HRISTOS VASKRSE - VAISTINU VASKRSE: Četiri reči u koje staje SUŠTINA HRIŠĆANSTVA

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, zato što predstavlja suštinu hrišćanskog učenja - Hristovo vasrksenje iz mrtvih je pobeda vere i života nad smrću.

Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari, koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi. Isus je vaskrsao.

Na Vaskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije poverovao da je Hristos vaskrsnuo, i otuda u narodu uzrečica "neverni Toma".

Hrišćani se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse". Cela nedjelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Vaskrs svuda praznuje istog dana, posle proljećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i prvog punog meseca.

Zato je Vaskrs pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju, i može da "padne" u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja po gregorijanskom, odnosno od 22. marta do 25. aprila julijanskom računanju vremena.

Za Vaskrs se jaja boje crveno i drugim jarkim bojama i poklanjaju prijateljima. Jaje ima simboličko značenje jer se iz njega rađa život.

Foto: Pixabay.com

Vaskršnji dan

Vaskrs je dan radosti. Zvona na crkvama zvone, a ljudi se pozdravljaju sa “Hristos vaskrse”, uz obavezan odgovor “Vaistinu vaskrse”. Vaskrs je porodični praznik i slavi se uz prisustvo svih ukućana i obaveznu svečanu trpezu koja označava i kraj četrdesetodnevnog posta.

U nekim delovima Srbije domaćice spremaju posebne lepinje u obliku venca sa jajetom umetnutim unutra, poznate kao kovržnjak, koje se razmenjuju sa prijateljima. Na vaskršnje jutro deca se trljaju crvenim jajetom po licu "da bi bila zdrava", a devojke umivaju vodom u koje je potopljeno jaje kako bi tokom godine bile rumene.

Svako ko taj dan dođe u kuću dobija jaje na poklon, a jaja se daruju i kada se ide u goste. Posebna radost za decu je običaj koji se zove "kupusanje gnezda" i podrazumeva da deca traže poklone koji ukućani za njih ostavljaju u posebno dekorisanim gnezdima, uz priču da ih je tu doneo Vaskršnji zeka, na isti način na koji ih za Božić donosi Božić Bata.

Foto: Pexels.com

Običaji za Vaskrs

Različite kulture su dodale i još neke običaje za ovaj veliki dan.

U Srbiji se, recimo, jagnjetina jede na Vaskrs samo ako je pre njega proslavljen Đurđevdan.

U Rusiji je bio običaj da ako se neko uspava i ne dođe na jutrenje u crkvu idu po njega, polivaju ga vodom, ili ga bacaju u reku. U 17. veku, Sinod Ruske crkve je posebnim ukazom zabranio provođenje ovog običaja, koji je dovodio i do smrtnih stradanja ljudi. Posle ručka ljudi su se okupljali kod Crkve, a ako u selu nema crkve, pod zapis (sveto drvo).

U Italiji se praznik slavi porodično uz bogatu trpezu na kojoj su obavezna jagnjetina, torta paskvalina, slano jelo od spanaća i jaja.

U Francuskoj se posle obavezne porodične vaskršnje mise kreće u lov na jaja koja je domaćica ili neko od ukućana rano ujutro ili noć pre praznika sakrio po bašti ili u kući. Za ovu priliku prave se i posebna čokoladna jaja, koja predstavljaju nagradu pronalazaču. Običaj lova na jaja raširio se iz Francuske i u druge evropske zemlje, kao i u Ameriku.

Na Filipinima se specifičnim ritualima obeležava cela nedelja pre Vaskrsa, a običaji za Vaskrs su i maskiranje muškaraca u rimske vojnike koji marširaju ulicama, simulirajući povorku pre raspeća. Maskirani muškarci bičuju sebe po leđima, a nije redak slučaj ni da se simulira raspeće.

Na Bermudskim ostrvima za Vaskrs se puštaju specijalno pravljeni papirni zmajevi koji simbolišu Hristovo raspeće. Porodični ručak je obavezan uz nezaobilazna jela kao što su torta od bakalara i specijalno umešena peciva sa znakom krsta.

Slovačka i deo Mađarske Vaskrs proslavljaju i specifičnim ritualom šibanja vrbom ili polivanja vodom povorke devojaka ili žena koje prolaze ulicama. Veruje se da je vrba simbol plodnosti, pa otuda ovi običaji za Uskrs, a žene i devojke tom prilikom posmatračima, „mučiteljima“, poklanjaju ukrašeno jaje.

Svim zemljama je zajednički običaj tucanje jajima, svojevrsno takmičenje u čvrstoći jaja. Onaj čije jaje ostaje celo za nagradu uzima protivnikovo jaje sa naprslom ljuskom.

Uz tradicionalni pozdrav HRISTOS VASKRSE - VAISTINU VASKRSE, redakcija portala K1Info vam želi dobro zdravlje, mir i svako blagostanje.

Ostavite komentar