U Srbiji je to MIRIS ZIME, a zapravo "samo" SMRDI SUMPOR: 10 puta smo ZAGAĐENIJI od Evrope

U Srbiji godišnje umre oko 6.000 ljudi zbog zagađenja vazduha!

Da ovaj veliki problem ne muči samo nas pokazuje i podatak da je više od 90 odsto svetske populacije izloženo zagađenju vazduha. Međutim, isto tako, tvrde stručnjaci, u zemljama EU ima 10 puta manje zagađujućih čestica u vazduhu nego u Srbiji.

O tome koji su delovi naše zemlje najzagađeniji i zašto je Beograd danima u magli, kao i kako možemo smanjiti emisiju štetnih gasova, govorili su emisiji “Uranak” na K1 televiziji doktorka Lejla Stojanović i Andrej Stojić iz Instituta za fiziku.

Andrej Stojić iz Instituta za fiziku istakao je da bi trebalo imati u vidu da u atmosferi urbane sredine postoji na hiljade zagađujućih materija.

- Iz nekog razloga, moderno društvo je fokusirano na onih osam osnovnih. To su pored čestica koje su svima poznate i oni osnovni gasovi. Nije realno da govorimo o kvalitetu vazduha jer ne znamo ni jedan odsto o zagađujućim materijama. Ali, treba znati da toksini koji ulaz u krvotok mogu da izazovu različite posledice po zdravlje ljudi. Najnovije studije ukazuju na to da bilo koja količina zagađenja izaziva štetne efekte. Činjenica je da moderno društvo mora da opterećuje životnu sredinu, jer smo zavisni od energije koja se mora iz nečega proizvoditi - rekao je Andrej Stojić iz Instituta za fiziku. 

Broj izmerenih štetnih čestica u vazduhu u zemljama Evropske unije deset puta je manji nego kod nas. 

- Danska je sjajan primer. Ona je kao društvo odlučila da se uhvati u koštac sa ovim problemom i iz godine u godinu beleže redukciju zagađenja - ispričao je Andrej Stojić. 

Foto: K1info

O aplikacijama za merenje vazduha

Stojić kaže da ono što mere aplikacije putem kojih posmatramo zagađenje vazduha je merilo samo onih parametara koji se mere. 

- Mere se čestice i mere se osnovni gasovi. Američka agencija za zaštitu životne sredine prepoznaje blizu 190 jedinjenja koja su toksična, mutogena i kancerogena. Ni Evropljani, koji su bogatiji od nas, nisu stigli do tog broja, već mere oko 40 parametara. Oni brojevi koje mi gledamo prikazuju stanje najlošije po jednom parametru zagađujućih materija - rekao je on i pojasnio:

- Znači ako recimo čestice dominiraju, samo će one određivati taj indeks zagađujućih materija, što uopšte ne govori o tome kakvo je stanje kada je reč o svim drugim toksičnim mutagenim kancerogenim jedinjenjima. Ceo Balkan ima problem sa zagađenjem jer se decenijama nije na adekvatan način ulagalo u tehnologije koje zagađuju vazduh. Naša industrija je na nivou od pre devedesetih godina jer je tad poslednji put izgrađeno neko ozbiljno postrojenje.

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

Povećan broj pacijenata sa respiratornim tegobama 

Doktorka Lejla Stojanović, specijalista imunologije, rekla je da se od oktobra do aprila svake godine javlja sve veći broj pacijenata koji se žale na tegobe respiratornog trakta. 

- Teško je reći gde je stvarno linija i gde počinju simptomi zagađenja kod pacijenata, a gde se prelivaju u hroničan oblik. Ono što je aktuelno jeste kada imamo pojačano zagađenje, kada osetimo miris zime, oduvek smo mislili da je to miris zime, a zapravo je miris sumpora. Tada dolazi do problema hroničnih bolesnika koji boluju od respiratornih bolesti. To je za takve pacijente pogubno. Ovde se ne radi samo o starijim osobama. Ovde su u pitanju deca, mlađi ljudi, radno stanovništvo, pa onda hroničari i stariji ljudi - rekla je doktorka Stojanović. 

Stručnjaci tvrde da zagađenje koje je osetno poslednjih dana može dodatno da naruši naše zdravlje. 

- Ono što je obeležje svakog snažnog alergena je da on prvo narušava integritet sluznice i tu finu imunološku prvu barijeru na koju nailazi bilo kakav alergen - alergen je virus, alergen je zagađen vazduh, elementi čađi... To su sve materije koje inicijalno oštećuju naš integritet i imunitet i tu prvu odbranu našeg respiratornog trakta. Kada ste izloženi takvoj atmosferi, postajete prijemčivi za razvoj bolesti, bakteriološke ili virusološke - rekla je Lejla Stojanović.

Foto: K1info

Maska N95 je korisna

Specijalista imunologije je istakla da su industrijalizacija i urbanizacija decenijski procesi koji ne mogu da stanu, a da medicina mora da poveže sa tehnologijom. 

- Mislim da mi možemo da širimo svest, da vidimo kako da smanjimo te potrošače. Šta ložimo, kako ložimo i sve što može da našteti dodatno. Pa ste u kafiću recimo izloženi duvanskom dimu, onda ćete izaći napolje i udisati veliku koncentraciju zagađujućih čestica. E sad, kako se zaštiti? Hirurška maska ne štiti. Maska koju smo nosili sa filterima, ona već ima neki uticaj i može da pomogne kada pričamo o jutarnjem zagađenju. To je maska N95, ona je korisna. Zaboravljamo na čestice teških metala i čađi. Te čestice teških metala ne možemo da izbacimo iz organizma, zato recimo garderobu treba da skinemo, deca ne smeju da stavljaju ruke u usta. Te čestice zauvek ostaju u našem organizmu - rekla je Stojanović.

Problem zagađenja vazduha je na visokom nivou, a sva akutna rešenja poput prečišćivača vazduha za prostorije samo su trenutna i lokalna i sa time treba biti oprezan, tvrde stručnjaci. 

 

 

 

Ostavite komentar

Stefan

Nije Srbija samo Beograd!

08.11.2022 09:29

0 0 Odgovori