljenosti i bespomoćnosti. To je zajedničko, bez izuzetka, svim ženama koje su se, ostavši bez zaposlenja našle na svojevrsnoj prekretnici. 

- Osim gubitka posla žene se susreću sa mnogim ličnim problemima. Neplaćeni rad u porodici i nedovoljna podrška za usklađivanje porodičnih obaveza i rada je nešto sa čim se susrećemo. Žene koje rade kraće od punog radnog vremena to čine uglavnom zbog brige o deci, starijim ili nesposobnim odraslim licima. Briga o deci i drugi porodični razlozi glavni su uzroci i za odustanak žena od aktivnog traženja posla, dok su istovremeno i jedan od najčešćih razloga za nedobijanje posla, diskriminaciju na radnom mestu i dobijanje otkaza - dodaje Perišić. 

Zbog nemogućnosti da nađu zaposlenje žene starije od 45 godina prihvataju neformalne ili privremene poslove zbog čega veliki broj njih nikada i ni ne ostvari 15 godina priznatog radnog staža minimalnog za priznavanje penzije.

Udruženje "Žene na prekretnici" već sedam godina zalaže se za poboljšanje ekonomskog položaja žena starijih od 45 godina. 

- Naš posao je da budemo podrška i zalažemo se za harmonizaciju između rodnog i radnog zakodnodavstva, kako bi  žene i u zakonskom okviru zapošljavanja bile prepoznate kao jedna od teže zapošljivih grupa, što sada nije slučaj. Dobra vest jeste da mnoge od njih postaju preduzetnice i pokreću sopstvene biznise. Naš posao je da ih ohrabrimo i osposobimo da krenu dalje, da steknu samopouzdanje, često upoznaju same sebe i otkriju da mogu više nego što su do tada mislile i znale - poruka je ovog Udruženja.

Iskustva žena koje su ostale bez posla

S. A. sa svojih 57 godina života i 27 godina radnog staža osećala se krivom što, umesto da je na poslu, sedi kod kuće već pet godina. Sve bi dala da je drugačije. Da nastavi da se bavi profesijom kojoj se posvetila. Ona i suprug, inače kolege informatičari, nemaju dece, radili su u istoj firmi, a kada su na red došla otpuštanja, kao da se podrazumevalo na koga će od dvoje supružnika pasti izbor.

- Naravno, uvek počinju od žena. Bila sam prva u sektoru informatike koja je dobila otkaz kao tehnološki višak. Bilo mi je mnogo teško, pogotovo prve godine. Da sam onda, 2012. godine imala priliku za edukaciju u radionicama, kao sada ovde u udruženju, možda bih nešto u međuvremenu i napravila - priča ona. 

S.A. kaže za sebe da pripada pionirima informatike u Srbiji. U srednjoj školi je pohađala informatički smer, potom upisala i završila FON. Celog života je radila u struci. A kada se suočila sa praznim danom koji ne počinje spremanjem za odlazak na posao, shvatila je da mora iz početka:

- Trebalo mi je godinu dana da shvatim da me niko neće zaposliti.

Foto: Shutterstock

 

Još jedno neprijatno iskustvo žene koja neprekidno, na sve strane, šalje svoj CV, a poslodavac, kaže, prvo gleda godište. Njoj je 48 godilna, vodila je knjigovodstvo za razne firme, studirala na Poslovno-pravnom fakultetu u Novom Sadu, diplomirala na Višoj ekonomskoj. Imala je tekstilnu radnju sa bivšim mužem, pa hamburgernicu, a poslednjih godina orijentisala se na fotografiju:

- Pitala sam se šta sa mnom nije u redu. Vezem, šijem, štrikam, slikam, svašta znam i opet sam bez posla. Sve što se vama događa deluje sasvim drugačije kad čujete tuđe priče.

Trideset godina deli dva slična događaja u kojima je G.P. bila akter, ali u različitim ulogama i na različitim mestima, čak i državama. U prvom, u Crnoj Gori, gde je tada živela, bila je trudnica i zbog toga dobila otkaz, u sedmom mesecu trudnoće. Drugi put, 2015. u Beogradu jedna druga mlada žena, njena koleginica, bila je trudna i hteli su da je otpuste, baš iz tog razloga. Ona je ustala u njenu zaštitu i sama ostala bez posla.

- Užasnuta sam da se posle toliko godina ništa nije promenilo. Osetila sam kao svoju dužnost, misiju, da pomognem tim obespravljenim ženama. Poslodavci su nemilosrdni, ucenjuju radnike, teraju ih da potpišu blanko otkaz koji posle samo izvuku iz fijoke, kad im ustreba - ispričalka je svoje iskustvo G.P, arhitekta po struci,u šezdesetoj godini života. 

Na poslu je ostala do kraja 2015. godine kada je sa velikom grupom svojih kolega, čak 30 odsto zaposlenih, proglašena tehnološkim viškom. U tom trenutku imala je 59 godina i 32 godine staža.

- To što ste bili vredni i lojalni, nikom ništa. Novo vreme, nova pravila, sada prolaze prodavci magle. Na pragu šezdesete, osećala sam se kao da su mi ukradene najplodnije godine, kada sam mogla da pružim maksimum i time zaokružim svoju karijeru.

 

Ostavite komentar

Nevena

Tacno tako. Ostala bez posla, 58 godina, godine za penziju nedostižne...Samo pogledaju godine smatraju da nisi po kriterijumima...Osecam se frustrirani, beskorisnim, depresivnom da mi cak padaju na um suicidne misli...Od vesele osobe, pune života do nekog ko sve cesce razmislja ma bolje da skocim s mosta jer sam izgubljena, ne pripadam nigde, ne doprinosim...teret sam porodici....

04.02.2023 20:08
Slavica Živanov

Žena posle 45 zna i šta hoće i šta neće.Em što zna em to i kaže..A to je 40 radnih sati nedeljno,plaćen godišnji odmor,plaćen prekovremeni rad,prijavljena na punu platu.Poslodavcu takve osobe uglavnom ne odgovaraju.

12.02.2023 13:02
Goca Stokic

To je tacno ja imam 60g i gde nisam konkurisala pitaju za godine i kad kazes samo pozvacemo vas i nikad se ne jave strasno niko neproverava sposobnost osecas se strasno zalosno je to tesko je prihvatiti da si odbace

13.02.2023 18:27
Verica Kostic

Sve sam i ja to prosla. Bila sam trgovac, prodavac obuce. U isoj prodavnici bila sam sve od ucenika da poslovodje. 2010. godine sam postala tehnoloski visak jer sam bila najstarija u prodavnici. Vise nigde nisam mogla da se zaposlim zbog godina. Zaposljavane su devojke koje su imale godina koliko ja staza. .

19.02.2023 12:53