Oko za oko, zub za zub: ZAŠTO SE DEŠAVAJU INCIDENTI U SUDNICI? Ima li krvne osvete u Srbiji?

Reči „oko za oko, zub za zub, glava za glavu!“ izgovorene na suđenju Urošu Blažiću, optuženom za masakr u Duboni i Malom Orašju, ostavljaju snažan utisak i postavljaju pitanje da li je ovo najava krvne osvete. Kolika je kazna zaprećena našim zakonima za ovakvo krivično delo i šta nas to uistinu očekuje?

O tome u emisiji „Uranak“ govorili su kriminolog Ratomir Antonović i advokat Miroslav Vasić.

- Kada govorimo o običajnom pravu, to je jedna vrsta neformalnog prava koja nije kodifikovana i koja je bila deo neke običajne tradicije. Više pripada tradicionalnom reliktu koji se može vezati za određeni narod ili grupu, nego pravnom sistemu. Pravo predstavlja kodifikovani pravni sistem oličen u nekim pravnim tekstovima i normama. Ovo su običajne norme koje imaju značajan uticaj na život običnog čoveka, jer uvek postoji strah od osude sredine. Ponašanje ljudi se koriguje najpre po pravnim normama, ali i po nekim običajnim kodeksima – objašnjava Ratomir i dodaje da krvna osveta postoji kao običajno pravo.

Foto: K1info

Nažalost, ona postoji i danas, iako ne u onoj meri kao ranije.

- Međutim, postoje kodeksi, kao što je Zakonik Leke Dukađinija u Albaniji i na Kosovu i Metohiji, koji nalaže krvnu osvetu kao časnu obavezu porodice koja je doživela gubitak. Ako ta porodica 'ne vrati krv', kako se to kaže, cela porodica doživljava osudu od te sredine. Ovo predstavlja potpuno izmešten sistem vrednosti, suprotan normativnom pravu. Nijedan zakon ne odobrava krvnu osvetu i za nju se krivično odgovara - dodaje Ratomir objašnjavajući šta srpska javnost očekuje od slučaja Uroša Blažića.

- Srpska javnost očekuje da on bude osuđen najstrožije moguće. Nezadovoljstvo u javnosti nastaje zbog toga što može biti osuđen na najviše 20 godina zatvora. Oni koji ne poznaju pravo i krivični zakonik ne znaju da lice mlađe od 21 godine spada u kategoriju privilegovanih izvršilaca, jer se smatra mlađim punoletnim licem. Ta činjenica onemogućuje pravosudne organe da ga
osude na najstrožiju moguću kaznu, koja bi sigurno bila 40 godina zatvora“ – objašnjava Ratomi i dodaje da to stvara nezadovoljstvo i u slučaju „Ribnikar“.

Foto: pritscreen

Dete koje nije krivično odgovorno 

Tu imamo dete koje, nažalost, nije krivično odgovorno.

- Teško je objasniti nekome kome je to dete ubilo njegovo dete i da će on za taj zločin odgovarati. To stvara veliko nezadovoljstvo u
pravnoj i široj javnosti – dodaje Ratomi.

Ratomir ističe da u slučaju Uroša Blažića, iako je sve jasno, presuda ne može da se bazira samo na priznanju. Moraju se prikupiti materijalne činjenice kako bi se presuda mogla osigurati.

- Sutra može doći do žalbe, pa da u žalbenom postupku presuda bude vraćena na ponovno odlučivanje ili da se izrekne drugačija presuda. Razumem stav Sudskog veća koje insistira na izvođenju dokaza. To je teško i mučno za roditelje koji daju izjave, jer ponovo doživljavaju stres koji su prošli kada su izgubili svoju decu. Sve izjave moramo prihvatiti sa dozom rezerve.
Činjenica je da se pretnje u 99% slučajeva ne realizuju  – kaže Antonović.

Foto: K1info

Krvna osveta 

Advokat Vasić objašnjava da izrečene pretnje u sudnici nisu isto što i krvna osveta:

- Kada se dogodi u postupku gde su žrtve velike i gde ljudi koji su izgubili nekoga ne mogu to da prevaziđu, često se dešava da takve pretnje budu izrečene. S druge strane, postoji nešto što je običajno pravo. Na suđenju Urošu Blažiću, porodica izražava svoj bol preteći nekome, a kod običajnog prava postoji obaveza da se vrati krv ili će biti osramoćena ako to ne uradi onaj ko je
na čelu porodice ili koga porodica odredi. Kada se radi o krvnoj osveti, ona će biti pokušana ili izvršena. Kada se radi o pretnjama, one u praksi obično ne rezultiraju smrtnim ishodima, ali su takve pretnje razumljive - ističe on i dodaje: 

- To je ljudski doživljaj onoga što se dogodilo. Neko ne može da živi sa tim. Primer je otac iz Požarevca koji je ubio predradnika zbog smrti svog sina na poslu. To nije krvna osveta, jer krvna osveta zahteva ritual. Shodno kodeksu, član porodice, obično glava porodice, treba da se odluči i kaže: 'Mi ćemo za ovo što smo izgubili da naplatimo krv od toga i toga‘– objašnjava advokat. 

Nekada su to bili muškarci, deca do 12 godina su bila izuzeta, danas su mete i žene i deca. U Albaniji postoje čitave porodice koje ne izlaze iz kuće zbog mogućnosti osvete. Kada se desi tako nešto, to je nemoć nekoga da prevaziđe gubitak. 

Foto: K1info

Koliko je u sudnici dozvoljeno sve reći?

- Ljudi koji su izgubili nekoga bliskog u sudnici imaju poriv da se olakšaju iznošenjem pretnji, a da li će ih izvršiti, obično se ne realizuje. Pretnja je jedna stvar, a da li će biti ostvarena, ne znači da je krvna osveta. Krvna osveta mora biti u skladu sa kodeksom koji je propisan. Naš krivični zakon ne poznaje krvnu osvetu kao oblik krivičnog dela, već se takvi slučajevi podvode pod podmukao način izvršenja krivičnog dela ili bezobzirnu osvetu – dodaje Vasić. 

Kazne za maloletnike 

Pooštrenje kazne za maloletnike nije rešenje.

- Trebalo bi da se fokusiramo na razloge zbog kojih se dešavaju ovakvi zločini. U slučaju Uroša Blažića, iako smo čuli priznanje, ne znamo motiv. Motivi za ovakve zločine su opasni za društvo. Takođe, treba se posvetiti problemima sa decom koja diluju drogu i regrutuju prodavci droge, jer deca ispod 14 godina nisu krivično odgovorna. Država i društvo moraju posebno da se bave tim pitanjima i da pronađu načine da ih spreče – zaključuje advokat Miroslav Vasić u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

 

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar