RAT Rusije i Zapada PREKO LEĐA Ukrajine: Prošla je godina A KRAJ SE NE NAZIRE, očigledno - NEKOM OVO ODGOVARA

Sukob u Ukrajini, najveći na tlu Evrope u ovom veku, počeo je tačno pre godinu dana 24. februara i jedino što se pouzdano zna u vezi njega jeste da se ne nazire kraj ni kako će se završiti.

Predsednik Rusije Vladimir Putin, u posebnom obraćanju građanima Rusije, a koji su preneli svi svetski mediji, saopštio je tada da je doneo odluku o početku "Specijalne vojne operacije", jer su "okolnosti zahtevale da Rusija preduzme odlučnu i hitnu akciju" i da pomogne oblastima Donjeck (DNR) i Luganjsk (LNR) i da teži demilitarizaciji Ukrajine. Sa druge strane, zapadni mediji i političari to nazivaju "ruskom invazijom", "agresijom Moskve" ili prosto - ratom u Ukrajini.

Nedugo zatim, kako su preneli mediji, usledili su brojni vazdušni raketni udari na gradove širom Ukrajine, a invazija ruske vojske koja je krenula iz tri pravca. Na istoku zamlje ruska vojska je napala ukrajinski lučki grad Marijupolj, na zapadu preko beloruske granice, krenula je na nuklearnu elektranu Černobilj i otpočela ofanzivu na Kijev, a na severoistoku Harkov.

Zapad odmah uveo sankcije

Odluku Moskve da pokrene vojnu akciju u Ukrajini, u roku od samo nekoliko sati od pokretanja osudili su gotovo svi zvaničnici zemalja EU, NATO Alijanse, Japan, Južna Koreja i istog dana najavili ekonomske sankcije Moskvi.

Foto: Tanjug/AP

Zvaničnici vodećih nezapadnih svetskih ekonomija, poput Brazila, Indije, Kine i Južnoafričke unije, tokom proteklih godinu dana su pozivale na deeskalaciju i rešavanje sukoba mirnim putem, ali nisu eksplicitno osudile Rusiju niti kritikovali ruske zvaničnike. Belorsija je jedina država koja je otvoreno podržala Rusiju, a ruska vojska je sa teritorije Belorusije pokrenula i napad na Kijev i zapadnu Ukrajinu.

Tokom protekle godine najžešće borbe su se vodile u okolini gradova Marijupolja, Severodonjecka, Lisičanjska, Bahmuta.

U prvim nedeljam rata, tokom marta meseca, prema procenama francuskog Monda, Rusija je uspela da zauzme oko 25 odsto ukrajinske teritorije, a njene trupe su dospele čak i nadomak ukrajinske prestonice Kijeva. Godinu dana nakon početka rata, Rusija kontroliše mnogo manje teritorije, ukupno oko 15 odsto.

Nakon, referenduma organizovanih u samoproglašenim DNR i LNR kao i delovima ukrajinskih oblasti Herson, Zaporožje koje su pod kontrolom Moskve, Kremlj je te teritorije znanično proglasio suverenim delovima Rusije.

Foto: Tanjug/AP/Petros Giannakouris

Prema podacima koje je objavio Visoki komesarijat Organizacije ujedinjenih nacija za ljudska prava (ONHCR) tokom godinu dana sukoba, na obe strane poginulo je najmanje 8.006 civila, a ranjeno je više od 13.287.

Izbeglice i stradali civili i vojska

Ista organizacija navodi i da je zbog rata raseljeno 14 miliona, a da je potrebno obezbediti humanitarnu pomoć za skoro 18 miliona ljudi.

Prema navodima UNHCR oko 7,7 miliona izbeglica iz Ukrajine, koja broji 44 miliona stanovnika raseljeno je u zemlje širom Evrope, a situaciju su opisali kao "najbrže prisilne pokrete populacije još od Drugog svetskog rata".

Kada su u pitanju gubici oružanih snaga, broj poginulih i ranjenih, kako ukrajinskih, tako i ruskih vojnika varira od izvora do izvora.

Rusija je do sada samo dva puta izašla sa zvaničnim podacima o nastradalim vojnicima u "specijalnoj vojnoj operaciji" - prvi put, 25. marta kada je saopšteno da je poginuo 1.351 ruski vojnik, a da je 3.825 ranjeno, drugi put, 21. septembra podatke o poginulima saopštio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je naveo da je u operacijama do tada nastradalo 5.937 vojnika.

Prema podacima koje je objavilo Ministarstvo odbrane Velike Britanije, ruska vojska je u Ukrajini do sada izgubila od 40-60.000 ljudi, dok je zamenica američkog državnog sekretara za politička pitanja Viktorija Nuland, ranije ovog meseca navela da je u Ukrajini više od 200.000 vojnika ubijeno i ranjeno, preneo je Biznis Insajder. 

Foto: Tanjug/AP/Petros Giannakouris

I kada su u pitanju gubici ukrajinske vojske podaci variraju.

Norveški ministar odbrane naveo je 21. januara da je u sukobima sa ruskom vojskom popginulo ili ranjeno više od 120.000 Ukrajinaca, a tu brojku je ponovio i Britanski Telegraf 7. februara, pozivajući se na procene iz neimenovanog izvora.

Foto: Tanjug/AP Photo/Leo Correa

Ni ukrajinski zvaničnici, poput ruskih, nisu često otkrivali podatke o žrtvama. Bivši savetnik ukrajinskog predsednika, Oleksej Arestovič je juna prošle godine izneo podatak da je u sukobima do tada poginulo 10.000, a ranjeno oko 30.000 ukrajinskih vojnika.

Kijevska škola ekonomije na svom portalu navoodi da je procenjena šteta naneta ukrajinskoj infrastrukturi veća od 137,8 milijardi dolara.

Kako prenosi Dojče vele, Nijednoj zemlji na svetu trenutno nije uvedeno toliko sankcija kao Rusiji: pre početka rata bilo ih je uvedeno 2.500 kaznenih mera, a do danas je njihov broj porastao na više od 11.000. Uvele su ih, između ostalih, Evropska unija, članice grupe G7, Australija i Švajcarska i one su usmerene protiv pojedinaca, pojedinih privrednih grana ili čitave zemlje. 

Foto: Tanjug/AP Photo/Dmitry Astakhov, Sputnik, Kremlin Pool Photo

Godinu dana kasnije, svako priča svoju priču

U svom poslednjem obraćanju, uoči godičnjice rata u Ukrajini, Putin je rekao, da Rusija čvrsto brani ne samo svoje interese, već i svoju poziciju da u savremenom svetu nema podele na "civilizovane" i ostale  zemlje. Naveo je i da je da Rusija ne ratuje sa narodom Ukrajine i da je narod Ukrajine talac kijevskog režima i Zapada, koji je, prema rečima predsednika Rusije, "faktički okupirao tu zemlju".

Nasuprot njemu, Bajden je tokom svoje iznenadne posete Kijevu  20. februara je rekao da godinu dana nakon ruskog napada na Ukrajinu "Putinov osvajački rat propada". Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Zelenskim predsednik SAD-a je ocenio da je "Putin je mislio da je Ukrajina slaba, a da je Zapad podeljen", ali da je "sada shvatio da je pogrešio".

Foto: Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Urađene su brojne analize o ratnim dešavanjima, a jedino oko čega se stručnjaci slažu jeste da sukobljene strane imaju dijametralno različite stavove o samom sukobu, kao i da nijedna ne odustaje od svojih zahteva za okončanje sukoba.

 

 

Ostavite komentar