Humanističke nauke su u SENCI ZNANJA koja donose novac

Branka Arsić u Njujorku sa velikim uspehom predaje englesku i komparativnu književnost. Njen put na Zapad išao je preko Budimpešte, gde je takođe predavala na univerzitetu.

- Da biste nekud otišli, mora tamo neko da vas hoće - rekla je u jednom intervjuu.

Danas na prestižnoj Kolumbiji predaje englesku i uporednu književnost. Njena karijera je u stalnom usponu, knjige joj objavljuju najprestižniji izdavači, a piše za najuticajnije internacionalne časopise.

Za knjigu "Bird relics" dobila je nagradu Udruženja za moderne jezike, koja se smatra najvećom američkom nagradom za non-fiction, dakle za radove teorijske prirode.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Branka Arsić kaže za Tanjug da je njen dolazak u Beograd isprovocirala retrospektivna izložba Mrđana Bajića koji je njen, kako naglašava višedecenijski prijatelj.

- To je bio povod, a uzrok su svi dragi ljudi u Beogradu koje sam došla da vidim - kaže na početku intervjua za Tanjug Arsić u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Rado se seća svoje saradnje sa Mrđanom Bajićem devedesetih godina prošlog veka.

- Napravili smo zajedno vizuelno tekstualni projekat koji se zvao "Rečnik" koji je naš prijatelj Dragan Ðoković objavio samostalno. Bilo je to teško vreme za bilo šta, rat, sankcije... Ideja je bila da ja napišem tekstove na neke Mrđanove radove koji bi bili klasifikovani po konceptima i pojmovima... Zato se taj projekat zvao "Rečnik". Ne sećam se šta je sve ušlo u knjigu, ali recimo da šmo se bavili terminima kao što su noć, ljubav, grad...Tako smo napravili "Rečnik" od deset reči i ilustracija za koje smo verovali da su počeli da gube smisao u ono vreme. Knjiga izgledala jako dobro i čujem da je i danas čitaju - kazala je Arsić.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kaže da je na Univerzitet Kolumbija stigla posle angažmana u njujorškom Državnom Univerzitetu.

- Objavila sam knjigu koja je ima naslov "O odlaženju". Ta knjiga je odlično primljena u akademskim krugovima i donela mi je poziciju predavača na Univerzitetu Kolumbija - kaže Arsić i naglašava da pozicija redovnog profesora na Kolumbiji zapravo znači "različite stvari".

Za nju nema dileme da je ogromna privilegija biti predavač na Kolumbiji.

- Kolumbija je jedno od najmoćnijih mesta intelektualne ekselencije u Americi. Nalazi se u društvu 7 ili 8 najprestišnijih Univerziteta u SAD. Resursi i pažnja koja je usmerena na naša istraživanja, takođe su velika privilegija za svakog predavača na Univerzitetu Kolumbija - kaže Arsić i dodaje:

- Privilegija su i studenti koji su odabrani i najbolji. Predavači i studenti jedni druge usmeravaju u istraživanjima... Uvek se temeljno pripremam za svaki čas jer znam da će to učiniti i moji studenti.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ona dodaje da su humanističke nauke ipak u senci izučavanja primenjenih nauka ili informacionih tehnologija na Kolumbiji.

- Akcenat je naravno na sticanju znanja i veština koje pre svega donose novac - kaže Arsić.

Digitalnu revoluciju koja ljudima nudi sve više ekrana sa sve kraćim vizuelnim senzacijama, Arsić vidi sa kao istorijsku neminovnost.

- To je velika tema. Uvek se setim pojave romana u 18. veku. Svi su tada bili jako zabrinuti da će to da promeni način mišljenja...da je plitkoumno i da će prave vrednosti nestati. Nisam sigurna da će opera i pozorište kakve poznajemo preživeti 21. vek. Preživeće misao i nastojanje ljudi da pravi dobru umetnost. Pitanje je jedino u kakvoj će se formi pojaviti ta umetnost u nekom novom svetu. Nadam se samo da će se pojaviti jako dobre arhive da bi ovo što smo mi radili bila geneologija novih umetnosti koje će se pojavljivati. Možda se pojavi neka nova vrsta opere - kazala je Arsić.

Posle iskustva predavača na Univerzitetu Kolumbija, Arsić ističe da je obrazovanju u Srbiji potrebno globalno i mentalno otvaranje.

- Mi smo sami sebi važni u Srbiji i studenti treba da izučavaju našu književnost. Sa druge strane mora da postoji srazmera upućenosti u misaone tokove istorije zapada i istoka. To bi bilo jako značajno za izučavanje istorije humanistike u obrazovnom sistemu u Srbiji. Umesto akcentovanja vere i religije, studenti treba da se posvete izučavanju globalnih uporednih istorija i filosofija književnosti u programima studiranja humanističkih nauka - kaže Arsić.

Primetila je da su studenti koji dolaze na Kolumbija Univerzitet sa prostora nekadašnje Jugoslavije više usmereni na izučavanje tehnologije.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Kada uzmu neki čas kod mene oni kažu da je sve to divno o čemu sam govorila, ali da ne mogu da napuštaju studije ekonomije ili biznisa - kazala je Arsić.

Što se tiče umetničke scene, kaže da avangardne sadržaje na umetničkoj sceni u ovom trenutku treba potražiti na obodima Njujorka.

- Ljudi koji sada stvaraju ne mogu da priušte ni galerije ni cene na Petoj Aveniji. Ako vas zanima istinska umetnost u Njujorku morate da sednete u metro i da se vozate tri sata do severa Bruklina... Do neke male galerije. To su pravila globalnog kapizalizma - kazala je Arsić.

 

 

Ostavite komentar