PRINCEZA Danica Karađorđević i PRINC Filip čuvaju tradiciju: Uz naše ljude i u VRTIĆU, i na KALENIĆ pijaci, i na KOSOVU

Najveći deo svakog dana u porodici princa Filipa i princeze Danice Karađorđević posvećen je i usmeren na njihovog sina Stefana. Želja im je da odrasta okružen ljubavlju, da bude radoznao, ali i da odmalena nauči da su u životu važni i učenje, disciplina i vredan rad. 

Princu i princezi jednako je važno i to da očuvaju tradiciju našeg naroda i da se s ljudima sreću uvek i svuda – na Kalenić pijaci, vračarskim ulicama, ali i širom naše zemlje i u inostranstvu.

O svemu tome danas je u emisiji „Kec na jedanaest“ na K1 televiziji govorila princeza Danica Karađorđević i objasnila kako je u sebi pomirila slobodan umetnički duh i dužnosti i pravila koje sa sobom nosi titula princeze i pripadnost kraljevskoj porodici Karađorđević.

- Titule princa i princeze ljudima su značajne. Filip i ja imamo obaveze, protokole i različita dešavanja u zemlji i inostranstvu, imamo Fondaciju. Ljudima su značajni simboli i figure tog vremena koje su poznavali, kojih se sećaju i poistovećuju ih s nama. To je jako lepo i to su nove stvari i nova priča koja se piše. To je trag koji postoji i koji se ponovo učvrstio na kreativan i društven način, u mom slučaju i u skladu s umetničkim beogradskim miljeom u kojem sam odrastala. Moje školovanje i sve što je usledilo je nadgradnja i drago mi je kada ljudi povežu Danicu umetnicu i Danicu danas. To je spoj koji nije mogao da se zaobiđe. Mislimo da naše prisustvo može da pruži doprinos i zato radimo na jako lepim projektima kroz našu Fondaciju i mnogo je lepih tema o kojima možemo da razgovaramo. Jako je važno da nas naše društvo prihvata i ima zaista lep odnos prema nama - kazala je princeza.

- U svom karakteru i biću shvatam sve vrlo slobodno. Znate, u pismu i tipografiji kojima se bavim postoje pravila, a ja sam se uvek vodila time da ako spoznam dobro pravila lako ću njima moći da vladam. Ja sada predstavljam jednu instituciju. Sve više ljudi sada ima odnos prema toj instituciji. Mislim da je to u redu zato što se samo tako održava tradicija, ona mora da ima kontinuitet. Ima tu dosta lepih stvari i niti koje vezuju Srbiju i sve nas.

Očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa

Princeza Danica je u emisiji „Kec na jedanaest“ opisala svoj životni i profesionalni put.

- Odrastala sam u umetničkom okruženju za koje sam vrlo brzo shvatila da je atipično i drugačije od okruženja mojih vršnjaka. U Ciletovom ateljeu uvek je bilo velike stvaralačke energije i naboja, velikog društvenog angažovanja. Bio je tu ceo tadašnji beogradski umetnički milje – pesnici, muzičari, scenaristi, dramaturzi... To je bila ekipa u kojoj sam se našla i s kojom sam rasla. Kao jedinica svi ti likovi s Ciletovih slika su mi pravili društvo. Satima bih gledala u te likove, smišljala njihove živote i sve oko tih životnih priča i iz toga se rodila vizija koja je postala osnov za moj vizuelni vokabular koji će postati kolaž. U trenutku kada sam upisala grafički dizajn na Akademiji primenjenih umetnosti u Parizu osvrnula sam se na štampana izdanja kako bih to likovno i umetničko mogla da primenim na moderno i opipljivo. Bavila sam se mnogo izdavaštvom, tipografijom, rečima, slovima, mislima... U Parizu upisujem paralelno na Sorboni slavistiku i komparativnu književnost srpsko- bosansko-hrvatsku. Tada se pojavilo to traganje za korenima, identitetom, i putevi pravoslavlja bili su jako važni. Filipovo i moje venčanje bilo je omaž venčanju kralja Aleksandra i kraljice Marije. Tada smo Filip i ja shvatili da će naš put biti očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa, tradicije i identiteta naše zemlje - ispričala je princeza Danica Karađorđević.

