U delu BRUKLINA POLICIJA je deo svojih NADLEŽNOSTI prepustila GRAĐANIMA: Evo kako je prošla ta IDEJA

Bilo je mirno aprilsko popodne sve dok desetak tinejdžera nije počelo da trči Pitkin avenijom u Braunsvilu, vičući i psujući. Jurili su devojku od oko 14 godina i bilo je jasno da žele kavgu.

Pet policajaca u civilu oprezno je posmatralo. Preko puta Pitkina stajalo je šest muškaraca, civila u farmerkama i ljubičasto - sivim duksericama, piše New York Times.

- Shvatili su - rekao je policajac.

Tinejdžeri su usporili kada su uočili muškarce, radnike iz organizacije "Za Braunsvil - protiv nasilja", koji su im mirno mahali u različitim pravcima. Razišli su se dok je devojka bežala sporednom ulicom.

Kratak susret obuhvatio je jednostavan, ali neortodoksan koncept koji je u srcu hrabrog eksperimenta za koji organizatori veruju da bi mogao redefinisati sprovođenje zakona u Njujorku: dopustiti komšijama, a ne policiji, da reaguju na ulični kriminal niskog nivoa.

Ovlašćenje za hapšenje

Nekoliko puta godišnje, građani iz te organizacije stoje na straži u dva bloka po pet dana. Policija sve hitne pozive sa tog područja usmerava civilima. Osim ako ne dođe do većeg incidenta ili žrtva ne zahteva hapšenje, policajci, uvek u civilu, prate ove građane.

Civili nemaju ovlašćenja za hapšenje. Ali oni su ubeđivali ljude da predaju ilegalno oružje, sprečili krađe u radnjama, sprečili muškarca da opljačka pijacu i trudnicu da udari dečka koji nije kupio sedište i kolica kao što je obećao.

Foto: Tanjug/AP

Oni su deo Braunsvilske bezbednosne alijanse, grupe građana, policajaca i članova kancelarije okružnog tužioca okruga Kings koja pokušava da obezbedi da manje ljudi bude uhapšeno i upleteno u sistem krivičnog pravosuđa.

Dok muškarci i žene iz "Za Braunsvil - protiv nasilja" paze na haos, agencije koje nude usluge poput besplatne nege dece i oporavka od zavisnosti sede za stolovima na sklapanje, dele pamflete i mame prolaznike igricama, lopticama za stres i olovkama.

Tokom naredne tri godine, grad će obezbediti 2,1 milion dolara za pomoć u povezivanju lokalnih organizacija koje najčešće učestvuju u Alijansi za bezbednost kako bi mogle da rade kohezivno tokom cele godine.

Osećaj sigurnosti

Napori su odraz drugih koji su se pojavili nakon što su demonstracije zahvatile Njujork i veći deo zemlje u znak protesta zbog policijskog ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu. Oni imaju za cilj da modulišu upotrebu zvanično sankcionisane sile, koristeći urođenu želju susedstva za redom kao oruđe.

- Stanovnici su prihvatili koncept - rekao je Niron Kempbel (37), pomoćnik menadžera programa u organizaciji "Za Brunsvil - protiv nasilja".

- Kažu: Osećamo se sigurnije. Možemo da hodamo bez osećaja anksioznosti. Iako oni znaju da nam je potrebna policija, moguće je da možemo sami sebe da kontrolišemo - rekao je on.

Ideja je potekla od Terela Andersona, koji je 2020. preuzeo dužnost komandira 73. stanice. Odrastao u Braunsvilu, obećao je da će obnoviti odnos okruga s opreznom zajednicom.

Stanovnici su se žalili da su policajci postali agresivni, grabili muškarce s ulice kako bi ih uhapsili zbog manjih prekršaja. Komšiluk je bio potresen zbog pucnjave 2019. na Kvesija Ašuna, prodavca majica s paranoidnom šizofrenijom, ubijenog dok je zamahnuo na policajca sa stolicom u salonu za nokte.

