PUTIN ĆE UNIŠTITI EVROPU SVIM SILAMA KOJE IMA Tajna dokumenta otkrila planove Rusije zbog kojih ceo svet strepi

Rusija planira da ostvari dugoročnu regionalnu dominaciju uspostavljanjem trgovinskog bloka koji bi konkurisao Evropskoj uniji, ali je invazija na Ukrajinu omela tu viziju, pokazuje izveštaj koji je procurio iz Kremlja.

U izveštaju se takođe priznaje da su zapadne sankcije udaljile bivše saveznike Kremlja dalje od njegovog stiska.

“Fajnenšel tajms” (FT) piše da su detalji predstavljeni u prezentaciji “prikazanoj na strateškom sastanku koji je vodio premijer Mihail Mišustin prošlog aprila”, a kojem su prisustvovale “krupni igrači”, uključujući “nekoliko desetina visokih zvaničnika vlade i ključnih rukovodilaca nekih od najvećih ruskih državnih kompanija”, kao i neki tvrdolinijaši iz Kremlja, poput desničarskog filozofa Aleksandra Dugina, poznatog i kao “Putinov mozak”.

Foto: AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Rusija ima problem sa saveznicima

Ruski zvaničnici veruju da zapadni pritisak ometa napore Moskve da privuče bivše sovjetske države bliže svojoj orbiti i izgradi ekonomske veze sa globalnim jugom, piše FT, dodajući da interna prezentacija, prikazana na sastanku koji je predvodio Mišustin, pruža retki uvid u to kako je rat Rusije u Ukrajini narušio odnose sa nekim od njenih najbližih saveznika.

U analizi se takođe izdvaja da je zapadni pritisak sankcijama, kao i ekonomske inicijative, uspeo da unese razdor između Moskve i nekih od njenih najbližih trgovinskih partnera.

Ruska vlada predstavila je izveštaj nekolicini visokih vladinih zvaničnika i vodećim ljudima nekih od najvećih ruskih državnih kompanija, kako se navodi na njihovom sajtu. Sastanku su prisustvovali i radikalni stručnjaci poput Dugina, zagovornika radikalnog nasilja nad Ukrajincima, i Sergeja Karaganova, koji je pozivao predsednika Vladimira Putina da upotrebi nuklearno oružje protiv Evrope, navodi FT.

“Fajnenšel tajms” nije otkrio kako je došao do tih dokumenata, dok ukrajinski “Kijev post” navodi da nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost sadržaja.

 

Stvaranje "makroregiona"

Ambicija Moskve, kako se navodi u izveštaju, je da povrati svoj pristup globalnoj trgovini stavljajući Rusiju u centar evroazijskog trgovinskog bloka koji bi imao za cilj da parira sferama ekonomske moći Sjedinjenih Država, Evropske Unije i Kine, prenosi FT.

Rusija vidi stvaranje ovog “makroregiona” kao važan dugoročni projekt, koji bi trajao duže od bilo kakvih pregovora sa Zapadom o budućnosti Ukrajine, kako bi ojačala svoju poziciju na “globalnoj sceni”, navodi se u izveštaju.

Novi blok bi spojio Rusiju sa globalnim jugom tako što bi obe strane dobile pristup sirovinama, te razvijanjem finansijskih i saobraćajnih veza i spajanjem kroz zajednički “pogled na svet... gde mi pišemo pravila za novi svet (i imamo) sopstvenu politiku sankcija“, ističe se u izveštaju.

Taj blok bi se – prema viziji Kremlja – na kraju suprotstavio drugim ekonomskim blokovima, uključujući one iz Amerike, EU i Kine, koja je saveznica Moskve.

Foto: Tanjug/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Ruski saveznici profitirali od sankcija

Ali, u izveštaju se priznaje da prepreke za “globalni preporod” Rusije ostaju značajne. Tvrdi se da je Zapad i primorao i motivisao centralnoazijske nacije – od kojih je većina nekad bila deo Sovjetskog saveza – da se odmaknu od ruskog uticaja, ističe “Kijev post”.

