SLEDE izbori za EU! Jednu zemlju predstavljaće JUTJUBER! Imao je želju da zagrli Maska, prosio je u JAPANU I INDIJI!

Fidias Panajotu, 24-godišnji jutjuber i influenser, mogao bi da bude jedan od šest kandidata koje Kipar šalje u Evropski parlament posle junskih izbora. Priznaje da ne zna ništa o politici, ali kaže da ne može da podnese nastavak vladavine "štrebera" u Briselu.

Najnovija anketa pokazuje da je na petom mestu sa podrškom od 8,7 odsto, što mu daje šansu da izbori mesto ispred tradicionalnih političkih partija od kojih svaka ima po šest kandidata, kao što su socijalistički EDEK, centristička DEPA i Zelena partija.

Postao je poznat zahvaljujući svojoj misiji da zagrli Maska, kasnije proseći u Indiji i Japanu

Fidijas, kako sebe naziva Panajotu, ima oko 2,6 miliona pretplatnika na svom Jutjub kanalu od kada je počeo da objavljuje 2019. godine. Postao je poznat po svojoj misiji da prigrli Elona Maska, milijardera vlasnika Platforme IKS (na kraju je uspeo).

Takođe je izazvao kontroverzu prošle godine pokušavajući da putuje po Indiji i Japanu bez plaćanja, moleći za novac.

Nikada u životu nije glasao i nema pojma o politici

Noseći tri kravate, odelo i šorts, Panajotu je najavio svoju kandidaturu u januaru, priznajući da nema pojma o politici ili Evropskoj uniji, ali tvrdeći da je spreman da uči.

- Imam 23 godine i nikada u životu nisam glasao, a jedne noći sam sebi rekao da ako nikada ne glasam i da se ne zainteresujem, uvek će isti štreberi biti na vlasti i rekao sam dosta - objavio je.

U aprilu, Fidijas je podneo svoju kandidaturu zajedno sa svojim ocem, sveštenikom, u odelu i leptir mašni.

Foto: Instagram Printscreen

- Čuo sam negde da ako nisi zadovoljan stvarima oko sebe i želiš da ih promeniš, moraš sam da budeš promena. Zašto sam izabrao da budem nezavisni? Zato što ne mogu da se uklopim u kalupe. Zato što želim da znate da nemam partijske interese kojima bih služio - rekao je on.

On je dodao da mu nije cilj da bude biran, već da motiviše mlade da se bave politikom.

Njegov poduhvat rezonuje sa širim temama

Očekuje se da će evropski izbori na Kipru zabeležiti visok odziv birača, što je pokazatelj razočaranja koje Kiprani osećaju političkim sistemom.

Dve najveće stranke na mediteranskom ostrvu, Demokratski savez i Napredna stranka radnog naroda, u čvrstoj su trci za prvo mesto, iako se sumnja koliko će njihovih pristalica izaći. Ankete pokazuju da bi krajnje desničarski Nacionalni narodni front mogao da ojača, s obzirom na važnost migracija kao političkog pitanja na ostrvu.

Njegov poduhvat rezonuje sa širim temama, uključujući oživljavanje populističkog raspoloženja u Evropi, primat imidža nad ideologijom i imperativ građanskog angažmana, posebno među novim glasačima u zemljama poput Kipra.

Sledeće nedelje su izbori za EU, ankete predviđaju uspon krajnje desnice

Sledeće nedelje oko 370 miliona birača u Evropskoj uniji glasaće za novi, 10. saziv Evropskog parlamenta, koji će zajedno sa vladama zemalja članica krojiti politike Evropske unije u narednih pet godina.

Izbori se održavaju od 6. do 9. juna. Prvi idu Holanđani, u četvrtak 6. juna, Česi glasaju u petak i subotu, u subotu su izbori u Letoniji, Malti i Slovačkoj, a u svim ostalim državama članicama izbori su u nedelju 9. juna.

Bira se 720 poslanika, 15 više nego u prethodnom sazivu. Broj predstavnika svake države članice utvrđuje se prema broju stanovnika, po principu tzv. degresivna proporcionalnost - što država ima više stanovnika, potrebno je više glasova da se izabere jedan predstavnik.

Foto: Shutterstock

Nemačka ima 96 predstavnika, Hrvatska 12, Malta 6

Ugovorom o EU propisano je da država može imati najviše 96 (Nemačka) i najmanje 6 predstavnika (Kipar, Luksemburg, Malta). Hrvatska bira 12 predstavnika.

Rezultati izbora biće objavljeni tek nakon zatvaranja biračkih mesta u svim državama članicama, u nedelju posle 23 časa.

Predstavnički klubovi u Evropskom parlamentu nisu organizovani prema državljanstvu poslanika, već prema njihovom političkom opredeljenju.

Za osnivanje reprezentativnog kluba potrebna su najmanje 23 predstavnika iz najmanje jedne četvrtine država članica, odnosno iz sedam država. Poslednji 9. saziv imao je 7 reprezentativnih klubova. Neki predstavnici ne pripadaju nijednom reprezentativnom klubu i deluju kao nezavisni.

U poslednjih 25 godina, od izbora 1999. godine, najbrojniji klub su bili demohrišćani, okupljeni u Evropskoj narodnoj partiji (EPP). U prvih 20 godina, od prvih evropskih izbora 1979. do 1999. godine, dominirale su socijaldemokrate.

Te dve političke grupacije imale su apsolutnu većinu do poslednjih izbora 2019. godine, kada su je izgubile i u prošlom sazivu su morale da se oslone na treći po snazi reprezentativni klub, liberale. Novoj većini su se često pridružili i Zeleni, koji su, kao i liberali, napravili veliki skok na izborima 2019. godine.

Ankete najavljuju uspon krajnje desnice

Predizborne ankete za ove izbore predviđaju uspon tvrde i ekstremne desnice, dok bi liberali i zeleni trebalo da izgube uticaj.

Odnos snaga u novom sazivu umnogome će uticati na izbor sledeće Evropske komisije. Međutim, odlučujuću ulogu ima Evropski savet, odnosno šefovi država ili vlada država članica, koji kvalifikovanom većinom imenuje kandidata za predsednika Evropske komisije. Ovaj predlog mora da dobije apsolutnu većinu u Evropskom parlamentu, odnosno 361 glas.

Ostavite komentar