Foto: Printscreen youtube/SP video

Monarhije

Na pitanje koliko se razliku evropske kraljevske porodice i naša, princeza je kazala:

- Razlika je u tome što su te monarhije toliko poznate, britanska je postigla holivudsku popularnost. Mi moramo da se setimo da je dinastija Karađorđević krenula s narodom i od naroda. Karađorđe je imao svoju farmu, kralj Petar Prvi je ručavao sa svojom vojskom... Naša najveća radost je da budemo sa narodom, da se srećemo, da pripadamo zajednici i da nismo od nje izolovani. Da smo svakodnevno u komunikaciji i kontaktu sa ljudima na Vračaru u blizini Stefanovog vrtića, na Kalenić pijaci ili bilo gde drugo. U toj pripadnosti našem identitetu ljudi ponovo vide sve ono što se možda neko vreme nije videlo. Tu nastavljamo nit o kojoj smo pričali - kazala je princeza.

- Britanska monarhija je velika i najpopularnija u svetu. Mnogi često zaboravljaju da su ta dva momka, Vilijam i Hari,
bili dečaci kada su se susreli sa razvodom roditelja, pa sa smrću majke... Sva ta dešavanja drže medijsku pažnju. Nijedna porodica nije savršena, u svakoj ima neslaganja i pomeranja granica, raskoraka, drugačijih mišljenja...

Svakodnevni život i sin Stefan

Princ Filip i princeza Danica potpuno su orijentisani na svog sina Stefana.

Foto: K1inf/TVK1

- Sve u našem životu u vezi je sa dobrom organizacijom. Ključan je Stefanov odlazak u vrtić, i uvek ga vodimo i sačekujemo ja ili Filip. U međuvremenu Filip ima svoj posao, trenutno je veoma aktivan u kontekstu bitkoina, a ja se bavim radom u našoj Fondaciji i budućim umetničkim poduhvatima. Vreme toliko brzo prolazi. Trudim se da budem sa Stefanom stalno i da budem odgovorna za sve što se dešava u vezi sa njim. Ne prepuštam to drugima osim kada je to baš nužno. Mi živimo na Vračaru, blizu ateljea mog oca i kuće mojih roditelja. Želim da i Stefanu to približim, da oseti taj momenat odrastanja u jednom slobodnom okruženju, u prisustvu umetnika. Da sam otkriva sebe, da bude radoznao i da pokazuje radoznalost, da ga ne sputavamo. Da bude što više sa nama do pete godine, i kasnije naravno, da shvati da je okružen ljubavlju. Mnogo smo mu posvećeni ali imamo i mnogo planova usmerenih na naše društvo i zemlju - rekla je princeza.

Princeza Danica ukazala je i na značaj obrazovanja i edukacije dece.

- Važno je da imamo kontakt sa decom, da imamo edukacije, da priđemo deci s jedne istorijske tačke kako bi shvatila ko su i da svi imamo odnos prema našem identitetu. Da kraljevska porodica i to nasleđe pripada svima nama. Tada to postaje nešto čime ćemo se svi ponositi, mimo svake politike. Jedan monarh uvek gleda na duže staze i njegove odluke uvek se odnose na decenije pred nama. Aktivizam u tom smislu je važan kako bi Srbija zaštitila svoje, kako bi se zaštitila zemlja. Da svi zajedno radimo na tome. Angažovano mišljenje je krenulo kroz Ciletov atelje, kroz moj rad, izložbe, bavila sam se i položajem žena u društvu. To je odnos koji imam prema našem društvu i smatram da naša značajna uloga i doprinos treba postepeno da rastu. Da ohrabre druge, da pomognemo.

