ZARADA OD OVE BILJKE U SRBIJI IDE U NEBESA, a država daje OGROMNE SUBVENCIJE!

Tržištem belih vina u Srbiji ubedljivo dominira domaća autohtona vrsta - tamnjanika.

Od blizu 20.000 hektara pod vinovom lozom, i 40 miliona litara vina, koje se godišnje proizvede, do 30 odsto zasada upravo je ova sorta.

Ipak, Srbiji fale vinari koji bi mogli da imaju zasade na 50 hektara, kako bi sa tamjanikom bili konkurentni na svetskom tržištu.

Župa je kraj koji donosi najviše zasada.

Predsednik Saveta vinara Stevan Rajta ističe da jedna poznata vinarija godišnje proizvede oko 100.000 boca, a dok one manje imaju kapacitet od 20.000 flaša.

Foto: RINA

- Treba upornost za uzgajanje vinove loze, pa i tamjanike - kaže Rajta.

- Kada je loza mlada, ona ne može biti kvalitetna. Zato je potrebno da prođe tri do četiri godine od sadnje, da bi se loza prilagodila vremenskim uslovima. Nažalost, klimatske promene dovele su da ne možemo ništa unapred predvideti, jer su padavine velika opasnost - ističe on.

Zastupljene sorte

Grašac, šardone i rizling nalaze se u prvih pet najzastupljenijih vinskih sorti u Srbiji na osnovu ukupne površine vinograda. U pet najzastupljenijih autohtonih i lokalnih sorti po površini vinogradarskih parcela od belih vinskih sorti nalaze se smederevka, tamjanika i slankamenka.

Foto: RINA

- Ako počnu jake vrućine, berba će morati da krene već u avgustu. I prošla godina bila je problematična, izgubilo se do 50 odsto roda. A vinograd je najskuplja proizvodnja, to je najveća fabrika na svetu pod otvorenim nebom. Muka je to što se teške klimatske promene dešavaju baš u periodu cvetanja, kada cvet treba da se pretvori u plod - kaže ovaj stručnjak.

Foto: RINA

Aktuelni podaci ukazuju da je proizvodnja grožđa i vina u Srbiji, uglavnom, fokusirana na internacionalne sorte vinove loze. Sa druge strane, autohtone, lokalne i novostvorene vinske sorte učestvuju samo sa oko osam odsto. Na osnovu odnosa površina vinograda sa vinskim belim i crnim sortama koje se vode u Vinogradarskom registru, bele vinske sorte su zastupljenije i čine 58,46 odsto ukupnih površina.

- Država daje velike subvencije da mladi vinari kupe opremu i posade vinograde, grade se i putevi, da bi površine pod vinovom lozom bile turistički atraktivnije - napominje Rajta. - Novac više nije problem, nego mala radna snaga i škole. Malo je ko zainteresovan da bude enolog i tehnolog. Kalemare i podrumare je jednako teško naći. Trebalo bi i pri resornom ministarstvu formirati posebno odeljenje koje bi se bavilo vinogradarstvom.

Prema Rajtinom sudu, Srbija ima kvalitetna vina, ali ne i kvantitet. Uprkos tome, pokazali smo se svetu na međunarodnim sajmovima, gde su naša vina dobijala visoke ocene.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar