Nestaju SRPSKA sela u KOSOVSKOM Pomoravlju, ali jedna PORODICA opstaje: ĐOKIĆI imaju tri SKROMNE ŽELJE...

Opustela srpska sela, urušene kuće, ostavljena imanja, tipična su slika brdsko-planinskog područja Kosovskog Pomoravlja. Malo je onih koji su ostali na imanjima.

Usamljeni u zabačenim zaseocima teško da mogu da opstanu, a pomoći šire zajednice gotovo da nema. Preti im nestajanje. Sa malo nade u promene, u okolini Novog Brda, opštini u kojoj Srbi tiho nestaju, uz mnogo teškoća opstaje porodica Đokić.

Kako se mora i bez velikog izbora. Tako svoj život opisuju preostali žitelji zaseoka Zmijarnik u selu Miganovce, u planinskom predelu između Novog Brda i Kosovske Kamenice.

Imaju nedirnutu prirodu, ali je porodicu Đokić sistem zaboravio i ostavio u izolaciji. Vreme je za njih stalo, a dani im se ne razlikuju.

- Umrlo selo, do deset-petnest godina teško da ostane. Što su rekli stari, kada nema deteta da plače, nema rada - kaže Čedomir Đokić iz sela Miganovce.

U Čedomirovoj porodici su četiri člana. Ćerka i sin čekaju priliku da zasnuju porodice. Ali, to nije njegova jedina briga. Sin Dalibor je pre deset godina u saobraćajnoj nesreći izgubio nogu. Međutim radi, to što može i koliko može. Krči šumu i prodaje drva za ogrev. Kosi travu, balira je, priprema hranu za stado ovaca tokom zime. I to sve sa zastarelom protezom.

- Smeta, nemam nikakvu mehanizaciju, sve mora na mišiće. Rešenje bi bilo da se kupi sa senzorima, moram da se raspitam u Kragujevcu koliko je, ali znam da je skupa. Pa pomoglo bi mi normalno. To bi mi pomoglo da radim. I ovako radim ali sada, kada bi to imalo bilo bi lakše - kaže Dalibor Đokić iz sela Miganovce.

Nogu ne može da vrati, ali veruje da bi s novom protezom dobio više funkcija.

Daliborov stric Ljubiša posle rođenja 70. godine prošlog veka, dobio je dečju paralizu. Oduzete su mu leva noga i ruka. Ima bolove u desnoj nozi na kojoj je sav teret tela. Nekoliko puta boravio je u banji i kaže da bi da ode još koji put.

- Ja i sanjam banju kada spavam. Dobro je u Bujanovačkoj banji - kaže Ljubiša Đokić iz sela Miganovce.

Dragica nema drugaricu, dane provodi u plasteniku

U porodici Đokić najmlađa je Dragica. Retko ode do Kamenice, prve urbanije sredine. U okolini nema drugaricu. Svaki dan joj je isti.

- Kuća, bašta, plastenik. Nemam društva, nema ovde ništa... Šta da kažem drugo - kaže Dragica Đokić iz sela Miganovce.

Sistem može da promeni svakodnevicu i malo pokrene porodicu Đokić. Nedavno je lokalna vlast ponudila Daliboru da bude vozač u službi hitne pomoći. Čeka na potpisivanje ugovora, ali pre toga pomoć, da dobije funkcionalniju protezu.

Ostavite komentar