Da li je nesreća u Bugarskoj MORALA DA SE DESI? Putnici nemaju pojma KOLIKO JE OPASNO ometati vozača

Pri brzini od 100 km/h autobus u jednoj sekundi pređe 28 metara. Samo trenutak nepažnje može da dovede do tragedije

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se pre nekoliko dana dogodila u Bugarskoj, kada se autobus sa putnicima prevrnuo u jarak, povređeno je osmoro dece i četvoro odraslih.

Prema nezvaničnim informacijama, do nesreće je došlo jer je vozač pokušao da namesti sedište putniku koji je izrazio želju da sedi na sedištu do njega, jer mu je, navodno, bilo muka.

Svi znamo koliko je važno biti skoncentrisan i da jedan sekund nepažnje u toku vožnje može dovesti do tragedije.

Koliko putnici mogu da budu iritantni sa svojim pitanjima, zahtevima, molbama, ili čak dodirivanjem, i da li takvo i slično ponašanje može da utiče na vozača, pitali smo direktora Komiteta za bezbednost saobraćaja Damira Okanovića.

- Svako ometanje i skretanje pažnje vozaču jeste rizično i nebezbedno. Pažnja vozača u svakom trenutku mora biti usmerena isključivo na saobraćaj. Ukoliko vozač skrene pogled sa puta, na samo jednu jedinu sekundu pri brzini od 100km/h, što je dozvoljena brzina za autobuse na autoputu, za tu jednu sekundu autobus pređe skoro 28m. Zbog toga je bitno da putnici ne ometaju vozača niti razgovorom, niti postavljanjem pitanja, niti da se na bilo koji drugi način vozaču skreće pažnja sa puta - kaže Okanović.

Okanović ističe da je još opasnije da vozač u toku vožnje angažuje ruke ili noge da bi nešto uradio. On mora celim telom i mozgom da učestvuje u saobraćaju i veoma je opasno ukoliko ga u tome remete. To se naročito odnosi na vozače autobusa, koji u svojim rukama drže živote velikog broja ljudi. Autobus je vozilo velike mase i može izazvati mnogo veću opasnost u saobraćaju ukoliko učestvuje u nesreći.

O tome da li im i u kojoj meri smeta ponašanje putnika, razgovarili smo i sa samim vozačima autobusa.

Srđan Stupar (44) iz Obrenovca je vozač autobusa na liniji 95. On kaže da ga svaki razgovor dok vozi ometa, jer kao vozač mora da bude usresređen na put i prepreke koje se na njemu nalaze. Svoju pažnju mora da usmeri na saobraćaj, a samo sekund ili dve je dovoljno da ga neko svojim pitanjima u tome poremeti.

Miroslav Hajlo (62), penzionisani vozač iz Beograda, kaže da su ga prilikom vožnje putnici itekako ometali, a u najvećoj meri je stepen ometanja zavisio od toga koliki je broj pitanja, kao i mesto na kom se putnik nalazi prilikom komunikacije. Jako mu je smetalo, na primer kada se putnik raspriča, a što je bliži vozačkom sedištu, više ga dekocentriše.

Postoji tu i faktor iznenađenja, kada mu neko priđe ’’sa leđa’’ i iznenadi ga. Sve to mu, kaže, oduzima koncentaciju i skreće misli sa puta na kome mora da otvori ‘’četvoro očiju’’. Takođe, mnogo mu je više smetalo kada ga putnici zapitkuju tokom noćne voznje nego u toku dnevne.

Miroslav kaže da je autobus vozio više od 30 godina i to turistički, gradski i prigradski, ali da mu je najgore bilo kada je vozio navijače. Oni nisu morali ništa ni da ga pitaju, bilo je dovoljno što konstantno prave buku.

Dok je vozio u gradskom i prigradskom prevozu, često mu se dešavalo da ga ometaju i putnici koji se nedolično ponašaju. Kaže da je posle takvih situacija postajao toliko nervozan da je bilo bolje da i ne seda za volan.

Vozač iz Leskovca, M. Đ. koji već 15 godina vozi autobus u međugradskom saobraćaju, kaže da ga putnici svojim pitanjima često ometaju. To mu smeta, jer tada je prinuđen da obraća pažnju na druge stvari, a ne na vožnju.

- Iako je u autobusu zabranjen razgovor sa vozačem, oni mi ipak priđu. Ponekad moram da se okrenem i tako skrenem misli sa puta - kaže on.

Kako bismo izbegli nezgode u saobraćaju, važno je da putnici ni razgovorom, ni postavljanjem pitanja, niti na bilo koji drugi način vozaču skreću pažnju sa vožnje. Njihov posao nosi veliku odgovornost, jer u rukama drže veliki broj života.

Stoga, dragi putnici, ne ometajte vozače, već ih pustite da "mirne glave" obavljaju svoj posao. Zbog njihove i vaše bezbenosti!