PUNE ČEKAONICE ljudi za koje NEMA LEKA: Ostaju doživotni INVALIDI sa neizlečivim POSTKOVID SIMTOMIMA

Obolelima od postkovid sindroma nema spasa. Pune su čekaonice ljudi za koje nema leka, ostaju doživotni invalidi i sa tim moraju nekako da žive, u očaju, sa neizlečivim postkovid simptomima, ocenjuju lekari. 

Trajno oštećenje pluća, lako zamaranje, demencija, hronične glavobolje, anksioznost, depresija, otežano disanje, nemogućnost kretanja, poremetili su živote desetine hiljada ljudi u Srbiji, koji su bili zaraženi koronavirusom pre godinu ili više dana, ali se nikada nisu oporavili.

Ako tegobe zbog zaraze kovidom-19 traju duže od šest meseci, prelazi u hronično oboljenje.

- Jedan od kriterijuma za prepoznavanje postkovida je lečenje koje traje duže od šest meseci. Ako je pacijent bolestan duže od tog perioda, oboljenje se smatra hroničnim. Postoje ljudi koji su posle kovida ozdravili bez ikakvih simptoma, i to je prva grupa pacijenata. Druga grupa su oni koji imaju simptome dva do tri meseca, kod treće grupe se javljaju komplikacije kao što su infarkt, tromboza, aritmija i slično, a četvrta grupa su oni koji imaju PASC (post-acute sequelae SARS-CoV-2 infection), odnosno produženu, postkovid infekciju - objašnjava za Nova.rs prof. dr Branislav Milovanović, kardiolog i specijalista interne medicine - objašnjava za Nova.rs prof. dr Branislav Milovanović, kardiolog i specijalista interne medicine.

Foto: Freepik.com

On kaže da su to su ljudi kod kojih se i šest meseci posle zaražavanja javljaju simptomi, što nazivamo postvirusni sindrom umora ili sindrom hroničnog umora CFS (Chronic fatigue syndrome).

- U pitanju je potpuno nova bolest koja sledi posle kovida, a manifestuje se padom energije, opštim zamorom, poremećajem spavanja, glavoboljama, anksioznošću, depresijom, zaboravnošću - kaže Milovanović. 

Da stvar bude gora, postkovid sindrom hroničnog umora, gotovo je nemoguće detektovati.

- Ne može se postaviti dijagnoza preko laboratorije, jer se dešavaju promene na ćelijskom nivou, na nivou autonomnog nervnog sistema, ali i na nivou imunog sistema. U pitanju su povišene temperature, koje su konstantne, a kod ljudi sa autoimunim bolestima, bude se komplikacije. Za ovu bolest nema leka, već je neophodan multidisciplinaran pristup lečenju, jer dolazi do ispada u radu svih organa. Ljudi sa teškim komplikacijama moraju na bolničko lečenje, ali problem je što često dijagnoza bude kasno postavljena. Ove ljude izabrani lekar upućuje uglavnom kod psihijatra, a oni imaju ozbiljne poremećaje u radu organizma - dodaje on.

Kod najteže grupe pacijenata koji su preležali koronavirus, simptomi su trajni i neizlečivi, pa oni ostaju doživotni invalidi.

- Svakodnevno imamo pune čekaonice ljudi sa trajnim oštećenjima pluća, sa smanjenim kapacitetom i doslovno fizičkim povredama pluća. Kod njih više puta na dan dolazi do gubitka daha, imaju konstantno lošu saturaciju i pre ili kasnije završe na kiseoniku. Ti ljudi su doživotni invalidi. Među njima su uglavnom stariji, ali ima i mlađih od 50 godina. Oni ne mogu sami da dođu do toaleta, ne mogu da se popnu uz stepenice, uz manje brdo, u stanju su samo da hodaju po ravnom, nikako drugačije, a radna sposobnost im je na nuli - objašnjava za Nova.rs dr Dejan Žujović, pulmolog u Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu.

Foto: Freepik.com

Za ovu grupu obolelih, nažalost, leka nema.

- Najveći problem je što za njih nema više konkretnih lekova, terapija, koje bi mogao da im prepišem. Nakon šest meseci lečenja, završava se svaka propisana terapija za kovid. Ako i dalje, posle tog perioda, imaju ozbiljne simptome, znači da je došlo do velikog oštećenja na plućima. Nedavno sam u jednom danu imao četiri takva pacijenta i ne znam šta da im dajem, osim antioksidanata i da im zakazujem preglede na svakih šest meseci. Kod njih nema više kliničkog poboljšanja. Nema im pomoći. Niko o ovome više ne priča, nego kažu da smo zvanično ‘pobedili koronu’, a ona nas je uništila i posledice ćemo tek osetiti - naglašava dr Žujović.

Podsetimo, kao posledica kovida-19 najčešće se javljaju opšti simptomi, koji mogu da traju mesecima: malaksalost i hronični umor koji se javlja i posle najmanjeg fizičkog napora, kao i povišena temperatura, gubitak čula mirisa i ukusa, oštećenje sluha, opadanje kose, različite i promenjive bolne senzacije (migrirajući bolovi), različiti kožni osipi i slično, a najveći problemi javljaju se u respiratornom, kardiovaskularnom i centralnom nervnom sistemu.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je na kovid-19 testirano 4.116 građana, od kojih je 420 zaraženo ovim virusom. To je skoro duplo povećanje broja inficiranih za sedam dana, budući da je u prethodnoj nedelji potvrđeno 234 zaraženih od 3.584 testiranih.

Niko od zaraženih nije u bolnici, a preminulih takođe nema. Podatke o broju testiranih i inficiranih Ministarstvo zdravlja sada objavljuje jednom nedeljno umesto svakodnevno kao ranije.

Ostavite komentar