Srpski jezik

Na pitanje Boška Jakovljevića i Aleksandre Jeftanović kojim jezikom govore kod kuće, princeza je rekla:

- Uglavnom pričamo srpski. Filip intenzivno uči srpski, a ja uvek pričam na srpskom. On mi nekad odgovara na engleskom, ali sve više počinje i na srpskom. Ljudi moraju biti svesni da je situacija za decu iz porodice razvedenih roditelja, koji su živeli u drugim zemljama i tek u tinejdžerskim godinama dobili pravo da se vrate u zemlju i dobiju državljanstvo, bila traumatična. Treba imati celu sliku i videti podlogu. Ako je samo nepoznavanje srpskog jezika problem, onda je to najmanji problem i idemo ka tome da ga savladamo u potpunosti - rekla je princeza s osmehom.

Veze s evropskim monarhijama

Princeza Danica otkrila je da je Filip veoma blizak sa španskim kraljem Felipeom koji je bratanac njegovoj mami.

- Moja kuma je prestolonasledica Viktorija od Švedske. To su sve mladi ljudi i mlađe generacije se sreću. Što na porodičnim što na drugim okupljanjima i mnogo je važno da imamo svoje predstavnike tamo. To je značajno pogotovo u kontekstu Filipovog rada i mog posla. Uvek je to zanimljiva diskusija i podsećanje da smo mi tu i da se nećemo odvojiti od našeg puta i identiteta.

Stefanovo školovanje

S obzirom na to da su se i princ Filip i princeza Danica školovali u inostranstvu, na pitanje voditelja emisije „Kec na jedanaest“ kakvo će biti školovanje njihovog sina Stefana, princeza je rekla da je još uvek rano za ta razmišljanja.

- Stefan je još uvek mali. Ako se svi budemo trudili da unapredimo ovu sredinu, možda će za deset godina situacija biti drugačija i možda će naša deca ovde ići u poznate škole. Naše škole su i kroz istoriju bile poznate kao veoma dobre. Deca treba da budu slobodna, da spoznaju i disciplinu naravno, ali da spoznaju i to u čemu mogu da budu najbolji i dobiju vetar u leđa u tim stvarima u kojima se pronalaze.

Rekla je da ostaje da se vidi gde će ići taj put.

- Najvažnije je raditi na bliskosti sa detetom u svakodnevnoj komunikaciji, u igri. Naše dete će ići u školu u kojoj se govori srpski jezik. To je prvo i osnovno. Svoje mesto pod suncem pronaći će i uz našu pomoć, naravno, ali će pripadati ovom narodu. Zajedno ćemo ići u korak s vremenom što danas nije lako, izazov je biti roditelj, ali pravim vrednostima treba odgajati decu. Voditi ih na lepa mesta, pričati im ko su bili znameniti ljudi, naši ratnici poginuli u svetskim ratovima... A kada dođu do zrelosti sa tim znanjem, to će blagotvorno delovati na njihovu svest i na to da ne tragaju već da dobro znaju ko su i odakle su.

Fondacija

Najvažniji zadatak Fondacije je kulturno-istorijsko nasleđe naše zemlje.

- Kada se nešto oskrnavi ili sruši, to je atak na ono što se vekovima gradilo i čuvalo. Priroda je takođe mnogo važna, odnos prema našoj lepoj zemlji. Prema Gračanici, Visokim Dečanima. Imamo prirodno blago i imamo sve potencijale i resurse koje moramo da zaštitimo i mislim da mi to i možemo. Nismo Engleska i Francuska, ali naći ćemo modus da se to zaštiti i da ne ide u komercijalnu stranu, nego da se hranimo organskim proizvodima koji će da se gaje kod nas, da jedemo lokalno i sezonski. Što se više budemo vraćali tim delovima prošlosti, bićemo jači.

