Mislite da je Srbima POLITIKA NAJVAŽNIJA TEMA? E pa NIJE - svi pričaju O PARAMA

Građanima Srbije najvažniji su ekonomski interesi, to jest blagostanje, bolji životni standard i veći privredni rast.

Istraživanje je, u okviru trogodišnjeg projekta o nacionalnim interesima Srbije, sprovedeno u periodu od 5. do 15 avgusta. Anketa je sadržala 49 pitanja, među kojima se i nalazilo pitanje: Šta smatrate za najvažniji deo nacionalnog interesa?

Da li je to dobra interpretacija podataka do kojih je došao istraživački tim sa Fakulteta političkih nauka, kakvi su nam stavovi o pitanjima oko kojih vodimo javne debate, da li smo svoju političku stolicu "zagrejali“ na Zapadu ili na Istoku, u emisiji "Mi danas" na televiziji K1 govorili su prof. dr Miloš Hrnjaz i doc. dr Milan Krstić.

Foto: K1/Printscreen

Doc. dr Milan Krstić kaže da nam ovi rezultati samo na "prvu loptu" pokazuju da smo pragmatičniji.

- Kad pogledamo druga pitanja postavljena ispitanicima, recimo Da li bi se odrekli ekonomskih interesa? (samim tim i boljeg životnog standarda), zarad dobitka na nekom političkom interesu, 59 odsto građana kaže ne, a istovetan procenat kaže i obrnuto, odnosno da se ne bi odrekli Kosova i Metohije ili Republike Srpske zarad dobitaka u vezi sa ekonomskim interesima. Dakle, to što neko prvo navede ekonomiju, ne znači nužno da bi mu ekonomija bila dovoljna da se odrekne politike. Samo 11 odsto ispitanika odabralo je demokratske institucije i vladavinu prava kao važan nacionalni interes - rekao je Krstić. 

On je istakao jedan drugi podatak koji je, po njegovom mišljenju, ne baš ohrabrujuć.

- Samo relativna većina građana u ovom istraživanju kaže da je demokratija apsolutno najbolji sistem. Imamo jedan ozbiljan procenat građana koji kaže da u određenim situacijama čvrsta ruka može da bude bolja od demokratije, i dobar broj neopredeljenih koji su kao mogući odgovor zaokružili: Za čoveka kao što sam ja, svaki sistem je loš. Dakle, pokazalo se potpuno nepoverenje u sistem kao takav. To gubljenje poverenja u demokratiju je nešto jako loše, zato što građani moraju da budu apsolutno svesni koliko je za njih bitno da postoje kontrola vlasti, vladavina prava i demokratske institucije - dodao je Krstić. 

Kada je reč o politici, u istraživanju je 81 odsto građana izjavio da se protivi uvođenju sankcija Rusiji. Izuzetno mali broj, manje od 10 procenata, reklo je da se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji. S druge strane, 40 odsto građana je reklo da Srbija u spoljnoj politici treba da se osloni na Rusiju, 17 odsto kaže na Evropsku uniju, a svega tri odsto na SAD.

Foto: K1/Printscreen

Profesor dr Miloš Hrnjaz kaže da u medijima nedostaju i jasni argumenti za uvođenje sankcija i argumenti protiv uvođenja sankcija.

- Pitanje koje je u tom delu istraživanju bilo postavljeno odnosilo se na to na koga Srbija treba da se osloni u međunarodnim odnosima. U tom kontekstu rečeno je 17 odsto EU naspram 44 odsto Rusija. Ali, zapravo, na pitanje o članstvu, 39 odsto je bilo za, 39 odsto protiv, što pokazuje tendenciju pada podršci i članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Ono što je možda još zanimljivije, na trećoj strani, jeste izrazito veliki broj građana koji smatraju da je važno sarađivati sa EU. Građani su i više nego svesni da životni standard u Srbiji u velikoj meri zavisi od dobrih odnosa sa EU - objasnio je on, i dodao:

Kada je o Kosovu i Metohiji reč, 85 odsto smatra da je reč o važnom ili veoma važnom nacionalnom interesu, dok se kao još važniji podatak napominje da građani natpolovično odbacuju svaki od ponuđenih predloga i kompromisnih rešenja za status Kosova i Metohije.

 

 

Ostavite komentar