Da li treba da se PLAŠIMO GRMLJAVINE? Srpski fizičar otkriva šta NIKAKO NE TREBA DA RADIMO KAD GRMI

Fizičar Nikola Cvetanović izjavio je danas za Tanjug da kada se grmljavina čuje to znači da je dovoljno blizu da bude opasna i treba se skloniti i nikako ne treba biti na otvorenom.

Opasnost gromova je, kako objašnjava, u ogromnoj energiji koja se saspe na mesto gde udara grom, u jako kratkom vremenskom periodu, manje od milisekunde nastupe ogromne temprature, napone, hiljade ampera, 30.000 celzijusa. 

Kaže da u tako kratkom vremenskom periodu sasuti toliku energiju na jednu lokaciju može izazvati požar, teške zdravstvene posledice kod određenih osoba ako ih grom pogodi, pa čak može biti i pogubno.

Cvetanović napominje da treba gledati vremensku prognozu i razne aplikacije, gde se može videti da li će biti grmljavine, gledati kakvi su oblaci, da li se u daljini čuje grmljavina, jer, kako kaže, onog momenta kada se grmljavina čuje znači da je dovoljno blizu da bude opasna i treba se skloniti.

Ukoliko se nađete u nekom prevoznom sredstvu, poput autobusa, automobila ili aviona, dr Cvetanović ističe, da razloga za strah nema

– Ukoliko je automobil normalan i nije kabriolet, onda ste bezbedni, jer u kolima postoji takozvani Faradejev kavez. Štiti vas upravo taj metal u Faradejevom kavezu zbog kojeg je električno polje poništeno. Dešava se, da udari grom u auto ili autobus i da ga ošteti, ali čoveku ne može da našteti. U automobilu ste bezbedni bez obzira na to da li je motor uključen ili nije, da li se krećete ili stojite – kaže Cvetanović i dodaje da nema razloga za strah ni kada se nalazite u avionu:

– U avione često udaraju gromovi. Poslednja nesreća koju je izazvao udar groma je bila šesdesetih godina. Tada su inženjeri shvatili i odlučili da postave zaštite, odnosno mrežu provodinika koji se ponašaju kao gromobrani , ona sprovede struju do zemlje, može da dođe do nekih manjih posledice po elektroniku, ali niko ne strada, tako da je bezbednost u avionu maksimalna.

Iako mnogi smatraju da mobilni telefoni privlače udare groma, fizičar Nikola Cvetanović naglašava da to nije tačno

- Jedno vreme se oko toga vodila polemika. Postoji neki koncezus, nakon ispitivanja otkako ljudi koriste više mobilne telefone, da ne postoji neka veća verovatnoća da vas grom udari. Teorijski bi moglo, jer kada pričate u blizini, pravite jone u nekoj manjoj količini. ne treba u trenutku udara groma držati telefon pored glave, ali u džepu neće napraviti nikakav problem. Treba izbegavati korišćenje, ali ne treba ni da bacite mobilni telefon od sebe, jer nije dokazano da postoji veća verovatnoća da će da vas udari grom. 

Foto: Unsplash.com

Muškarci više stradaju od udara groma.

- Muškarci se više bavi poslovima na otvorenom. U Americi je odnos 1:3, jer najviše muške populacije strada na ribarskim čamcima. Grom voli da udari u vodenu površinu, ljudi koji su na tom čamcu su izdugniti nekoliko metara iznad, a to je već dovoljno da munja odabere taj put kojim će da ide. Najbitnije je što manje sebe eksponirati i što više spustiti se. 

Ukoliko preduzmemo preventivne mere zaštite, Nikola Cvetanović ističe da ljudi nemaju potrebu za strah

– Ako čujete i vidite da se munja i grom, čuju i vide u isto vreme, to znači da je grmljavina već blizu. Činjenica je da u gradskim naseljima ona hoće da udara u žičane ograde, hoće elektricitet da prolazi kroz podzemne kablove i da postoji poprilična mogućnost uništavanja elektronskih uređaja.  Kada grmi isključite iz laptopove, televizore, mikrotalasne pećnice. Ovi uređaji su u najvećoj opasnosti, kao i svi uređaji sa čipom. Takođe, nikako ne treba da se kupate kada je grmljavina u blizini, jer ona može kroz cevi koje prolaze ispod zemlje, da izazove strujni udar.

Nebezbedno je ako zgrada ili kuća nema gromobran, kaže Cvetanović jer, iako se retko kad  desi direktan pogodak u osobu ako je u zgradi, može da dođe do požara i do raznih strujnih udara unutar zgrade, zbog čega je važno i zakonom regulisano da zgrade i privatne kuće imaju gromobran.

Ostavite komentar