OVO SU POSLEDICE BLOKADA "Studenti mogu izgubiti čak i porodične penzije!" Sve otkriveno kod Jovane Joksimović

Studenti u blokadi ne odustaju – nakon što su prethodno izneli pet, sada su javnosti predstavili i šesti zahtev.

Gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1, predstavnici akademske zajednice ističu da zahtevaju odgovornost nadležnih i zaštitu pacijenata, posebno u svetlu nedavne posete predsednika Aleksandra Vučića povređenima u tragediji u Severnoj Makedoniji.

Zašto akademci sve više ulaze u pitanja društvene i političke odgovornosti, a sve manje govore o povratku na fakultet? Ima li kraja „igri gluvih telefona“ između studenata i institucija?

Padaju li konačno sve maske, i da li je njihov krajnji cilj zapravo – prelazna vlada? Na ova pitanja odgovore traže Aleksandra Šuvaković, državni sekretar ministarstva prosvete i Nenad Filipović, Fond za nauku.

- Mislim da smo sada u boljoj situaciji. Postoji politička platforma i to je legitimno, ali izvan fakulteta – jer je političko delovanje unutar fakulteta zabranjeno. Kao Ministarstvo prosvete, sve vreme smo bili u dijalogu sa rektorima i članovima radne grupe koja je formirana još 28. avgusta prošle godine. Ta radna grupa je nasledila problem koji je trajao tri godine i nije mogao da se reši – ali mi smo ga uspešno rešili. U saradnji sa Ministarstvom finansija ispunili smo i ono što su studenti tražili kroz svoj četvrti zahtev. Važno je napomenuti da tih prvobitno formulisana četiri zahteva nisu ni stigla u Ministarstvo prosvete pre 22. januara, nakon sednice skupštinskog odbora - rekla je Šuvaković i dodala: 

- Četvrti zahtev studenata smo ispunili. Tokom trajanja radne grupe, traženo je povećanje od 20%, ali nije bilo jasno na šta se tačno odnosi taj procenat. Na jednoj od sednica, postavili smo to pitanje rektoru Đokiću – 20% čega? Njegov odgovor je bio: ‘Ne znam.’ Pretpostavili smo da se misli na stalne troškove fakulteta. Kasnije smo dobili dokument koji je znatno preciznije definisao taj zahtev, što smatramo pozitivnim pomakom. Ipak, u Ministarstvu imamo utisak da studenti nisu sami došli do tako detaljnog razumevanja finansiranja fakulteta i univerziteta – očigledno je da im je neko u tome pomogao  - objasnila je.

K1 televizija

- Studenti su tražili 20% više sredstava od ukupnog budžeta namenjenog za visoko obrazovanje, iz zakona o budžetu koji je usvojen u novembru. Tada je usvojeno 60 milijardi dinara, a oni su zahtevali povećanje od 20% u odnosu na tu sumu – što bi iznosilo 12,01 milijardu dinara. Međutim, taj zahtev dugo nisu jasno definisali. Na kraju im nije dodeljeno tih 20%, već 17,7 milijardi dinara – dakle, i više nego što su tražili. Dodatna sredstva obezbeđena su jer su studenti zatražili i finansiranje samofinansirajućih studenata, što je potpuno legitiman zahtev. Ipak, način realizacije je specifičan – ne ide preko fakulteta, već tako što studenti otvaraju posebne kartice na koje država uplaćuje sredstva. Zatim fakulteti te iznose dobijaju direktno, a država im refundira ono što su studenti uplatili. Ta refundacija se vrši dva puta godišnje – 30. aprila i 30. septembra.“

Šuvaković ističe da je verovala kako će se studenti, nakon ispunjenja zahteva, vratiti na fakultete:

- Želela sam da verujem u to. Želela sam da ispunimo sve zahteve tačno onako kako su nam dostavljeni od strane Mega plenuma. Ali, negde u sebi smo znali – to nikada neće biti dovoljno - rekla je.

K1 televizija

Govoreći o poslednjim sastancima na kojima se radilo na izmeni zakona, Šuvaković je dodala:

- Atmosfera na tim sastancima, na kojima smo radili sa ministarstvom finansija,  učestvovali su i članovi ekspertske grupe univerziteta, bila je: uzmi ili ostavi. Mi smo sve prihvatili i sve ispunili - dodala je.