O Kosovu i Metohiji

Princeza Danica govorila je i posetama Kosovu i Metohiji.

- Najveći utisak na mene su ostavili ljudi. To kako smo svaki put bili dočekani kada su Vidovdanske svečanosti u Gračanici. Taj put je za nas veoma emotivan. U Domu kulture prošle godine je bila otvorena i Ciletova izložba jer je dobitnik velike nagrade za životno delo i celokupno stvaralaštvo „Longin“ koju sam preuzela u njegovo ime. Fascinirana sam tim prostorom, ljudima s velikim znanjem koji tamo rade, bilo je fantastično. Ne treba da im otežavamo život, jer su mnogo pogođeni. Oni se drže zajedno, a i crkva i vera su veliki stub i koren, kao i kultura. U Domu kulture koji je multimedijalni organizuju se predstave, izložbe, koncerti... Bez toga zajednica ne bi opstala, i to je zajednica na koju bismo mogli da se svi ugledamo.

Princeza Danica istakla je da veliku zahvalnost duguje ocu i majci.

- Tom stubu porodičnog života gde su ljubav i veze jake. Cile i Beba i njihov odnos, njihovi životni principi su me učvrstili. Učinili da želim da doprinesem, da stavim na raspolaganje sve što imam i znam, da to bude impuls i za moj rad, za moj umetnički kaleidoskop. Znam da su mnogo važni rad i trud, ali i onaj san o kojem je govorio u Australiji Novak Đoković.

Kako je kazala princeza, princ Filip Karađorđević bavi se bitkoinima i gleda u budućnost.

- Šta je pedesetih ili šezdesetih godina prošlog veka bio internet a šta je danas? Sve je proces i neminovno će se otvarati ta vrata gde ćemo shvatati da nam ti noviteti idu u korist, da bi trebalo da razmišljamo na duže staze i sa vizijom. Slobodni protok i tu vrstu filozofije podržavam, a Filip je u tome veoma aktivan - kazala je princeza.

Ona je dodala da je sigurno da im titule daju interesantnu podlogu, ali da žive tradiciju u modernom duhu.

- Živimo vrlo savremeno ali se vraćamo na svoj način tradiciji. Mi smo deo naroda i zajedno s narodom radićemo na svemu šta nam je svima najvažnije. Dosledni smo i odgovorni prema tome kako nas ljudi dočekuju, vide i prepoznaju. Taj kredibilitet je naš najveći doprinos. Taj odnos ljudi prema onome šta predstavljamo. Naše prisustvo je doprinos i može samo da raste. Trudićemo se da oživimo kulturu sećanja Govoreći o Novaku Đokoviću, ali i o njihovoj porodici.

Princeza je rekla da je teže nekome ko je iz Srbije nego nekome ko je iz Francuske, Engleske, Nemačke...

- Razlog tome su godine propagande, mi smo zemlja u kojoj se ratovalo. Šta smo sve prošli... Mi smo narod koji je i zaboravljao, ali mi ćemo se truditi da oživimo kulturu sećanja. Da se vratimo na Kosovo, u Jasenovac, Prebilovce... Deo našeg identiteta je i bol. Samo kroz empatiju, ljubav i emociju prema svojoj zemlji možemo da budemo deo tog identiteta. Mnogo je stradanja bilo, previše... Ne znam da li je neka zemlja toliko stradala. To je utkano u nas. To se pronađe u jednom trenutku životnom i onda smo kao vojnici u odnosu na tu dužnost koju imamo. To se pokazuje i internacionalno, kroz Novaka i kroz druge sfere i pojedince koji će biti ambasadori srpske kulture i društva. Koji će nas predstavljati kao što nas niko nikada ranije nije. U kulturnom miljeu moj otac je bio predstavnik tog kruga, kasnije i ja, i sad gde god da odemo mi smo to što jesmo – zaključila je princeza Danica Karađorđević u emisiji „Kec na jedanaest“ na K1 televiziji.

Ostavite komentar