OVO JE PRVI KORAK ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI: Ekspert upozorava - 15.000 života godišnje u opasnosti!

U današnjem svetu, ljudski uticaj na životnu sredinu postaje sve ozbiljniji problem. Zagađenje, otpad i neodgovorno ponašanje prema prirodi ne ugrožavaju samo našu planetu, već se negativno odražavaju i na naše zdravlje i svakodnevni život. 

Dušan Vasiljević, ekspert u oblasti zaštite životne sredine, u emisiji "Kec na jedanaest" na televiziji K1, ističe da je važno da ne reagujemo tek kada se posledice zagađenja već manifestuju, već da se fokusiramo na prevenciju. 

- Ljudski rod ima izuzetno negativan uticaj na životnu sredinu i svoje okruženje, ne samo kod nas već i širom sveta. Sve što ostavljamo za sobom kao rezultat naših aktivnosti predstavlja pretnju prirodi, a posledično ugrožava i nas same. Otpad svih vrsta i različiti oblici zagađenja spadaju među najveće probleme današnjice - kaže Dušan Vasiljević i ističe da je ključno razmišljati o prevenciji, a ne samo o sanaciji posledica.

- Prvi korak je sprečiti nastanak problema. Umesto da se bavimo posledicama, kao što su postavljanje filtera za zagađenje vazduha, moramo razmišljati o uzrocima – zašto do zagađenja dolazi i kako to možemo sprečiti. Otpad je stalni izazov, a najveći problem leži u našem ličnom odnosu prema životnoj sredini. Dokle god budemo smatrali da nije strašno baciti kesu kroz prozor, spaljivati gume ili zanemariti industrijski otpad, promene neće biti. Imamo dobre zakone, ali oni moraju biti primenjeni. Bez sistemskih rešenja i zainteresovanosti industrije, napredak nije moguć - objašnjava Vasiljević.

Posebno ukazuje na podatke o otpadu i zagađenju u Srbiji.

- Godišnje generišemo oko 12 miliona tona otpada, od čega tri miliona tona čini komunalni otpad. Imamo samo 12 sanitarno uređenih deponija, preko 150 smetlišta i čak 3.500 divljih deponija. Osnovni problem je nedostatak odgovornosti prema zajedničkom interesu - kaže Vasiljević.

Dodaje da je zagađenje vazduha globalni i lokalni problem s ozbiljnim posledicama.

- Na globalnom nivou, od zagađenja vazduha godišnje umire devet miliona ljudi, među kojima je 10% dece mlađe od pet godina. U Srbiji, svake godine od posledica zagađenja vazduha umre oko 15.000 ljudi, od čega trećina zagađenja dolazi iz unutrašnjih prostora. Problem su čestice poput PM10 i PM2.5, koje su toliko male da prolaze kroz pluća i ulaze u krvotok. Ključ je u sprečavanju – nemojte spaljivati otpad, plastiku ili gume - upozorava Vasiljević.

On smatra da je siromaštvo glavni uzrok ovih problema.

- Energetsko siromaštvo znači da ljudi lože šta im dođe pod ruku. Država takođe pati od energetskog siromaštva, jer koristimo najlošiji lignit iz Obrenovca i Kostolca, koji zagađuje ne samo Srbiju već i ceo region. U Beogradu postoji procena da 180.000 kuća loži nekvalitetne materijale, ali nemamo precizne podatke jer katastar ovih objekata ne postoji. Bez pouzdanih informacija, nije moguće adekvatno upravljati problemom - zaključuje Vasiljević.

Svaki čovek generiše 1.300 g đubreta dnevno.

- Svaki čovek u Srbiji dnevno generiše oko 1.300 grama komunalnog otpada. Kada se tome doda industrijski otpad, koji iznosi devet miliona tona godišnje, i rudarski otpad, čija količina doseže čak 175 miliona tona, situacija postaje alarmantna. Što se tiče građevinskog otpada, njegova tačna količina nije poznata jer je izuzet iz zakonske regulative - objasnio je Vasiljević.

Zagađenje vazduha

- Kada pogledate trenutno, za poslednja 24h imali smo 1% stanovništva koje je disalo pristojno vazduh, prihvatljiv ili dobar. Nepoznato je 17% posto populacije, jer nema mernih mesta. U poslednjih sat vremena je situacija nešto bolja, tu imate prihvatljivih 7% - kazao je i objašnjava kako bi situacija sa zagađenim vazduhom mogla da se reši.

- Velika postrojenja poput Kostolca i Obrenovca mogu rešiti problem zagađenja isključivo postavljanjem filtera. Kada je reč o individualnim potrošačima, moguće je primeniti pristup sličan onome koji se trenutno koristi u energetici, gde se građani podstiču da instaliraju solarne panele. Više puta sam predlagao, a ponoviću i sada: zašto ne bismo vlasnicima kuća koje koriste neadekvatna goriva ponudili subvencionisane ili dugoročne kredite za postavljanje solarnih panela i toplotnih pumpi? Za jednu kuću, ova investicija iznosi do šest hiljada evra. Uzmimo da im država ponudi subvenciju ili opciju otplate kroz mesečne račune za struju u periodu od deset godina. Na taj način, mogli bi da greju i hlade svoj dom, bez spaljivanja različitih štetnih materijala - objasnio je i zaključio da svi mi moramo da vodimo računa o životnoj sredini, ali i da se uspostavi sistem. 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar