Kako smo postali NACIJA DEBELIH? Navike u ishrani su nam UŽASNE, 30% Srba ima VIŠAK KILOGRAMA
Nisu svi gojazni zbog loših navika u ishrani. Čak 80 odsto dece zadrži gojaznost u starijem dobu
Autor: Mina Duduković
08/10/2022 > 09:28
podeli vest:
Foto: Pixabay.com
Loše navike, nekvalitetna hrana i mala fizička aktivnost... Sve su ovo razlozi što u Srbiji imamo čak 30 odsto ljudi koji ozbiljno kubure sa svojim kilogramima, a najviše zabrinjava podatak da je sve veći procenat gojazne dece, upozoravaju stručnjaci.
Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja kaže da su nam mališani u velikom problemu i da 80 odsto te dece zadrži gojaznost u starijem dobu što može da bude vrlo opasno, s obzirom da vrlo rano dobijaju dijabetis od gojaznosti, a kasnije i vaskularne i cerebrovaskularne probleme koje su vodeće po smrtnosti.
Foto: Unsplash.com
- Osnovni uzroci gojaznosti su loše navike u ishrani i smanjeno kretanje, a da smo tokom pademije kovida videli da gojazne osobe imaju mnogo komorbiditeta, i da je gojaznost, sem toga, ozbiljan faktor rizika i kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, cerebrovaskularne i dijabetis - kaže Đerlek.
Savet nutricioniste
Nutricionistkinja Milka Raičević objašnjava za portal K1 da je najveći problem što se u Srbiji zaboravlja doručak, koji je najvažniji obrok dana:
- Najvažnije je da se svakog dana doručkuje, jer tako "punimo gorivo". Obavezne su i dve voćne užine i nikako se ne prejedati slatkišima. Fizička aktivnost je svakako jedan od najvažnijih stavki za zdrav život, ali ne smemo da zaboravimo i da je stres jedan od okidača za gojenje. Izbegavajte hranu iz pekare i neke "usputne" obroke i nikada ne zaboravite da je gojaznost opasna i da dovodi do mnogih zdravstvenih tegoba.
On ističe i da gojaznost nije samo zdravstveni problem, već opšte društveni problem koji se mora rešavati sistemski.
- Imamo loše navike u ishrani i manjak fizičke aktivnosti, i te dve stvari drastično utiču na povećanje broja gojaznih. Kovid nas upozorava da se prema toj bolesti moramo ophoditi još agresivnije kako bi smanjili progresiju za početak, a zatim to i zaustavili. Jedan od načina borbe protiv gojaznosti je kontrolisana ishrana, ali naša deca nemaju naviku da je se pridržavaju - objašnjava državni sekretar.
Foto: Pixabay.com
On je rekao da se nada da će uskoro biti napravljena ozbiljna strategija za borbu protiv gojaznosti koja će biti u najvećoj meri posvećena kontrolisanoj ishrani i povećanoj fizičkoj aktivnosti.
- Prvo što treba da naučimo našu decu jeste da jedu više voća i povrća i da se okanu restorana brze hrane i povećaju fizičku aktivnost, pošto su telefoni, računari i druge savremene tehnologije uticale da deca sve više vremena provode u zatvorenom. Imamo sve veći broj dece koji imaju srčane probleme - kaže Đerlek.
- Ta stigma je tako daleko otišla da se smatra da je trenutno na trećem mestu posle rasizma i seksizma - upozorava Ðerlek.
Fizička aktivnost u školama
Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Milan Pašić kaže da je kroz sveobuhvatne reforme obrazovanja, ubuhvaćen i zdrav stil života kao jedan od opštih ciljeva.
- Pokušavamo da učenicima, prvenstveno onim najmlađima predškolskog uzrasta, zatim i osnovcima i srednjoškolcima ponudimo različite sadržaje koje se tiču zdravog stila života. Tu pre svega mislim na fizičku aktivnost i eduikaciju o pravilnoj ishrani i sve ono što je neophodno da učenici kasnije kada postanu odrasli to implementiraju da bi bili zdravi - ističe Pašić.
Planeta će 2030. imati oko 1,2 millijarde gojaznih
Povodom problema gojaznosti održana je i konferenciji "Epidemija gojaznosti u postkovid eri", koju su organizovali Centar za gojaznost Struktura i European Communication Center u hotelu "Crowne Plaza". Ðerlek je na tom skupu istakao da posebno zabrinjava što će se broj gojaznih u narednih 10 godina udvostručiti i da će planeta 2030. imati oko 1,2 millijarde gojaznih ljudi.
Ostavite komentar