Šta se najviše KRADE u srpskim radnjama, a šta kad TRGOVCI zavuku ruku u TUĐI DŽEP?

Sa dubinom krize proporcionalno se povećavaju i krađe po srpskim prodavnicama, a stručnjaci kažu da se najviše kradu suhomesnati proizvodi, vakum pakovanja i paštete. 

Predsednik Društva trgovaca iz Novog Sada Mlađan Šumić u emisiji "Mi danas" na K1 televiziji kazao je da je interesantno i to da se u manjim radnjama krade skupa roba. 

- Naši podaci pokazuju da se krade isto kao i prethodnih godina, samo su cene veće. U velikim sistemima imaju obezbeđenje, dok u malim radnjama to ne postoji, i tu je problem veći. Uglavnom se krade skuplja roba poput čokolada od 300 grama, dezodoransi... Lopovi kradu, a ne ljudi koji nemaju novca. Još veći problem je što imamo oružane pljačke, jer se u tom slučaju odnosi novac iz kase - kazao je Šumić na televiziji K1. 

Prema rečima Milana Tomanovića, šefa obezbeđenja „AD Podunavlje“, najviše se kradu suhomesnati proizvodi, vakuum pakovanja, paštete...

- Od 2020. godine beležimo znatno veći broj krađa. Ljudi koriste situaciju, posebno nepažnju trgovaca. Ne kradu stariji, već radno sposobne osobe - kazao je Tomanović u emisiji "Mi danas“. 

Sitna krađa

Krađa spada u krivična dela i u zavisnosti od vrednosti ukradene stvari određuju se i kazne. Advokat Dane Žugić objašnjava da u sitnu krađu spada svaka stvar u vrednosti do 5.000 dinara.

- Ona se goni po privatnoj tužbi, a sve što je više od tog iznosa smatra se krađom, gde je propisana novčana ili zatvorska kazna do tri godine. Postoje dve kategorije zakona, ali su sankcije iste za sve. Sud međutim ceni olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti. Nije isto ako je počinilac povratnik ili je to delo učinio prvi put i pokazao kajanje - kazao je advokat Žigić i dodao da osobe koje profesionalno kradu znaju do koje granice mogu da idu.

Foto: K1/Printscreen

On je dodao da kako sistem zaštite napreduje, tako se i mehanizam krađe usavršava i primenjuju se novi načini krađe.

- Sve što se radi u svetu, radiće se i kod nas. U slučaju otkrivanja krađe, postoji opcija da zamolite počinioca da vrati robu, a ukoliko to ne želi da učini, treba da se pozove policija kako bi se utvrdio stepen krađe, ali i da ne bi došlo do nekog sukoba – objasnio je advokat Žigić i napominuo da okrivljeni imaju prava na svog branioca, ukoliko želi da ga iskoristi. 

I trgovci kradu?

Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" rekao je u emisiji "Mi danas" da se i potrošači žale da u velikim lancima na polici bude jedna cena, dok ih na kasi sačeka druga. 

- Takvi slučajevi se mogu prijaviti, ali potrošači nemaju poverenja u tržišnu inspekciju. Mi nemamo ni javno objavljene podatke od strane tržišne inspekcije ili nadležnog organa koji bi nam rekao, koji su sve trgovci kažnjeni zbog takvih slučajeva. Ali, imamo situaciju da vrećica od dva kilograma limuna ima kilogram, pa pojedine osobe koje kradu, smatraju taj svoj čin "vraćanjem" trgovcima za njihove krađe. Da postoji prava sankcija za trgovca koji to radi, takve stvari se ne bi događale - rekao je Gavrilović. 

Foto: K1info

On je istakao je i da lopovi više kradu zimi nego u proleće, zbog toga što ljudi nose široke jakne i lakše im je da sakriju robu. 

- Mi smo inicirali formiranje socijalnih karata. Da se kod ljudi koji primaju socijalnu pomoć država odrekne poreza i trgovac marže. Mi to stalno iniciramo, ali već dugi niz godina nismo uspeli da to i sprovedemo - rekao je Gavrilović. 

Dok trgovci usavršavaju tehniku zaštite od lopova, ponekad i zaborave da je objavljivanje snimaka nadzornih kamera na kojima je osoba uhvaćena u krađi nije dozvoljeno i predstavlja narušavanje podataka o ličnosti. 

Milan Marinović, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, kazao je u emisiji „Mi danas“ da je jasan motiv prodacava, jer žele da spreče da njihovu robu neko krade.

- Postoji način propisan zakonom kako oni mogu da koriste te snimke sa nadzornih video kamera. Ukoliko se utvrdi da je neka osoba izvršila krađu, onda su dužni da obaveste MUP i da ustupe snimak tom organu koje je nadležno da goni izvršioce krivičnih dela. Međutim, da se pravi hajka na društvenim mrežama, da se prave fotografije, lepe po izlozima... To je nedopustivo i to je kršenje zaštite podataka o ličnosti - rekao je Marinović. 

Foto: K1/Printscreen

Ako se to dogodi, osoba koja je na snimcima ili fotografijama može da tuži trgovinski lanac.

- Može i da se obrati Povereniku ukoliko smatra da se njegovi podaci o ličnosti nezakonito obrađuju,  a može i da traži od onoga, ukoliko zna ko je postavio fotografiju da je obriše i da obustavi korišćenje njegovih podataka. Ima puno pravo da traži i osnov po kome je to učinjeno - zaključio je poverenik za zaštitu podataka o ličnosti na televiziji K1.

 

 

Ostavite komentar