Vesti > Srbija

Do juče su BILI KAO MI: Zastrašujuće je koliko je u Srbiji LAKO postati BESKUĆNIK

Svega deset odsto beskućnika čak i uz podršku stručnjaka uspe da se izvuče sa ulice

Izvor: K1info

18/10/2022 > 07:40

podeli vest:

Do juče su BILI KAO MI: Zastrašujuće je koliko je u Srbiji LAKO postati BESKUĆNIK
Foto: Pixabay.com


Samo u Beogradu procenjuje se da trenutno živi oko nekoliko hiljada beskućnika, ali čak ni nakon popisa stanovništva koji je u toku nećemo znati tačan broj.

Kako napominju stručnjaci, danas je neverovatno lako postati beskućnih. Ono što je njima najpotrebnije je hrana, a zatim i lečenje jer su u pitanju mahom hronični bolesnici, od kojih velika većina nema ni ličnu kartu. 

Najgore od svega je što svega deset odsto njih uz podršku stručnjaka uspe da se izvuče sa ulice, a ovoj lošoj statistici dodatno doprinosi to što je čak tri četvrtine njih oštećenog mentalnog zdravlja toliko da nisu i ne mogu biti samostalni.

Igor Mitrović iz humanitarne organizacije “Adra” rekao je u "Uranku" na  K1 televiziji da je zastrašujuće koliko je lako postati beskućnik, naročito danas. 

- Ono što je zaprepašćujuće da oni ne samo da nemaju da jedu, nego nemaju ni grejanje. Ako su i naselili neki prostor, onda to nije ugrejano, može da im upadne bilo ko i da ih opljačka, a često su i oštećenog mentalnog zdravlja. Užasava podatak koliko njih je tek na ivici da veoma lako sklizne. Nama se svaki dan obraćaju ljudi koji su do juče bili poput nas, rekao bih. Bili su fizički radnici ili se ugasila firma i za dva dana su završili na ulici. Ukoliko nemaju nekretninu, malo se snalaze kod prijatelja i ne gine im najstrašnije - da završe na ulici - rekao je on.

Slobodna procena ljudi koji se bave time jeste da beskućnika u Beogradu ima najmanje nekoliko hiljada, a u taj broj nisu uračunati ljudi koji žive u nestandardnim romskim naseljima. 

Foto: K1info

 

- Ni posle popisa koji je u toku u Srbiji, nećemo imati tačan podatak o broju beksućnika u našoj zemlji. Oni su nezainteresovani da uđu u statistiku, a popisivači ne zalaze tamo gde žive beskućnici, jer oni ne žive na određenoj adresi, dakle ne znaju gde da ih nađu  - rekao je Mitrović u „Uranku“.

Iz “Adre” poručuju da su beskućnici u Srbiji u većini slučajeva zainteresovani samo za zadovoljenje najhitnijih potreba - da se prehrane. 

- Ukoliko zadovoljite potrebu da se prehrane, bilo kroz Narodnu kuhinju, bilo kroz Crveni krst, onda im se otvaraju potrebe za lečenjem. Oni su mahom hronični bolesnici i to ne samo stariji. Osim lečenja i povezivanja sa sistemom zdravstvene zaštite, pomažemo i kroz savetovanje. To savetovanje je deo gde se pravi pojedinačni plan za svakoga. Tad shvatite da u tri četvrtine slučajeva oni nemaju ličnu kartu. Onda krenemo da je izvadimo. Deset odsto njih sa kojima mi radimo uspeju da se izvuku sa ulice, 90 odsto njih je previše duboko palo, sistem nema ostale sisteme podrške i tri četvrtine njih je oštećenog mentalnog zdravlja toliko da nisu samostalni i ne mogu to biti - rekao je Igor Mitrović za K1 televiziju.

Jelena Radojičić, stručni saradnik za socijalnu delatnost u Crvenom krstu, kaže da oni sagledavaju mogućnosti i procenjujemo potrebe.

- I ove godine smo se našli u izazovu da za isplanirana sredstva, koja smo odredili pre nastanka krize, možemo pružiti manje podrške i pomoći najugroženijima. Predviđanja su slična i za narednu godinu - rekla je Jelena Radojičić za K1 televiziju.

Foto: K1info

 

Iz Crvenog krsta su istakli da je sam pojam siromaštva drugačiji u različitim krajevima Srbije.

- Nije isto siromaštvo u samoj Srbiji, kada recimo pogledate severni i južni deo. Isto tako, zavisi sa kim se poredimo. Prosto, siromaštvo u nekim zapadnim, razvijenijim zemljama se sagledava drugačije nego u nekim nerazvijenim zemljama. Sama primanja i minimalna primanja mogu se razlikovati u nekoliko hiljada na jugu Srbije i na severu Srbije - napomenula je ona i dodala:

- Kada uđemo u neko domaćinstvo mi vidimo kakvi su životni uslovi: da li ta porodica može da obezbedi jedan obrok, dva obroka ili tri obroka dnevno. Da li imaju tekuću vodu, struju, da li imaju pristup nabavci osnovnih životnih namirnica, bez obzira na to da li je materijalno obezbeđen ili nije. Nije isto ako vam je prva prodavnica 10 ili 15 kilometara. To su sve parametri prema kojima se pravi prioritizacija ugroženosti.

 

Narodne kuhinje ne rešavaju problem

Jelena Radojičić je naglasila za K1 televiziju da narodne kuhinje ne rešavaju problem svih ugroženih. 

- Potrebe ugroženih su različite. Tamo gde postoji program Narodna kuhinja, tu već imate razvijen sistem i ako se njegove potrebe mogu podmiriti time što će biti uveden u program Narodnih kuhinja, sjajno. To smatramo odgovornim načinom da se odgovori na potrebe. Ali nema programa Narodnih kuhinja u svim sredinama, za te bazične, primarne potrebe, za onog ko ne može da obezbedi nijedan topao obrok dnevno. Možda nekome nije zgodno da prelazi po 60, 70 kilometara da bi uzeo topli obrok, tu se snalazimo na neki drugi način - rekla je ona.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar