Šta znači CRVENI METEOALARM i koliko je OPASAN? Todorović za K1 objašnjava zašto se javljaju EKSTREMNE NEPOGODE u Srbiji

Kako je naveo meteorolog, u Srbiji godišnje između 10 i 15 ljudi strada od groma

Uoči letnjih meseci, Srbija se suočava s izazovima vremenskih nepogoda koje donose obilne padavine i oluje. Prema analizi meteoroloških podataka, najveća količina padavina beleži se u maju i junu, naročito u prestonici Beogradu, dok se u julu i avgustu, iako opada ukupna količina, povećava broj kratkotrajnih pljuskova.

Nedeljko Todorović u emisiji "Kec na jedanaest" na televiziji K1, meteorolog iz Instituta za Meteorologiju i Hidrologiju, upozorava da su ove promene uobičajene za srpsku klimu i da je ključno prilagoditi se ovim izazovima.

- Najviše padavina u Srbiji, a posebno u Beogradu ima u maju i junu. Onda u julu i avgustu opada količina, s tom razlikom da u julu i avgustu raste broj padavina bez padavina, a onda u manjem broju dana ima karakterističnih tih pljuskova. Tako da u julu i avgustu, iz dva tri pljuska padne neka prosečna količina padavina, a u maju i junu je veći broj dana sa kišom. Tako da između tih pljuskova, bude nekoliko dana sa onom nadprosečnom temperaturom, koja je bila u nedelju 35 stepeni.

Poplave u Evropi i svetu

- To je godinama zabeleženo unazad. Mediji poslednje dve decenije donose informacije na ruke i onda to deluje da se čuda događaju, ali to je karakteristika vremenskih prilika oduvek bila. Setite se kod nas pre dve godine, u julu ili avgustu, bila je kiša gde su Zemun i Novi Beograd bili poplavljeni, spašavali su ljude iz auta, dok u drugim delovima grada nije bilo toliko bujičnih poplava. To se nije ponovilo ove godine, ali ne znači da neće - kaže Nedeljko i dodaje:

- Podaci iz prošlosti, kada se uzmu one maksimalne količine i statistički analiziraju, pokazuju da nema suštinskih promena. Nepogoda je bilo i pre 50, 100 godina. Takva je naša klima, ponekad temperature budu malo više, a ponekad niže, ali to su mala odstupanja i ne mogu se nazvati suštinskim promenama.

U Srbiji godišnje između 10 i 15 ljudi strada od groma.

- Grom je potencijalno opasna pojava. Najbolje je preduzeti preventivne mere. Kada se čuje prognoza i najavi grmljavina, ne treba obavljati poljoprivredne radove, planinarenje ili ribolov na otvorenom. Može se ići, ali treba pratiti udaljenost od udara groma i na vreme se skloniti. Svake godine u Srbiji između 10 i 15 ljudi strada zbog svoje nesmotrenosti i neozbiljnosti. To je pitanje lične odgovornosti- kaže Nedeljko i dodaje:

- Usamljeni objekti poput koliba, kuća, planina ili pojedinačnih drveća su najopasniji. Kada ste napolju, treba se skloniti tamo gde je gušća šuma, ali nikako ispod pojedinačnog drveta. Grom može udariti u zemlju ili površinu vode, jer nema pravila - naelektrisanje se širi duž magnetnih linija, a kada naiđe na izdvojeni objekat, udara.

Osoba koja je sama u polju ili na vodi je posebno u opasnosti u poređenju s nekim ko je u šumi. U Srbiji je na snazi crveni meteoalarm, a Nedeljko objašnjava šta to znači:

- To se prvenstveno odnosi na količinu padavina. Letnje padavine su kratkotrajne, najčešće traju do pola sata, ali mogu doneti i značajnu količinu padavina, čak i do dvomesečne količine, mada ne u svim mestima. Od danas je na snazi crveni meteoalarm, ali ne može se tačno predvideti u kojem mestu će pasti najveća količina padavina - rekao je Nedeljko i dodaje da je to priroda i da nema nekih noviteta.

Uticaj vremena na ljude

- Kada su ekstremne vremenske prilike, visoke temperature i vlažnost, kao što je bilo u nedelju, prisutne u većem broju dana, takva događanja se dešavaju u toku godine sveukupno 20 ili 30 dana. To znači da od tih 300 dana, ljudi imaju tegobe, ali ne od vremenskih prilika, nego od sunca i naelektrisanja. Električno polje utiče na naš organizam.

Prognoza za leto

- Toplo leto sa toplim danima, i pljuskovima sa grmljavinom. Činjenica je da ne može da se do detalja to predvidi. Vremenske prilike su neuhvatljive. Promene ne utiči na nas, jer se organizam adaptirao na ovakve promene. Pre nekoliko dana smo imali prvi nalet vrućine, drugi će biti za sedam ili osam dana, i onda već u trećem slučaju smo adaptirani na promene.

Evo šta su ćelijske oluje i da li ima razloga za strah.

- One postoje već 50 godina i to nije ništa nepoznato. To je više plašenje naroda. Treba informaciju dozirati, jer se to ne dešava u celoj Srbiji - zaključio je Nedeljko Todorović u emisiji "Kec na jedanaest" na televiziji K1.

Tagovi: