DA LI ĆE SRBIJA ISPUNITI OBAVEZE PREMA ISTOPOLNIM ZAJEDNICAMA: Stručnjaci za K1 o uvek aktuelnoj temi

Istopolne zajednice postale su tema koja izaziva veliku pažnju u Srbiji, a sa najnovijom presudom Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na ovaj problem, situacija je postala još urgentnija. Beogradski prajd od vlasti zahteva da bez odlaganja usvoje zakon koji bi omogućio legalizaciju istopolnih zajednica, ukazujući na to da je svaki dalji odmor neprihvatljiv. Ali šta znači ova presuda? Da li je to obaveza za vlast ili samo preporuka? 

U emisiji "Uranak" na našoj televiziji Filip Vulović iz organizacije "Civil Rights Defenders" i Dragiša Ćalić, upravnik "Jukoma", pomogli su nam da bolje razumemo pravne i društvene aspekte ove teme i šta ona znači za budućnost prava LGBT+ zajednice u Srbiji.

- Poljska je od septembra obavezna da priznaje istopolna partnerstva sklopljena u drugim zemljama. Ovaj uspeh je rezultat dugogodišnjeg procesa, a posebno je značajan za istopolni par koji je tražio od Poljske da prizna njihovo partnerstvo. Nakon što su odbijeni, obratili su se Evropskom sudu za ljudska prava, koji je odobrio njihovu tužbu. Kao članica Saveta Evrope, Srbija je obavezana da poštuje međunarodne propise, ali sada je na našoj državi da odluči da li će ispuniti svoje obaveze i na koji način će graditi svoju međunarodnu reputaciju. Videli smo da obaveza iz 2008. godine, koja se odnosi na ozakonjenje istopolnih partnerstava, još uvek nije ispunjena - rekao je Filip Vulović na početku razgovora.

O razlici između istopolnih zajednica i braka

- Mi tražimo pravno priznanje i regulisanje istopolnih zajednica, što bi olakšalo život istopolnim partnerima. Zakon bi im omogućio iste privilegije koje uživaju bračni parovi, kao što su pravo na posetu bolesnom partneru, mogućnost zajedničkog uzimanja kredita, ili pravo na nasleđivanje imovine u slučaju smrti jednog od partnera. To su praktične stvari koje bi zakon omogućio i koje bi značajno poboljšale život istopolnih partnera. Postigli smo konsenzus sa Ministarstvom za manjinska i ljudska prava, koje je tada vodila gospođa Gordana Čomić, između 2020. i 2022. godine. Takođe, razgovarali smo sa ministrom Žigmanovom, koji je prepoznao potrebu za usvajanjem zakona, ali nije najavio nikakvu inicijativu, što znači da smo napravili korak unazad. Najveći dokaz trenutne situacije je izjava premijera Vučića iz septembra, u kojoj je rekao da se njegov mandat fokusira na tradicionalnu porodicu i da za vreme njegovog premijerskog mandata zakon o istopolnim zajednicama neće biti usvojen - dodao je Vulović

Foto: K1 televizija

Zatim je Filip Vulović govorio o daljim koracima:

- Ovom pričom podsećamo državu na to kako se ona pozicionira na međunarodnom nivou, kada odlučuje da li će poštovati međunarodne presude. Ukoliko država ne postupa u skladu sa tim, narušava svoj ugled i ugrožava svoj evropski put. Takav pristup, koji pokazuje sklonost ka konzervativnim i ultradesničarskim uticajima sa istoka, može ozbiljno ugroziti budućnost Srbije na međunarodnoj sceni - rekao je Vulović.

Foto: K1 televizija

Dragiša Ćalić kaže da se donošenje određenih propisa, koji bi trebalo da budu civilizacijska tekovina, često doživljava kao pritisak od strane međunarodnih organizacija.

- Zapelo je na mnogim mestima i ne znamo kada će početi. Nama je uvek žao kada se donošenje određenih propisa, koje smatramo civilizacijskom tekovinom, predstavlja kao pritisak od strane UN, EU, ili u ovom slučaju Evropskog suda za ljudska prava, a ne kao dostignuće koje smo postigli kao društvo kroz razvoj civilizacije. U ovom trenutku, čini se da idemo unazad. Uslovi nisu stečeni da kao društvo sami dođemo do potrebnih propisa. Presuda Evropskog suda za ljudska prava direktno obavezuje samo stranke u sporu, pa je jedina strana koja je obavezana Poljska. Presude naših viših sudova treba da budu putokaz, jer ako dođe do sporova u našoj zemlji, očekuje se da će presude biti iste. U suprotnom, donošenje presuda koje su u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava postaje uzaludno i skupo. EU, Komitet UN za ljudska prava i Evropski sud nam poručuju da je potrebno da se ovaj vakum reši - rekao je Dragiša i objanio šta bi se dogodilo kada bi istopolni par iz Amerike, došao da živi u Srbiju gde procedure nema.

- Osoba koja živi u Americi duži vremenski period i ima dete, ako želi da iz patriotskih razloga upiše dete u matičnu knjigu rođenih kako bi dobilo srpsko državljanstvo, to ne bi mogla da uradi. Dogodilo bi se isto kao u Poljskoj. Pred našim upravnim organima pokušali bi da dobiju socijalnu zaštitu, bolovanje, i sve druge privilegije koje imaju ostali parovi, ali bi bili odbijeni. Potom bi morali da idu na višu instancu, jer matičar jednostavno nema mogućnost da upiše dva oca ili dve majke u knjigu rođenih. U tom slučaju bi verovatno došlo do sudskog postupka, čekalo bi se na odluku vrhovnog ili ustavnog suda, a na kraju bi se čekalo da slučaj dođe pred Evropski sud za ljudska prava. Nakon svih tih godina, Evropski sud bi doneo presudu da Srbija mora da odobri takav zahtev. Naša država obično ne razmišlja o tome unapred, već reaguje tek kada se pojavi neko ko želi da se bori za ta prava - zaključio je Dragiša Ćalić. 

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar