ZAGAĐENJE vazduha je OPASNIJE NEGO ŠTO SE MISLI, doktorka savetuje šta UJUTRU NIKAKO NE SME da se radi

Doktorka Tatjana Radosavljević bila je gost emisije “Kec na jedanaest” na K1 televiziji i tom prilikom je pričala o posledicama koje aerozagađenje ostavlja na naš organizam, ali i o koroni i raznim zamenama za duvan koje su sve popularnije u našem društvu.

- Trenutno nema mnogo podataka o broju obolelih od korone. Broj jeste mali, ali frapantno je da veliki broj ljudi umire od korone. To su osobe koje umiru sa koronom, a boluju od osnovnih bolesti jer kao takvi ne mogu da budu lečeni na pravi način. Kako dolazi zima imamo i najave, za koje ne verujem da će se obistiniti, da će korona imati još koji talas. Moj savet je da se i dalje nose maske u zatvorenom prostoru s obzirom na to da se način prenošenja nije bitno promenio. Korona je sada mnogo lakša ali uz pridružene bolesti može da utiče mnogo loše na zdravlje - kaže doktorka. 

 
Postkovid ili long covid je postojao ranije i bio je jako izražen, ali tek sada se govori o njemu.

- Tek sada dobijate članke koji se bave nekim problemima kao što je zamaranje, hronični umor, glavobolja, loša koncentracija. Sada se srećemo sa radovima u svetu koji se bave time i vidi se da postoji problem. Kod omikrona sam primetila da postoje ti dugotrajni kašljevi koji se mogu regulisati. Vakcinisane osobe prolaze bolje i govori se o mešanom imunitetu. Na primer, ako ste vakcinisani pa ste preležali kovid onda imate dobar imuni odgovor i relativno lako prolazite kroz ponovni kovid. Ne znamo šta nas još čeka, jer nas je kovid više puta iznenadio. Čini mi se da se vraća neko normalno vreme, a kovid će biti deo tog vremena kao što je i grip, i to možda čak ove sezone. 

 

Najveće opasnosti od aerozagađenja

Doktorka Radosavljević je objasnila koliko je aerozagađenje opasno po stanovnike određenih delova Srbije.
 
- Ne bih rekla da je tako bilo pre. Visoke koncentracije PM čestica godinama unazad su osnovni razlog lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji. Problem tih PM čestica jeste u tome što se iz godine u godinu njihovo dejstvo sabira i njihova štetnost je jako loša. Nije dobro što dolaze do najsitnijih delova pluća i ulazeći u njih istovremeno ulaze u krv. Tako cirkulišu i do srca i do centralnog nervnog sistema. Zbog toga se aerozagađenje smatra jednim od uzroka brojnih srčanih bolesti, brojnih neuroloških bolesti, čak i šloga. Imamo i određene radove koji govore da je i Alchajmerova bolest povezana sa aerozagađenjem. Što se tiče pluća, aerozagađenje je jedan od najgorih faktora rizika za najteže vrste bolesti. To jeste karcinom pluća koji se kasno otkriva i zato je mali broj izlečenih. Ta bolest vam sistematski uništava pluća i na kraju te bolesti, pošto je kapacitet pluća jako snižen, dođete u situaciju da morate da koristite kiseonik da biste mogli da funkcionišete u osnovnim aktivnostima u kući.

Foto: Printscreen/TV K1

Kako je rekla, bronhijalna astma je takođe bolest koja je povezana sa aerozagađenjem.

- Svi ovi problemi se nadziru sa industrijskom revolucijom. Spromenuću London koji je 1952. godine imao ekološku katastrofu. Ona nije izazvana ovim česticama već sumpor-dioksidom i azot-dioksidom koji sa vlagom i smogom daje snagu koja je u Londonu ubila nekoliko hiljada ljudi. Vlada Velike Britanije se tada pozabavila problemom aerozagađenja - rekla je doktorka Tatjana Radosavljević u emisiji “Kec na jedanaest” na K1 televiziji.

Jedna stvar štiti od zagađenog vazduha

Radosavljević je otkrila šta je rešenje za problem sa zagađenim vazduhom.

Foto: Pixabay.com

 
- Vrlo je opasna situacija i za Srbiju i za Beograd. Ova priča se ponavlja nekoliko godina unazad. Mi smo prvi po aerozagađenju u regionu. Neće se u Beogradu desiti ono što se desilo u Londonu, ali imate takozvane ranjive grupe. Deci su pluća nerazvijena i ne treba da udišu taj vazduh. Treba pratiti kvalitet vazduha i po mogućstvu deca treba da budu napolju kada je ta koncentracija loših čestica što manja. Tu su i trudnice koje nose bebe u svom stomaku i koje mogu da dožive komplikacije preko krvi. One treba da izbegavaju da bez preke potrebe izlaze napolje. Jedino stvar koja štiti od zagađenja su “N95” maske koje su savetovane i kod kovida - kaže doktorka.

Fizičke aktivnosti u toku “špica” aerozagađenja

Doktorka je odgovorila na pitanje da li je pametno da se bavimo fizičkim aktivnostima kada je vazduh napolju lošeg kvaliteta.