Zajednička odgovornost

Anderson je pitao stanovnike šta bi odeljenje moglo da uradi da zadobije poverenje.

Foto: Tanjug/AP

Među njima je bio Dašon Almond, šaljiv i samozatajan čovek koji nosi nadimak Biga.

Almond, koji vodi "Za Braunsvil - protiv nasilja", rekao je da je Anderson shvatio da je ponekad sve što je potrebno za očuvanje mira osoba sa kredibilitetom - ne nužno značkom - koja nekome kaže: "Gubi se odavde".

- Članovi zajednice vide sebe u Bigi - rekao je Džefri Kuts, direktor inicijative "Od kazne do javnog zdravlja" na Džon Džej koledžu za krivično pravo.

Grupa blisko sarađuje sa Savezom za bezbednost Braunsvila, vodeći ankete o inicijativi i prateći njen napredak.

Zamenik inspektora Mark A. Vaskez, koji je takođe odrastao u Braunsvilu, preuzeo je dužnost prošle godine nakon što je Anderson premešten i rekao da je nastavio projekat jer je javna bezbednost "zajednička odgovornost".

Bezbednost i problemi

Vaskez je rekao da je imao četiri godine kada je njegov otac ubijen i da su mnogi članovi porodice zatvoreni.

- Znam kako je - rekao je Vaskez.

Nisu svi ubeđeni. Liz Perez, vlasnica salona lepote na Pitkin aveniji, ima 26 kamera oko svoje prodavnice i radi iza pulta zaštićenog debelom plastičnom pregradom. Niko ne može da uđe ili izađe a da ona ne pritisne dugme.

- U ovoj oblasti niko se ne oseća previše bezbedno. Svi mi ovde preživljavamo -  rekla je ona.

Foto: Tanjug/AP

Uznemiruje je ideja o pet dana u kojima policija preusmerava hitne pozive.

- Kao da su nas ostavili bez zaštite - rekla je.

Ali Minerva Vitale (66), koja živi na toj aveniji, rekla je da je taj napor "neverovatno važan".

- Pozovemo ih i, puf, oni odmah dođu.  Mislite da nisu spremni za ovo? Da jesu - rekla je ona.

Tifani Burdžis (42), jedna od pomoćnih radnika organizacije "Za Braunsvil - protiv nasilja", rekla je da su je skeptici zbunili.

- Ako možemo da ih smirimo i nateramo ih da odu, u čemu je problem? Trebalo bi to da želiš -  rekla je ona.

Model za zajednicu

Više ljudi širom zemlje to čini. Inicijativa Braunsvila je deo pokreta koji se naziva "model odgovora u zajednici, koji ima za cilj da smanji upotrebu naoružanih policajaca.

Foto: Pixabay.com

Slični programi su u toku u Judžinu, Denveru, Rochesteru, Njujorku i na drugim mestima, prema Centru za američki progres. Grupa je procenila da bi skoro 40 odsto poziva policiji mogli da odgovore osobe iz zajednice.

U Braunsvilu, ovaj napor ne samo da daje stanovnicima više reči o tome kako izgleda javna bezbednost, već može i da odvrati od kriminala ako ljudi znaju da ima više očiju koje posmatraju, rekao je okružni tužilac u Bruklinu Erik Gonzales.

- Mnogi ljudi brinu da ako policijski sistemi ne budu u potpunosti aktivni, kriminal će porasti. U prvoj polovini ove godine broj ubistava je pao za 50 odsto, pucnjave za 25 odsto, a stopa velikih krađa automobila takođe je opala iako je porasla u drugim naseljima - rekao je on.

Foto: Pixabay.com

Jedan set "posmatračkih očiju" pripada Almondu (47), bivšem članu bande koji je proveo više od 13 godina u zatvoru zbog pljačke banke. Vratio se u Braunsvil 2014. i tetovirao je pušku iza desnog uha kako bi sakrio mali ožiljak koji je ostao od rane od metka.

Njegova prošlost, zajedno sa njegovim mirnim, direktnim pristupom, pomaže mu da se snađe u sukobima. Tokom jedne nedelje ubedio je čoveka sa pištoljem da mu da svoje oružje i ode kući. Sledećeg dana taj isti čovek se vratio, ali ovoga puta da se prijavi kao dobrovoljac.

- Proveo je dan gnječeći govedinu. Smirio je tri svađe - rekao je Almond.

Težak teret

Baš kada je ispričao priču, stigao je poziv hitne pomoći zbog tuče u delikatesi na uglu Ulice Votkins i Pitkina. Almond je polako prišao da odmeri spor između dvojice muškaraca - od kojih je jedan izdao zabranu prilaska drugom, osobi po imenu Lala.

Lala je nestao, ali je drugi čovek ostao ispred prodavnice.

Foto: Pixabay.com

- Od sada, kako u našoj zajednici ne bi više bilo ovakvih problema, pozovite me - rekao je Almond čoveku, koji je klimnuo glavom, i dodao:

- Idi u prodavnicu. Nemojte se suprotstavljati jedni drugima.

Almond je tada rekao jednom od terenskih radnika da pronađe Lalu i naredi mu da se drži podalje.

Almond je krenuo ka naredniku Džaredu Dilejniju i policajcu Nikiti Bekford.

- Sve je dobro. Pobrinuo sam se za to - rekao je.

Civili preuzimaju težak teret, baveći se slučajevima koji padaju u jaz između organa za sprovođenje zakona i socijalnih službi.

Pretposlednjeg dana nedelje, prohladnog, oblačnog petka, zaustavio se automobil. Vozač je gurnuo ženu na ulicu, a zatim se odvezao. Uplakana, vrištala i opijena, nije imala novca ni identifikaciju i kao da nije znala gde se nalazi.

Foto: Pixabay.com

Almondov tim ju je opkolio. Burdžis je saznala da se zove Ališa i da joj je to bio 23. rođendan. Rekla joj je da ima paranoidnu šizofreniju i stalno je insistirala da ide u "Rite Aid". Burdžis je bila zabrinuta da planira nešto da ukrade.

Krajnji cilj

Dana Rečlin, izvršni direktor "We Build the Block", organizacije za javnu sigurnost sa sedištem u Bruklinu koja pomaže u vođenju alijanse, kupila je Ališiji kinesku hranu da je smiri. Dok je jela, Rečlin je pozvala gradsku telefonsku liniju za mentalno zdravlje.

Bila je na čekanju 10 minuta pre nego što joj je neko rekao da će proći 24 sata pre nego što tim može da dođe i da može da pozove policiju.

Foto: Pixabay.com

Rečlin je zakolutala očima i spustila slušalicu.

Postajalo je sve hladnije. Rečlin je sela na klupu na autobuskoj stanici, a Ališa je sela pored nje, spustila glavu na rame i zaspala.

Konačno, Rečlin i Almond i izvršni direktor grupe za socijalne usluge odvezli su Ališu u centar za prihvat u sklonište. Nije mogla da dobije krevet do ponedeljka, ali je mogla da ostane u centru do vikenda.

Foto: Pixabay.com

Kada je Rečlin nazvala centar sledećeg jutra da proveri kako je, Ališa je otišla.

- Tražili smo je. Imamo otvorene oči - rekla je Rečlin.

Ona je rekla da je krajnji cilj bio da se zatvori taj jaz i stvori sistem u kojem bi neko poput Ališe, koja je možda bila uhapšena zbog tuče ili krađe, mogla odmah da dobije sklonište, novac i ličnu kartu.

Bar tog petka, rekla je ona, alijansa je pružila trenutak sigurnosti. 

Ostavite komentar