Mali HEROJ KONSTANTIN morao je na transplataciju organa: Nečije DA je spasilo NJEGOV ŽIVOT

Zahvaljujući dobroj volji porodice koja je izgubila nekog svog i njenog "da", moj sin Konstantin je danas sa nama i uživa sa mlađom sestrom Kalinom. 

Ovako za K1 info priča Jelena Dimitrijević, mama malog Konstantina, koga od milja zovu Koki, kojem je sa samo godinu i po dana obavljena transplantacija jetre u bolnici u Bergamu.

Foto: Privatna arhiva

-  Da jedna porodica tog 1. novembra 2018. godine u Italiji nije pristala da donira organ svog rođaka, moj Konstantin sada ne bi bio živ, a verovatno zbog tuge ne bih ni ja. Moj sin je od rođenja imao zdravstvenih problema. Rođen je sa nedovoljno razvijenim žučnim putevima, što je otežavalo rad jetre. Tako je Koki od rođenja dane provodio na lekarskim pregledima i po bolnicama. Jedini spas za njega bila je transplantacija organa - kaže mama Jelena.

Ona kaže da je samo zahvaljujući humanim ljudima, pronađen  odgovarajući organ i zakazana je transplantacija u Italiji.

- Konstantin je pre četiri godine, tek 30 meseci od rođenja, operisan u bolnici u Bergamu o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Moj sin je rođen sa nedovoljno razvijenim žučnim putevima, što je s vremenom dovelo do ciroze jetre. Godinu dana smo proveli u Institutu za majku i dete i tu je počela borba za njegov život. Imao je samo godinu i po dana. Bilo je mnogo komplikacija jer jetra nije funkcionisala, rezultati su mu bili jezivi - kaže Kokijeva mama. 

Foto: Privatna arhiva

Ona dodaje da je već mislila da će ga izgubiti i da je jedini izlaz iz te situacije bila transplatacija. 

- Na sreću, uz pomoć države, 2018. godine otišli smo u bolnicu u Bergamu, zato što se samo tamo rade intervencije tako maloj deci. Pojavio se donor i sve analize su pokazale podudarnost. Transplantacija je uspešno urađena i tog 1. novembra mi smo uspeli, svi zajedno - objašnjava Jelena.

Ona dodaje i da zahvaljujući dobroj volji porodice koja je izgubila nekog svog i njenog "da", njen sin je danas zfravo dete.

- Konstantin danas ide u predškolsko, jedno je sasvim normalno i zdravo dete. Funkcioniše normalno, rame uz rame sa svojim vršnjacima. Niko kada ga pogleda ne može ni da pretpostavi šta je sve preživeo, osim kada podigne majicu. Ožiljak je tu, ali on nas podseća na borbu. Kako nam je bilo, to znamo samo mi. Ali isto tako znamo da bi se bez donora njegov život ugasio. A onda i život svih nas! - priča ona za naš portal.

Ova priča je samo jedna u nizu koja pokazuje koliko doniranje organa može da spase ljudskih života.

Foto: Privatna arhiva

Požarevljanin Mladen Todić je sa 32 godine saznao da ima sklerozirajući holangitis s ulceroznim kolitisom i da je transplantacija jedini spas jer leka za tu bolest nema. Ove godine obeležio je šest godina od kada je zahvaljujući donoru dobio jetru i nastavio da živi, radi i uživa sa svojom porodicom. Kaže da ljudima koji su odlučili da daju saglasnost tog dana za doniranje organa svoje najmilije osobe, i time spasu njegov i život još sedmoro ljudi, učinili da njegova ćerka nastavi da raste uz oca i da su  njegovu tačku na život pretvorili u zarez.

Nakon što je dobio jetru od donora osnovao je Udruženje „Zajedno za novi život“ koje okuplja transplantirane pacijente i one koji su na listama čekanja, bez obzira koji je organ u pitanju.

- Moj život se promenio za 180 stepeni od kada sam imao operaciju. Kada vam ističe svaki dan osećate se strašno, a pogotvo ako vaš život zavisi od jedne saglasnosti. Negativan stav ljudi u Srbiji najviše je zasnovan na neproverenim činjenicama o doniranju organa, kao i zbog straha od trgovine organima. To stoji na putu spasavanja života - objašnjava Todić. 

Foto: Privatna arhiva

On dodaje da u Srbiji na transplantaciju čeka više od 2.000 ljudi i to jetre, srca, bubrega i rožnjače, među njima je i tridesetoro dece. Naglašava i da statistika pokazuje da su mogućnosti da će nam zatrebati organ 20 odsto veće nego što ćemo biti potencijalni davalac. 

- Jedan donor može spasiti i do osam života. Zahvaljujući saglasnosti i jednim da, ne spasavaju se samo životi pojedinaca, već na okupu ostaju čitave porodice i u tome se ogleda veličina humanosti doniranja organa. U Srbiji je, nažalost, katastrofalna situacija. Prošle godine imali smo samo devet transplatacija i pet donora, što je premalo.  Transplantacije sa živih donora bile su obustavljene i tokom korone - objašnjava Todić. 

Inače, podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da na novi bubreg čeka više od 800 pacijenata, jetri se nada preko 60 ljudi, srce čeka oko 50 osoba, a pluća više od 70 pacijenata. Više od 900 obolelih čeka i na novu rožnjaču i koštanu srž.

 

Ostavite komentar