- Sve manje zelenila imamo u Srbiji, a zelene površine su pluća grada. Zelenilo smanjuje procente aerozagađenja jer dodatno proizvodi kiseonik klasičnom fotosintezom. Bavljenje sporotom kada je kvalitet vazduha jako loš je visoko rizično. Kada se bavite sportom vi više vazduha udišete i unosite veću količinu loših čestica. Deca ne bi trebalo da se igraju napolju kada je vazduh jako loš. 

Foto: Pixabay.com

Kako kaže, postoje opštine u Beogradu koje su jako izložene aerozagađenju.

- Žitelji Novog Beograda, Zemuna i Zvezdare trebalo bi da prate nivo zagađenja na svojim opštinama. Nema propisane norme koliko neko treba da bude napolju. Kada je visoko aerozagađenje ne bi trebalo da trčimo ili da se bavimo sportom. Možete to da radite ali da nosite masku “N95” koja će vam uskratiti sve čari bavljenja sportom. Broj ljudi koji su umrli od aerozagađenja ne znači da su izašli u ljubičastu zonu i pali mrtvi. To znači da pogoršavaju osnovne bolesti. Na primer, imate pacijenta koji ima hroničnu opstruktivnu bolest pluća. On se jako loše oseća kada je aerozagađenje i sada se njegova bolest komplikuje. Dolazi do bolnice i tu umre, jer je aerozagađenje pogoršalo njegovu bolest do nivoa da se to loše završilo. To su ti smrtni slučajevi o kojima se stalno govori, to je ono što smo godinama disali i udisali. Najbolje je da očekujemo košavu ili bilo koji drugi vetar koji će taj talas zagađenja odneti negde drugde, ali budimo svesni da on neće nestati.

 

Svi problemi koje nosi grejna sezona

- Grejna sezona još nije počela ali ljudi lože individualna ložišta. Što je najgore postoje delovi grada gde se lože gume, a gume kada se založe oslobađaju gasove koji su vrlo kancerogeni i to su bojni otrovi. To je vrlo prisutno pogotovo kod siromašnijih slojeva stanovništva. Grejna sezona nije počela ali su ljudi počeli da se greju jer je hladno. Termoelektrane su jedan od razloga aerozagađenja ne samo kod nas nego na celom zapadnom Balkanu jer čitav taj region ima ovakve probleme. Često vidimo da ako je Beograd prvi, Sarajevo je odmah iza njega po aerozagađenju - kazala je dr Radosavljević na televiziji K1.

Kada vetriti stanove?

Pulmolog dr Tatjana Radosavljević dala je i savet kada bi trebalo provetravati stanove i kuće. 

- Svi smo navikli da ujutro otvorimo prozore i da vetrimo stanove, a ujutro je velika koncentracija čestica aerozagađenja blizu površine tla. Znači, nikako ujutro ne treba vetriti stanove. Bolje je posle ponoći otvoriti i provetriti nego ujutro jer tada direktno ulazi loš vazduh u stanove. Vazduh u stanovima često bude boljeg kvaliteta nego što je vazduh napolju. Svi građani u kritičnim delovima grada bi trebalo posle ponoći da vetre stanove. 

 

Jonizatori i prečišćivači vazduha

Doktorka kaže da jeftina sredstva sa interneta ne utiču na čistoću vazduha.

- To lično sredstvo koje se nosi oko vrata nema nikakvog načina da prečisti vazduh koji vi udišete. Činjenica je da su dobri prečišćivači vazduha jako skupi zbog hepa filtera i cena im je nekoliko hiljada evra. Sve one čarobne priče su prevare i dovode ljude u zabludu da će im pomoći, pogotovo za ličnu zaštitu. Najgore od svega je što se u Beogradu vidi vazduh kada je aerozagađenje. Napolju nemate zaštite osim “N95” maski ili da idemo u naučnu fantastiku pa da kažemo skafanderi kao oni što su se koristili na mesecu. Oni kućni prečišćivači ili jonizatori od 100 do 500 evra vam ništa ne znače. Jedina stvar koja prečišćava vazduh su ti hepa filteri unutar skupih uređaja. Ovo je idealan trenutak za lov u mutnom, kao i na početku korone gde su svi imali neke čarobne lekove - upozorava doktorka.

Aplikacije i zagađenje vazduha

Doktorka kaže da treba pratiti preko aplikacija stepen zagađenja određenog predela.

- Dobro je što imamo aplikacije na kojima u svakom trenutku možete videti koliki je stepen zagađenosti vazduha. Ako duva vetar kvalitet vazduha će biti mnogo bolji, ali će zato negde drugde biti lošiji, kao i što do Beograda dolaze ta aerozagađenja. Sami se ne možemo izboriti sa ovim ali imamo primer grada Pekinga koji je pre pet godina bio stalno u vrhu. Ulaganje u prečišćivače kod onih najvećih zagađivača akcijom države i ozbiljnim bavljenjem kvalitetom vazduha je dalo rezultate. Dok ne shvatimo da je zdravlje investicija, a ne potrošnja imaćemo ovakve probleme da ćemo rešavati komplikacije, odnosno posledice - zaključila je dr Radosavljević.

 

 

 

Ostavite komentar