- Kada je nacrt zakona završen i kada je Rektorski kolegijum dao pozitivnu ocenu, čekali smo i da dve ekspertske grupe daju svoju procenu studentima. Međutim, u jednom trenutku smo dobili dva nalaza iz kojih proizlazi da, prema mišljenju tih ekspertskih timova, ništa nije ispunjeno. Čak ni iz tih analiza nije bilo jasno da li je četvrti zahtev ispunjen ili ne. Mi kao Ministarstvo prosvete svakodnevno smo u kontaktu sa većinom rektora i dekana. Ipak, atmosfera u akademskoj zajednici trenutno nije sjajna. Postoji jedna bučna manjina, i to ne samo među studentima, već i među profesorima. Studenti su u blokadi i imaju svoje ideale, što je razumljivo - kazala je Šuvaković.

Šuvaković se osvrnula i na atmosferu među zaposlenima na univerzitetima tokom blokade, ona je naglasila koliko je važno da postoji otvorena i živa komunikacija između profesora i studenata:

- Moje koleginice često kažu da se osećaju kao da im je neko 'zalepio flaster preko usta', jer im nedostaje neposredna komunikacija sa studentima. Kada odu na fakultet, učestvuju i na plenumima, ali se suočavaju sa kritičkim mišljenjem koje je, interesantno, češće usmereno ka profesorima nego ka samim studentima - rekla je.

Govoreći o komunikaciji sa akademskom zajednicom tokom izrade nacrta zakona, predstavnica Ministarstva prosvete istakla je niz prepreka koje su onemogućile dijalog sa svim studentima. Posebno je ukazala na odsustvo direktne veze sa plenumima i studentima koji su organizovali blokade, ali i na distancu između tih grupa i onih koji su se povukli sa fakulteta. O tome kaže:

- Kada smo završili nacrt zakona, pitali smo rektora Đokića da li je to sada u redu. On je rekao da mora da pita plenum, ali da sa njima nema komunikaciju. Nikako nam nije jasno kako da pitamo nekoga i kako da budemo medijator, ako nemamo komunikaciju sa drugom stranom. Jako mi je žao što nije došlo do komunikacije između Ministarstva prosvete i studenata – i onih u plenumima i blokadi, i onih koji čine većinu i koji su u međuvremenu otišli kućama - rekla je  i dodaje da rektoru Đokiću više ne veruje zbog načina na koji je otkazao sastanak sa predsednikom.

- Gubitak poverenja je nešto što nam se dešava u akademskoj zajednici, i to svakako nije dobro - dodala je. 

Situacija među studentima u Plenumu postaje sve kompleksnija

- Od studenata u Plenumu koji nisu tako radikalni čulo se da su umorni i da nisu sigurni da li mogu da nastave akademsku godinu. Na plenumima učestvuju i dobre koleginice, pedagozi koji su im objasnili da postoje i drugi oblici nastave, koje mogu iskoristiti ako se osećaju umorno. Većina profesora je svesna toga - dodala je.

Nenad Filipović ističe da bi studenti, ukoliko obnove godinu, mogli snositi ozbiljne posledice:

- Gube status redovnog studenta, pravo na smeštaj u studentskom domu, pa čak i porodične penzije. Posledica je mnogo, ali to treba jasno reći - moguće je da neki studenti toga nisu ni svesni - rekao je Filipović, dodajući da obe strane moraju da krenu zajedno.

- Neka se krene sa hibridnim oblikom nastave, online. Ako se neko plaši da ga kolege ne vide dok drži nastavu, ili ako se studenti plaše. Vidim da postoji veliki strah, a kao bivši rektor nisam imao nijedan takav problem. Sve ovo mi je neshvatljivo, ali moramo da rešavamo problem, a ne da čekamo da nam neko drugi reši. Koga da čekamo? Profesori moraju da vide šta će, studenti isto - kazao je Filipović.

- Smeta mi što se politika unosi na fakultete. Svima kažem: ajde da se dogovorimo kao u Crnoj Gori, neka protesti budu subotom i nedeljom, ali da se ljudi vrate nastavi i normalnim stvarima. Napravite partiju, organizujte se – to kažem studentima i profesorima, svima koji žele. Neki sami sebe krive što se ovo ovoliko oteglo. Većina profesora ima simpatije prema studentima, to su naša deca. Međutim, kako ovo predugo traje, mislim da se stvorilo mišljenje da su studenti izmanipulisani. Moje mišljenje je da velika većina profesora želi da se vrati na nastavu - dodao je.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar