U MAČVI NE SMEJU DA PIJU VODU Bunari zatrovani veštačkim đubrivom

Čim se malo dublje zakopa, u Mačvi već na nekoliko metara dubine potekne voda. Međutim, iako ovo područje "leži" na vodnim resursima, plitki bunari često imaju neispravnu vodu za piće.

Nakon poplava 2014. godine, ispitivanjem 41 uzorka vode u domaćinstvima u Crnoj Bari, koje je tada obavio Zavod za javno zdravlje Šabac, čak u 40 pronađen je povećan nivo nitrata, a voda proglašena nezdravom za konzumiranje i pripremanje hrane.  To je bio alarm, koji se pali svaki put pred sezonu prihrane kultura, jer se pokazalo da, iako je upotreba azotnih đubriva neophodna za poljoprivredu, prekomerne količine predstavljaju opasnost za okolinu. To znači da neumerena primena azota uzrokuje njegov gubitak i zagađenje zemljišta, vode i vazduha.

- Mi smo imali ogromne količine kvalitetne vode, a sada smo u problemu. Od vašeg ovdašnjeg profesora Moravčevića smo dobili informaciju da je preko 2/3 vode nekvalitetno za navodnjavanje. To je poražavajuće, a za to smo mi krivi – ističe Jovan Sušić, savetodavac Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.

Iako postoji način sprečavanja zagađivanja podzemnih i pitkih voda nitratima, koje je u najvećoj meri uzrokovano poljoprivredom, odnosno neodgovarajućim đubrenjem i nepravilnim skladištenjem stajnjaka, on se retko primenjuje.

Savremenim metodama u poljoprivredi danas je moguće tačno odrediti koliko mineralnih materija je potrebno za određenu biljnu kulturu. U susret predstojećoj prihrani ozimih useva, stručnjaci savetuju poljoprivrednike da na bazi N – min metode odrede sadržaj mineralnog azota u zemljištu kako bi uštedeli novac i dobili adekvatan kvalitet, bez prekomernog đubrenja i nepotrebnog zagađenja. Sve što treba da urade jeste da donesu busen zemlje sa zasejane površine u Poljoprivrednu savetodavnu i stručnu služba Šabac, gde se jednostavnom metodom određuje količina đubriva potrebnog za rast i razvoj biljne kulture.

- Pre upotrebe azotnih đubriva potrebno je odrediti količinu hraniva koju je potrebno dodati na parceli. To se radi na osnovu N-min analize putem koje, uz jednostavan aparat, utvrđujemo sadržaj nitratnog azota. U posudu u kojoj ćemo raditi filtraciju stavljamo 100 g zemljišta i sipamo isto toliko vode. Da bi se napravilo mulj, izmešamo tako da ne ostane grudvica – objašnjava Sušić.

Uzorak dalje ide na filtraciju.

- Da bi se izdvojila voda kroz filter papir i da bi izbegli mulj koji će da zaprlja prizmu na aparatu, sačekamo nekoliko minuta, a onda uronimo traku sa koje kasnije na aparatu očitavamo vrednosti.  Njih unosimo u formulu, u a zavisnosti od kulture koja je zasejana dobijamo količinu azota koja je sada potrebna – objašnjava savetodavac.

Tako se postiže ušteda, ali i čuvaju prirodni resursi. Nažalost, u praksi se događa da poljoprivrednici rukovođeni svojim iskustvom troše nepotrebne količine.

- Negde se baci i 50 odsto više, što na ovu cenu đubriva nije mala stavka. To je bačeno đubrivo– napominje Sušić.

Manjak novca oseti se u džepu, a višak azota završi u vazduhu, zemlji ili vodi. Zato je blagotvorno da se te količine provere, kako bi se postigle uštede i čuvala životna sredina.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar