Vesti > Svet

Ovoga su se mnogi plašili: Putin POTPISAO IZMENE izbornog ZAKONA

Novi amandmani ograničavaju izveštavanje o sednicama ruske izborne komisije samo na akreditovane novinare zaposlene u registrovanim medijima

Izvor: K1info/mondo.rs

18/11/2023 > 09:14

podeli vest:

Ovoga su se mnogi plašili: Putin POTPISAO IZMENE izbornog ZAKONA
Vladimir Putin - Foto: Tanjug/AP


Vladimir Putin, predsednik Rusije potpisao je izmene izbornog zakona u utorak, a koje će te doneti nova ograničenja u orkviru medijskog izveštavanja i opozicione kampanje. Usvojene su i izmene kojima je otvoren put za održavanje ruskih predsedničkih izbora na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji.

Novi amandmani ograničavaju izveštavanje o sednicama ruske izborne komisije samo na akreditovane novinare zaposlene u registrovanim medijima. Promene bi mogle da znače da će slobodnim novinarima i nezavisnim reporterima biti zabranjeno da prate sastanke.

Na taj način se Vladimir Putin praktično otarasio još jednog potencijalnog problema koji bi mogao da mu zakomplikuje osvajanje novog mandata. Putin tek treba da kaže da li će se kandidovati za reizbor na ruskim izborima zakazanim za mart 2024. godine, iako se očekuje da će 71-godišnji lider Kremlja objaviti svoju kandidaturu za peti mandat u narednim nedeljama.

Foto: Tanjug/AP Photo/Sergey Guneyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo

 

Izmene takođe zabranjuju medijima da izveštavaju o bilo kakvim akcijama ruske izborne komisije u vojnim bazama ili na teritorijama pod vanrednim stanjem bez prethodne dozvole. Delovi istočne i južne Ukrajine su pod vanrednim stanjem skoro godinu dana.

Takve izmene ruskih izbornih zakona otežaće medijima da dokumentuju slučajeve prevara birača. Skoro svi ruski masovni mediji su pod kontrolom Kremlja, prema martovskom izveštaju BBC, a većina nezavisnih i opozicionih medijskih izvora bila je prinuđena da se zatvori ili napusti zemlju da bi radila van granica Rusije od početka rata u Ukrajini.

Kremlj je zabranio pristup platformama poput Facebook, Instagrama i Twitera u martu 2022. godine, kako bi smanjio širenje neslaganja zbog svoje invazije na Ukrajinu. Ruski građani i dalje mogu da pristupe takvim veb lokacijama koristeći VPN da bi zaobišli blokadu.

Podrška javnosti Putinovoj invaziji na Ukrajinu oslabila je od početka rata u februaru 2022. godine, dostigavši najniži nivo u istraživanjima javnog mnjenja u septembru sa samo 38 odsto ispitanika koji su rekli da "definitivno" podržavaju vojne akcije Kremlja.

Drugo javno istraživanje koje je u septembru sproveo Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM) takođe je pokazalo da građane Rusije možda više interesuje kako bi život mogao da izgleda nakon Putina, koji je na predsedničkoj funkciji skoro 24 godine.

Ipak, malo ko sumnja da Putin neće biti ponovo izabran u martu, a nema naznaka ozbiljnog političkog kandidata koji bi mogao da ugrozi njegovu kampanju. Prošlog meseca, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da će Putin imati nultu konkurenciju ako odluči da se kandiduje u martu 2024. godine.

Foto: Youtube PrintScreen

 

- Putin je definitivno političar i državnik broj jedan u našoj zemlji. Verujem, iako jedva da imam pravo da govorim o ovome ili onom, ali, kršeći pravila, mogu da kažem da on nema konkurenciju i ne može da je ima u Rusiji - rekao je Peskov.

Među imenima koje je list "Kommersant" u ponedeljak prijavio kao verovatne članove grupe su: plavokosi nacionalistički pevač sa umetničkim imenom Šaman; prva Ruskinja u svemiru 86-godišnja Valentina Tereškova; 78-godišnji filmski reditelj Nikita Mihalkov; i 90-godišnji ruski pedijatar Leonid Rošal. Druga formalnost je izbor kandidata koji će se kandidovati protiv Putina.

Među mogućim izazivačima su dugogodišnji lider Komunističke partije Genadij Žuganov, koji ima 79 godina, i lider nacionalističke Liberalno-demokratske partije Leonid Slucki (55).

Ni jedan ni drugi nisu objavili odluku. Njih dvojica su među retkim stranačkim liderima kojima nije zabranjeno da se kandiduju, za razliku od zatvorenog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog i drugih, od kojih je većina zatvorena iz političkih razloga. Kritičari kažu da Žuganov i Slucki nisu stvarne opozicione ličnosti, već da su uvučeni u sistem koji je osmišljen da stvori iluziju demokratije, bez ikakve stvarne pretnje Putinu ili njegovom režimu.

Ostavite komentar