Osmak čuva tradiciju Srba: Stavim ŠAJKAČU na glavu, OPANKE na noge i zasviram GUSLE

Gusle vekovima čuvaju srpsku narodnu tradiciju, a pevanje uz njih svrstano je i na reprezentativnu Uneskovu listu kulturnog nematerijalnog nasleđa. Nekada je svako domaćinstvo imalo po jedne gusle, a tokom zimskih meseci meštani udaljenih sela su se uz njih okupljali i najbolje družili.

Sa modernim vremenima, gusle kao da su pale u drugi plan i postale "demode". Međutim, ostalo je još hrabrih entuzijasta koji žele da otrgnu ovaj tradicionalni instrument od zaborava. Stefan Tomić ima 14 godina i njegov hobi je sviranje i pevanje upravo uz gusle.

- Slučajno sam pronašao stare gusle na tavanu. Kad sam se uputio u to šta taj instrument predstavljao za naš narod, nisam hteo da i dalje propadaju već sam odlučio da ih naučim svirati - kaže Stefan.

- Učio sam malo preko Youtube-a, ali vrlo malo ima takvih tutorijala. Tata mi je pomogao u mojoj nameri i krenuo sam na časove, mislio je da će ta moja želja kratko potrajati, ali ja sam ostao dosledan. Na početku je bilo teško, jer možda deluju jednostavne, ali jako je zahtevno svirati i pevati uz gusle - kaže on.

Stefan je učenik osmog razreda i pravi je čuvar srpske tradicije. Omiljene pesme za izvođenje su mu one koje pričaju o borbi našeg naroda kroz istoriju. Najviše ga, kako kaže, fascinira Kosovski boj, pa stoga najčešća peva upravo o junacima poput Miloša Obilića i cara Lazara. Činjenica da njegovi vršnjaci mahom slušaju drugu vrstu muzike nije ga pokolebala i ostao je veran svojim korenima.

- Kad sam drugarima rekao šta sviram i pevam, iskreno očekivao sam blagi podsmeh. Ali, nasuprot tome, dobio sam podršku i razumevenje. Dešava se kad idem na neku slavu ili rođendan da mi traže da ponesem gusle i tako se uz pesmu družimo. Takođe, ponesem ih često u školu kad učimo neke epske pesme, na srpskom ili muzičkom - kaže on.

Stefan obećava da ovaj instrument neće zapostaviti ni u godinama koje dolaze, već će se truditi da i dalje na svoj način pronosi slavu gusala u kraju u kom živi. Do sada je ostvario uspehe i na brojnim takmičenjima.

- Volim da se obučem u narodnu nošnju, obujem opanke, stavim šajkaču na glavu i zasviram. To sam jednostavno ja, zato se na mojim guslama neće nikad skupljati prašina - kaže on.

Udruženje Pravo u žicu dovelo preko 100 guslara u Užice

Od samog početka Stefan je član Udruženja za očuvanje narodne tradicije iz Užica Pravo u žicu u okviru kog radi jedinstvena škola za guslanje, gde se prvim tonovima uče deca, ali i odrasli. Udružnje broji oko 30 aktivnih članova, a nekoliko njih redovno nastupa i učestvuje na takmičenjima.

- U našem udruženju smo svi kao jedan, jer kao pojedinci naša borba za očuvanje svega onoga što sa sobom nose gusle bila bi uzaludna. Negujemo duh zajedništva i tradicije, okupljamo omladinu koja se na ovaj način uči i srpskoj istoriji, ali imamo i starije članove koji ranije nisu imali priliku da nauče guslati, a vole tu vrtu muziciranja - kaže Ivana Ivanović koordinator Udruženja Pravo u žicu.

- Mi smo posle 40 godina vratili gusle u Užice, jer se one u gradu na Đetinji nisu čule upravo te četiri decenije. Upeli smo ove godine da uz pomoć Ministarstva kulture i lokalne samouprave organizujemo Republičko takmičnje u guslanju, na kom je učestvovalo preko 100 guslara iz čitave Srbije. Mi kroz naš rad ne čuvamo samo gusle od zaborava, već u druge elemente srpske tradicije poput narodne nošnje i etno pevanja - kaže ona.

Foto: RINA

Inače, gusle ne poznaju note i zato su jedan od najjednostavnijih instrumenta, ali zato glas pevača mora da se uskladi sa tonom, a sviranje mora biti ravnomerno sa stihovima. Najbolje gusle prave se od planinskog javora, za njih je dokazano da daju najbolji zvuk.

Kako kažu majstori, nije ih teško napraviti, a vrlo je važno koji simbol staviti na kraju, pa se na vrhu često može videti orao koji simbolizuje srpstvo i pobedu.

 

Ostavite komentar