Navodi se da su zapadne zemlje uspešno primorale centralnoazijske države na poštovanje sankcija kroz pristup “štapa i šargarepe”, dok im nude pristup globalnim tržištima, transportnim koridorima i lancima snabdevanja koji zaobilaze Moskvu.

Ruski saveznici su, u međuvremenu, profitirali od sankcija tako što su naterali ruske firme da izađu iz svoje matične jurisdikcije, preuzeli kontrolu nad tokovima uvoza i izvoza i premestili proizvodnju iz Rusije, navodi se u izveštaju koji prenosi FT. Centralnoazijske zemlje su takođe tražile dodatne provizije kako bi se kompenzovali rizici od kršenja sankcija, dodaje se.

U izveštaju se priznaje i da će Rusija morati da "igra na dugoročno" kako bi centralnoazijske nacije zadržala u svojoj orbiti. Predlaže se da Moskva apeluje na njihovu zajedničku istoriju i poštuje njihovu nezavisnost, dok istovremeno razume da ruska pobeda u ratu protiv Ukrajine neće biti dovoljna da okonča pritisak zapadnih sankcija.

- Bliski odnosi sa zemljom (poput Rusije) će biti izvor poteškoća - navodi se u izveštaju, prenosi FT.

"Moraće da donesu odluku"

Centralnoazijske zemlje, kako se dodaje, koriste "ranjivost" Rusije i nastoje da se "integrišu bez Rusije" u grupama poput Organizacije turskih država. Nacije su “promenile svoj pogled na svet” tako što “preispituju našu zajedničku istoriju”, promovišu engleski kao drugi jezik umesto ruskog i prelaze na zapadne obrazovne standarde, kao i slanjem svojih elita na školovanje na Zapad.

Zemlje će morati da "donesu odluku o svom stavu prema Rusiji", zaključuje se u izveštaju, bez dodatnih objašnjenja.

Nejasno je da li je Kremlj sproveo vizije izložene u navodnoj prezentaciji o svojim postsovjetskim saveznicima, kao što pokazuje njegovo postupanje u slučaju oborenog azerbejdžanskog aviona, koje je izazvalo bes u toj zemlji, piše “Kijev post”.

Primer Belorusije

U prezentaciji se takođe priznaje opadajući uticaj Moskve.

Foto: Alexander Demianchuk, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Kazahstan, najveća ekonomija u regionu, osudio je invaziju na Ukrajinu, odbio da prizna teritorijalne dobitke Rusije i uložio je napor da pokaže usklađenost sa zapadnim sankcijama. Susedni Kirgistan, međutim, čvrsto se svrstao uz Rusiju i postao važna ruta za navodno izbegavanje sankcija, navodi FT.

U izveštaju se ističe Belorusija kao najuspešniji primer Rusije, te se poredi poziv predsednika Aleksandra Lukašenka iz 2018. na ekonomsku diversifikaciju od Rusije sa njegovom izjavom šest godina kasnije da će "uvek biti ujedinjeni sa Rusijom".

"Sistemski problemi"

Kako navodi FT, razvoj Evroazijske ekonomske unije predvođene Moskvom - koja uključuje Belorusiju, Jermeniju, Kazahstan i Kirgistan - takođe se suočava sa „sistemskim problemima“, uključujući rizike od sankcija, korišćenje različitih platnih sistema nakon što su zapadne zemlje izbacile Rusiju iz “Svift” sistema, kao i devizne kontrole koje je Moskva uvela kako bi pomogla da se ublaže efekti sankcija.

“Kijev post” podseća da je Jermenija, jedna od bivših saveznica Moskve, objavila svoje povlačenje iz alijanse koju predvodi Moskva - Organizacije ugovora za kolektivnu bezbednost (ODKB) - u junu 2024. Ove godine je Jermenija potpisala sa SAD sporazum o strateškom partnerstvu, sa klauzulama koje jačaju bilateralnu saradnju u ekonomskim, odbrambenim i društveno-razvojnim sferama.

FT dodaje da su kontaktirali portparola ruskog premijera radi komentara, ali da nisu dobili odgovor.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar