VODOSTAJ u Srbiji će nastaviti da RASTE: "Ubija" nas KIŠA, ali i BELA TEHNIKA i školjke AUTOMOBILA u rekama

U Srbiji je zbog poplava proglašeno vanredno stanje u više od 50 opština i gradova. Kiša i bujični potoci, reke, oštetili su puteve, nosili mostove, ugasili struju, zavrnuli pijaću vodu, pokrenuli klizišta i odrone.

Goran Puzović, direktor JP Srbijavode je za RTS u emisiji "Oko" rekao da je za tri dana u većem delu šumadijskih opština palo više od 150 litara kiše.

- Ono što želim da istaknem je da je održan sastanak u Sektoru za vanredne situacije i napravljena je koordinacija, svi ljudi su bili na terenu tri dana pre početka ovog talasa - rekao je on.

On dodaje da je specifično kod ovih padavina što su "tačkaste" i što svakog dana zakače neki drugi deo Srbije i obično se vrate posle dva-tri dana.

- Ne dobijamo vreme da popravimo objekte koji su oštećeni, već samo da zakrpimo, da izdržimo taj talas - rekao je on, tvrdeći da ovaj talas nije mogao da se spreči, zato što je u pitanju ekstremna količina padavina.

Kada se radi o porastu vodostaja reka, Puzović kaže da dolazi do akumulacije i da sve što je padalo sedam dana kroz razne potoke ide ka velikim rekama.

- Moć upijanja više ne postoji, sve što padne kao sa betona odlazi kroz doline ka velikim rekama. Zemlja je sita i u narednih 24 sata očekuje se porast vodostaja - rekao je on.

Foto: Tanjug/Nebojša Raus

Na velikim rekama neće biti velikih problema

- Mi na velikim rekama imamo izgrađene ozbiljne objekte koji brane sve te uređene delove. Sve ovo što se javlja, sve je na neuređenim delovima, u kasetama koje nisu zatvorene - rekao je on.

Što se tiče nadležnosti, Puzović navodi da je su vode prvog reda u nadležnosti Srbijavoda i Voda Vojvodine, dok su vodotokovi drugog reda, kojih ima više od 12.000, u nadležnosti lokalnih samouprava.

Načelnik Sektora za vanredne situacije, Luka Čaušić rekao je da na terenu nailaze na različite situacije - da građani ne žele da se evakuišu do određenog momenta, ali onda kada vide da je opasnost veoma ozbiljna, onda spasioci dolaze u mnogo težim uslovima rizikujući i sopstveni i živote ljudi koje spasavaju.

- Sa druge strane, ono što je mene zaista oduševilo jeste odlična energija i zajednički rad državnih organa i lokalnih samouprava. Video sam nekoliko mladih ljudi koji pune džakove sa peskom, onako raspoloženo i zadovoljni što mogu da pomognu svojoj zemlji, svom gradu - rekao je on.

Navodeći da u vodama viđa bačenu belu tehniku i školjke od automobila, napominje da smo svi subjekti zaštite i spasavanja, i da svi, od države preko lokalne samouprave do pojedinaca, moramo da budemo odgovorniji zato što će priroda kad-tad da nam vrati.

Stanimir Konstadinov, profesor Šumarskog fakulteta je rekao da su najveći uzrok velike padavine, ali da je moglo da bude znatno manje štete da su slivovi uređeni i da je smanjen intenzitet erozije.

Foto: RINA.rs

- To se smanjuje protiverozionim radovima. Kod nas se poslednjih godina uglavnom radilo u hidrografskoj mreži i mreži u donjim tokovima, i tu su postignuti rezultati. Međutim, to nije dovoljno. Neophodno je da se kontinuirano radi na izvođenju protiverozionih radova kao jedine prave preventive protiv bujičnih poplava - rekao je on.

Kako on ističe, neophodna je promena hidroloških uslova, do koje se dolazi pošumljavanjem, podizanjem voćnjaka sa terasama i određenim načinom korišćenja zemljišta.

Prevencija jeftinija od buduće štete, zaključio je Kostadinov.

Ostavite komentar