Margaret je sada NAJDUGOVEČNIJA KRALJICA: Ima 82 godine, umetnica je i STRASTVENI PUŠAČ

Danska kraljica Margareta Druga, koja je ujedinila i modernizovala dansku monarhiju, slavi ovaj vikend pedesetogodišnjicu stupanja na presto, ali nešto skromnije zbog smrti britanske kraljice Elizabete Druge.

 

Osamdesetdvogodišnja kraljica, poznata po svom umetničkom daru, strastvenom pušenju i sedoj punđi, prva je žena na danskom prestrolu.

Posle smrti britanske kraljice, svoje daleke rođake, sada je najdugovečniji evropski monarh.

Elizabeta Druga umrla je u četvrtak sa 96 godina. Vladala je više od 70 godina.

Margareta Druga na presto je stupila 1972. kada je podrška danskoj kraljevskoj porodici bila u padu, ali je tokom svoje dugogodišnje vladavine doprinela obnovi njenog ugleda.

Danska kraljica obeležila je 50. godina vladavine u januaru skromnom proslavom zbog pandemije COVID-a. Velika svečana proslava bila je pomerena za ovaj vikend.

Program je, međutim, po kraljičinoj želji izmenjen u poslednji čas zbog smrti Elizabete Druge. Ukinuta je većina njenih javnih nastupa, uključujući paradu ulicama Kopenhagena.

Moderna monarhija

Margareta je stupila na presto sa 31. godinom u januaru 1972. nakon smrti svog oca, Frederika IX.

Majka dvojice sinova i baka osmoro unučadi, bila je prva žena koja je postala kraljica u jednoj od najstarijih monarhija u Evropi. Danska kraljevska loza potiče od Gorma Starog iz 10. veka.

Premda je službeno prva danska kraljica, uzela je ime Margareta Druga u čast Margareti Prvoj koja je vladala Danskom od 1375. do 1412, ali nikada nije imala zvaničnu titulu.

Kada je postala kraljica, samo je 45 odsto Danaca podržavalo monarhiju, većinom verujući da joj nema mesta u modernoj demokratiji.

 

Tokom svoje vladavine uspela je ipak kloniti se skandala i pomogla je modernizaciji institucije, dopustivši, na primer, svojim sinovima da se venčaju sa ženama koje nisu kraljevskog porekla.

Danas, pet decenija kasnije, danska monarhija jedna je od najpopularnijih na svetu i uživa podršku više od tri četvrtine Danaca.

Margareta je rođena u Kopenhagenu 16. marta 1940., samo sedam dana nakon nacističke invazije na Dansku.

Bila je najstarija od tri sestre, ali kada je rođena danski zakon o nasleđivanju zabranjivao je ženama da nasleđuju presto.

 

Zakon je promenjen 1953. nakon referenduma, pod pritiskom nekoliko uzastopnih danskih vlada koje su bile svesne da društvo treba modernizovati.

Do kraja života

Kraljica, koju porodica i podanici od milja zovu Dejzi, uspela je održati monarhiju relevantnom ne umanjivši joj status.

Suprug joj je umro 2018., no ona insistira da se nikada neće povući s vlasti.

- Ostaću na prestolu dok se ne srušim - rekla je.

 

Danska nema tradiciju abdikacije, a s obzirom na to da je kraljica odličnog zdravlja to pitanje nikada nije ozbiljno postavljeno.

U maju se na primer vozila na ‘vozu smrti’ u zabavnom parku Tivoliju u Kopenhagenu, šešira čvrsto pričvršćenog na glavi.

 

Njen najstariji sin, 54-godišnji prestolonaslednik Frederik, prvi je po redu da nasledi tron kada za to dođe vreme.

Kraljica umetnica

Blistavih plavih očiju i širokog osmeha, poznata je po svojoj opuštenosti i zaigranosti te po angažmanu na danskoj kulturnoj sceni.

Bavi se slikarstvom, a kao kostimografkinja i scenografkinja radila je više puta za Danski kraljevski balet i Dansko kraljevsko pozorište.

Studirala je na Kembridžu i Sorboni i tečno govori engleski, francuski, nemački i švedski.

 

Učestvovala je u teškim prevodilačkim projektima, uključujući 1981. danske verzije romana Simon de Bovoar „Svi ljudi su smrtni“ pod pseudonimom u saradnji sa suprugom princom Henrikom, rođenim u Francuskoj.

Pažnju javnosti privlači ipak najviše svojim slikama i crtežima. Ilustrovala je nekoliko knjiga, uključujući dansko izdanje iz 2002. Tolkienova Gospodara prstenova.

 

Ostavite komentar