Zašto FARBAMO JAJA? Šta predstavlja CRVENA BOJA? Mnogi mitovi rođeni su pre Hrista

Tradicija farbanja jaja je stara i potiče odavnina, a bojenje jaja se prvi put pominju u 12. a u Srbiji u 16. veku tako da boja na jajima ima svoje značenje. U spomen na nevino prolivenu krv i Vaskrsenje Hristovo, boje se vaskršnja jaja, a crvena boja je simbol radosti i Vaskrsenja. Jaja su simbol novog rađanja i pobede nad srmću jer  kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život. 

Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja – zbog čega se jaja za Uskrs farbaju u ovu boju. Prvo jaje koje se ofarba u crvenu boju – čuva se do narednog Uskrsa i predstavlja zaštitnika porodice. Uz tradicionalni recept za farbanje jaja lukovinom, tu su i ideje za moderno ukrašavanje i veseli Uskrs u domu.

Prema legendarnoj priči Marija Magdalena je posle Hristovog uskrsnuća krenula da širi vest o tome i došla je do Rima. Tamo je uspela da dođe do rimskog cara Tiberija i stala je pred njega sa običnim belim jajetom u rukuma, uzvikujući: "Hrist je vaskrsao".

Foto: Shutterstock

Tiberijus se nasmejao i rekao da je mogućnost da je Hrist vaskrsao ista, kao i da jaje u Marijinoj ruci postane crveno. Naravno, jaje je istog trenutka postalo crveno.

Po drugoj priči, Marija, majka Hristova i Marija Magdalena su stavile korpu sa jajima ispod krsta, na kome je Hrist bio razapet i njegova krv je obojila jaja u crveno. Ta jaja je Marija Magdalena odnela Tiberijusu kao simbol vaskrsnuća.

Dakle, jaje je simbol novog života, baš kako što je i Isus na Uskrs vaskrsao i omogućio novi život  bez grehova svim ljudima.

Foto: Pixabay.com

Evo koliko se običaj farbanja jaja menjao kroz vreme u Srbiji.

Crkva je zvanično prihvatila bojenje jaja tek od 12. veka. U južnoslovenskim krajevima, kao i u Srbiji, pominju se bojena jaja u 16. veku. Najverovatnije bojena jaja, posebno obojena crvenom bojom, imaju starije poreklo od šaranih jaja jer se pominju i u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda od 4. veka nove ere.

Poseban značaj u narodu imalo je i zadržalo se do danas crveno jaje. A ta prvobitna crvena boja u prošlosti se do početka 20. veka dobijala iz korena biljke broć tako što se koren ove biljke kuvao.

Kasnije su jaja bojena u varzilu. I druge prirodne sirovine, najčešće biljke, korišćene su za bojenje, poput kuvanja jaja u vodi u kojoj su potopljene ljuske crnog luka, lišće oraha ili spanaća, koprive, cvet maslačka, čađ. Danas se jaja boje pomoću kupovnih anilinskih boja i boje se, pored crvene, i u zelenim, plavim, žutim, ljubičastim, i drugim tonovima.

Foto: TANJUG/dopisnik KiM

Čuvarkuća štiti od demona

U vreme uskršnjih praznika darivanje jajetom predstavlja izraz ljubavi i poštovanja prema najbližim srodnicima, kumovima, sveštenicima, prijateljima.

Prvo obojeno jaje u Srbiji naziva se čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina), krstaš (Peć), strašnik (Prizren), izmamak (okolina Leskovca), čoban (Čajnič). U prošlosti su čuvali i crvenu boju u kojoj je bojeno prvo uskršnje jaje do narednog Uskrsa. Sve je to zajedno imalo određeno apotropejsko značenje za domaćinstvo i ukućane. Verovalo se da štiti od svih oblika zla, zlih demona. U tradicionalnoj kulturi srpskog naroda nije svako mogao da boji jaja. To je činila žena za koju se držalo da je ritualno čista.

Foto: Pixabay.com

Savršenstvo ukrašavanja jaja voskom

Posebna tehnika bojenja jaja bilo je ukrašavanje voskom.

Pretpostavlja se da je od 16. veka kod balkanskih naroda, kao i kod slovenskih uopšte, bilo razvijeno ukrašavanje jaja za Uskrs batik tehnikom pomoću voska. Takva praksa ukrašavanja jaja za Uskrs kod svih hrišćanskih naroda, pa i kod Srba razvila se do savršenstva, naročito u naseljima koja su bila u manastirskim okruženjima jer je negovana praksa prerade i upotrebe pčeljinjeg voska.

Osim farbanja jaja, dane oko Uskrsa prate i drugi običaji

U prošlosti se šaranje voskom izvodilo na još ne obojenom jajetu, dok se danas jaja ukrašavaju sličicama i drugim vidovima apliciranja (slama, vuna, svila). 

Foto: Shutterstock

Pobeda života nad smrću

U hrišćanstvu se Uskrs, tj. Vaskrs naziva najznačajnijim i najvećim praznikom. Posvećen je uskrsnuću Isusa Hrista i dogmatskom predstavljanju vere u povratak Isusa Hrista iz mrtvih.

U narodu je Uskrs praznik kojim se obeležava ne samo pobeda života nad smrću već i buđenje prirode, a samim tim se magijskim radnjama uticalo na plodnost agrara i vegetacije.

S obzirom na to da je reč prazniku koji se najranije ustoličio u hrišćanskoj veri, nije sačuvano mnogo rituala, ali nije ni izgrađena narodna obredna praksa koja bi pokazivala narodni diskurs hrišćanstva. Ipak, pojedinačno u određenoj simbolici samog praznika u narodu su se izdvojili neki segmenti koje možemo posmatrati u kontekstu narodne religije, no ne mnogo suprotstavljene zvaničnoj, hrišćanskoj.

U narodnoj obrednoj praksi mogu se i danas uočiti tragovi kulta prirode, tj. vera i nastojanje da se tokom proleća priroda ‘ponovo rodi‘, obnovi nakon zimskog mrtvila. Stoga se mogu izdvojiti elementi u narodnom proslavljanju Uskrsa – voda, bilje, vatra, jaje kao klica života. Pored kulta prirode, uočljiv je i kult predaka, naročito u poslednjoj sedmici pred sam praznik.

 

Ostavite komentar