Postajemo SVET neosetljivih i SEBIČNIH ljudi: Kako da zaustavimo GOVOR MRŽNJE?

Više od polovine mladih u Srbiji, doživelo je neprijatnost na internetu, u školi, na ulici...

Ujedinjene nacije ustanovile su 18. jun kao Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje, koji prema svetskim istraživanjima, kontinuirano raste u javnom prostoru, ali i u medijskim sadržajima.

Zbog čega targetiramo sve one koji ne misle kao mi i postajemo li svet neosetljivih i sebičnih ljudi, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorila je pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić.

- Od 2017. godine je zabeležen porast govora mržnje u javnom prostoru u celom svetu. Mi zaboravljamo razliku između govora mržnje i slobode izražavanja. Govor mržnje je kažnjivo delo i u Srbiji postoje zakoni i Međunarodni akti koji regulišu ovu oblast. On je deo i oblik nasilja - rekla je Nina Mitić.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Ona je objasnila na koji način se prosuđuje da li neko vrši krivično delo govora mržnje.

- Govor mržnje nije posebno krivično delo, jer je teško dokazivo, ali svakako predstavlja otežavajuću okolnost pri ostalim krivičnim delima.  Najbolje ga je definisati kroz primere. Jedan od njih je devojčica romske nacionalnosti iz Vrbasa sa kojom niko nije želeo da ide na maturu. Njeni vršnjaci su joj dali bakarnu žicu, aludirajući na to da se njeni roditelji bave skupljanjem sekundarnih sirovina. To je jeste oblik govora mržnje. Usledila je osuda javnosti sa jedne strane, gde su joj podršku dali pevačica Seka Aleksić i glumci Amar Mešić i Stevan Piale. Tu smo je motivisali i podigli moral te devojčice, a sa druge strane, oni koji su naneli ovu vrstu dela su takođe bili posramljeni. Sa druge strane nemamo informaciju da su procesuirani, ali svakako je bolja poruka javne osude ljudi - dodala je.

Prema njenim rečima poražavajući podatak je da su žene i devojčice 27 puta ugroženije na društvenim mrežama od dečaka i muškaraca.

- To govori da su žene targetirane. Nasilje ne pogađa jednu osobu, pogađa sve oko vas i pogađa one koji vas vole. Niko od nas nije zaštićen, čak ni onaj ko vrši nasilje, sutra može da bude izložen linču. Neophodne su prevencija i represija, odnosno da pričamo o tome šta je govor mržnje, ali i kada dođe do toga, da brzo i efikasno reagujemo na ono što piše u zakonu. Imamo odlične zakone, ali društvene mreže ostavljaju ogroman prostor jer nisu zakonski pokrivene. Ono što je pokriveno je malo. Apelujem na sve građane da na nasilje nikako ne odgovaraju nasiljem, već da veruju institucijama. Koliko god da je pravda spora, ona je dostižna i to je jedini put kojim možemo da se izborimo sa ovakvim vidom agresije i nasilja – rekla je pomoćnica ministra.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Ona je dodala i da hitno mora da se ubrzaju procesi kod prijave nasilja, kao i da nešto mora da se promeni. 

 - Digitalno nasilje je samo delić nasilja. Imamo fizičko nasilje, verbalno, socijalno, ekonomsko zlostavljanje i na kraju imamo sam femicid. Ne možemo da zatvorimo samo oči i da kažemo da to ne postoji. Imamo zakone, ajde da ih sprovodimo dosledno i moraju da se procedure ubrzaju, jer će se na taj način olakšati žrtvama da prijave nasilje - rekla je Nina Mitić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ona je naglasila da u Narodnoj skupštini postoje razni oblici agresije i nasilja.

- Evropska komisija, 2020. godine, navela je problem agresije i nasilja u Narodnoj skupštini. Dali su određene preporuke, kako to da se reši. Postoji Komitet o etici, koji treba približnije da odredi pravilnik o ponašanju poslanika u Narodnoj skupštini i da na osnovu toga sankcioniše one koji te kodekse krše. Treba da postanemo društvo gde ćemo svi da odgovaramo za ono što uradimo i kažemo, da nema zaštićenih - istakla je pomoćica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.  

Kada je reč o društvenom dijalogu, ona je objasnila da ministarstvo sprovodi ono što je po strateškim dokumentima i akcionim planovima.

- Kada je reč o drugim ministarstvima, to moraju druge institucije da iniciraju, da bi mi mogli da sprovedemo. Društveni dijalog je dobar da spojimo nespojivo, da dođu predstavnici državnih institucija za teme koje se u tom momentu obrađuju, nevladine organizacije i predstavnici medija. Samim tim, ti zaključci koji se donesu na društvenom dijalogu su obavezujući za  državne institucije. Svima je u interesu da iniciraju te društvene dijaloge, da faktički "iskoriste" naše ministarstvo, da dođemo do rešenja - zaključila je Nina Mitić. 

 

Ostavite komentar