ZAVIRITE U NAJSTRAŠNIJI OBJEKAT U SIRIJI Evo zašto je zatvor Sajdnaja "klanica za ljude" (FOTO+VIDEO)

Zatvor Sajdnaja, koji se nalazi oko 30 kilometara severno od Damaska, postao je jedan od najpoznatijih simbola brutalnosti sirijskog režima pod upravom Bašara el Asada.

Ovaj vojni zatvor, koji je ujedno i jedan od najstrašnijih objekata u Siriji, odigrao je ključnu ulogu u represiji i progonu hiljada Sirijaca tokom više od četiri decenije Asadove vladavine.

Otvoren je 1987. godine i bio je prvi vojni zatvor za bezbedan smeštaj vojnih i političkih zatvorenika. Vremenom je postao mesto za sve vrste političkih protivnika režima, uključujući aktiviste, novinare, lidere opozicije i obične građane koji su se usudili da kritikuju vlast. Smešten u planinskom predelu, zatvor je sagrađen da bude izolovan od spoljašnjeg sveta i teško dostupan, a njegov položaj na uzvišici bio je i strateški i simboličan – kao „tamnica” za protivnike režima.

Sajdnaja kao "klanica za ljude"

Zatvor Sajdnaja postao je ozloglašen po svojim užasnim uslovima koji su uključivali nasumična zatvaranja, mučenje i pogubljenja.

Zatvorenici su često bili podvrgnuti okrutnim ispitivanjima i fizičkom zlostavljanju u pokušaju da izvuku priznanja ili informacije.

Prema izveštajima Amnesti internešenela, između 2011. i 2015. godine, kada je sirijski građanski rat bio u punom jeku, oko 13.000 ljudi je pogubljeno u Sajdnaji, a mnogi su ubijeni u javnim pogubljenjima ili streljačkim vodama.

Zatvor je postao poznat kao "klanica" zbog načina na koji su izvršena ova pogubljenja. Zatvorenici su često odvođeni na stratište, gde su im vezivali ruke, a zatim ih streljali ili vešali. Mnogi od njih nisu ni znali zašto su osuđeni na smrt jer su bili podvrgnuti nameštenim suđenjima ili su jednostavno nestali bez ikakvih formalnih optužbi.

Uslovi u Sajdnaji bili su izuzetno brutalni. Zatvorenici su bili smešteni u pretrpanim i nehigijenskim prostorijama, bez adekvatne hrane i medicinske nege. Mnogi su bili podvrgnuti fizičkom mučenju, uključujući premlaćivanje, elektrošokove, zlostavljanje i prisilnu iscrpljujuću fizičku aktivnost. Ovo su bili samo neki od načina na koje su vlasti pokušale da slome duh političkih protivnika i nateraju ih na priznanje.

Nakon pada Asada, u vojnoj bolnici u Damasku pronađeno je 40 mrtvih ljudi na čijim su telima pokazani tragovi torture, a strahuje se da je još takvih slučajeva. U Sajdnaji je navodno pronađena naprava za pritiskanje, odnosno drobljenje ljudskih tela, ali ova informacija još nije zvanično potvrđena.

Porodice nikada nisu saznale sudbinu svojih najmilijih

Pored toga, zatvorenici su često bili izloženi psihičkoj torturi, uključujući pretnje porodici i prijateljima i produženu samicu. Zatvor je takođe bio poznat po tome što su porodice imale malo ili nimalo informacija o sudbini svojih najmilijih. Mnogi su godinama bili bez kontakta sa svojim porodicama, informacije o njihovoj sudbini često su bile oskudne ili netačne, a mnoge porodice nikada nisu saznale za sudbinu svojih očeva, majki, braće i sestara.

U periodu od početka građanskog rata u Siriji 2011. do 2015. godine, zatvor Sajdnaja je postao centar represije protiv pobunjenika, političkih protivnika režima i svih koji su podržavali opoziciju. Protesti koji su počeli kao miroljubivi zahtevi za demokratskim promenama brzo su prerasli u brutalne borbe, a Asadov režim je odgovorio nasiljem. Zatvor Sajdnaja je bio jedno od glavnih mesta gde su režimske snage zatvarale političke protivnike.

U 2016, izveštaji Human Rights Vatch-a i drugih organizacija za ljudska prava potvrdili su užasne uslove u zatvoru, uključujući veliki broj slučajeva torture i pogubljenja. Zatvor je postao jedan od simbola sirijskog režima, koji je godinama ignorisao međunarodne kritike za svoje postupke.

 

Oslobađanje zatvorenika

Zatvor Sajdnaja bio je jedno od glavnih mesta gde su pobunjenici usredsredili svoje napore u pokušaju da oslobode Sirijce koje je režim zatočio. Godine 2018, kada su izveštaji ukazivali na povećane napore sirijskih pobunjenika da oslobode zatvorenike, zatvor je postao ključna meta.

Oslobađanje zatvorenika nakon svrgavanja Asada izazvalo je ogroman talas reakcija među porodicama koje traže svoje nestale voljene. Mnoge porodice su se u velikom broju okupile ispred zatvora, pokušavajući da se informišu o sudbini svojih rođaka. Iz zatvora je pušteno oko 3.000 ljudi.

Iako se u početku sumnjalo u podzemne, „crvene” delove zatvora, humanitarna organizacija Beli šlemovi potvrdila je da nakon bušenja i istrage nisu pronađeni dokazi o „skrivenim ćelijama ili podrumima” i pozvala ljude da izbegavaju širenje dezinformacija.

 

"Samo želimo da budemo sigurni da li je živ ili mrtav"

Ali uprkos ovim tvrdnjama, bio je očigledan očaj porodica koje traže svoje najmilije. Mnogi su listali dokumente i koristili mobilne telefone u mraku, nadajući se da će pronaći tragove svog nestanka. Jedna žena je pokazivala fotografiju svog brata, koji je nestao pre 12 godina. „Samo želimo da se uverimo da je živ ili mrtav“, rekla je ona za CNN.

Međutim, bilo je i trenutaka sreće među oslobođenima. Suheil Hamavi, 61-godišnji muškarac koji je proveo više od tri decenije u raznim sirijskim zatvorima, konačno se vratio kući u svoj severni libanski grad Čeku.

- To je divan osećaj - rekao je on i dodao da je tek po povratku kući shvatio koliko je vremena prošlo:

 -Imam unuke, ali nisam znao koliko imam godina sve dok me ćerka mog sina nije nazvala 'deda' - rekao je on.

Nakon svrgavanja režima Bašara el Asada, zatvor Sajdnaja postao je simbol revolucije i borbe protiv režima, ali i simbol nade za porodice koje godinama traže svoje nestale. Iako su mnogi zatvorenici oslobođeni, mnoge porodice još čekaju odgovore na pitanja o sudbini svojih najmilijih.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Ostavi komentar