Na terenu je 3.000 INSPEKTORA koji proveravaju PEKARE: Evo šta NE SME da se nađe u HLEBU i PECIVU

Nenad Vujović iz Ministarstva poljoprivrede kaže da tri hiljade inspektora u pekarama i drugim prehrambrenim objektima kontroliše kvalitet hleba i peciva.

On ističe da su rizični objekti pod posebnim nadzorom i da strogo analiziraju higijenu, a proveravaju i kioske hrane oko škola, navodeći da kontrole mogu da budu redovne, planirane, vanredne, kao i po prijavama potrošača.

Inspekcija Ministarstva poljoprivrede je, prema dosadašnjem iskustvu potrošača, najrevnosnija – svakodnevno se kontrolišu pekare, prodavnice prehrambene robe i svi koji učestvuju u lancu ishrane.

- Svaka kontrola zahteva nalog. Ako je kontrola, na primer, redovna, to podrazumeva rendgenski snimak higijene na prvom mestu i dokumentacije koja se vodi. Tu nailazimo na više problema - rekao je Vujović.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede ima oko tri hiljade inspektora i u proteklom periodu su zaposlili više njih.

- Resursi u Beogradu su realni, prema mogućnostima. Taj broj koristimo, sa jednim ozbiljnim alatom, kao što je procena rizika, da izaberemo objekte koji su sumnjivi - rekao je on.

Govoreći o kontroli kioska i objekata koji uslužno prodaju peciva kod škola, Vujović objašnjava da su i oni pod nadzorom Ministarstva.

- Malo je drugačiji pristup kontroli. Pratimo dokumentaciju, sledljivost robe. I taj hladni lanac, kada je reč o smrznutom pecivu, treba da obezbedi uslove - sačuvano, ispečeno i ponuđeno đacima ili običnim potrošačima. Isto važi i za meso - rekao je on.

Naglašava da su kontrole, kada je reč o higijeni, vrlo rigorozne, ali i da proveravaju, na primer, koliki je procenat raži u ražanom hlebu.

Foto: Unsplash.com

- Kontaminenti, hemija i mikrobiologija, strogo, ne smeju da se nađu u hlebu i pecivu. Tragamo i za tim zašto se tako nešto desilo. Ti objekti su pod posebnim nadzorom. Imamo i takvih slučajeva - rekao je on.

Govoreći o beskvasnom hlebu koji se sve više kupuje, Vujović kaže da se za njegovu proveru koristi posebna i stara tehnologija.

- Ne stavlja se standardni kvasac u hleb. Izaziva se vrenje preko mase i proces traje duže. Hleb je specifičnog mirisa, kao i korica. Ljudi ga vole i zato je skuplji - rekao je on.

Ostavite komentar