JOVANA JOKSIMOVIĆ UGOSTILA UKRAJINSKOG AMBASADORA Ovo su njegove prognoze za kraj rata... Nisu sjajne

U Kijevu je održan samit evropskih lidera povodom trogodišnjice rata, gde su se postavila ključna pitanja o budućnosti Ukrajine i njenim međunarodnim saveznicima. 

Ko su pravi prijatelji Kijeva i da li će Sjedinjene Američke Države uvažiti interese ukrajinskog naroda u pregovorima sa Rusijom?

Takođe, postavlja se pitanje da li će Evropska unija otvoriti svoja vrata Ukrajini 1. januara 2030. godine i ko insistira na održavanju predsedničkih izbora u ratnim uslovima. 

O svemu tome ovog jutra govorio je ambasador Volodimir Tolkač, u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

- Nalazimo se na samom početku procesa regulisanja rata i još uvek ne možemo davati dugoročne prognoze - trenutno procenjujemo početne uslove. Ne mogu reći da sam ni optimista ni pesimista, ali verujem da rat, na ovaj ili onaj način, mora doći do kraja, jer je izgubljeno previše života, posebno u Ukrajini. Mi ovaj rat nismo započeli, niti smo ga želeli. On je počeo još 2014. godine, kada su Rusi anektirali Krim, a nismo ga nastavili ni 2014. ni 2015., kada je ruska vojska ušla na teritoriju Donbasa. Deset godina pokušavali smo da pronađemo način za mirno rešenje, ali smo verovali da naš sused, koji je prekršio sve dogovore sa nama, kao i Povelju UN, ipak neće pokrenuti otvorenu agresiju. Rat može biti završen tek kada budu vraćeni svi naši ugovori i memorandumi - rekao je Tolkač.

K1 televizija

On je dodao da je uslov da se ispune svi ugovori koji su godinama unazad dogovoreni.

- Rusija je potpisala Budimpeštanski memorandum, kao i brojne druge sporazume, uključujući one iz vremena kada smo se odrekli nuklearnog oružja. Godine 2007. potpisala je Sporazum o prijateljstvu, kojim je priznala naš teritorijalni integritet, a 2003. godine potpisali smo sporazum o državnim granicama, koji je Rusija takođe ratifikovala. Koje još uslove moramo ispuniti i koje ugovore potpisati da bi se sprečili napadi na susedne države? Koliko još branilaca i civila moramo izgubiti da bi ovaj rat došao do kraja? Postoje potpuno uništeni gradovi, a svi vidimo da se razaranje i dalje nastavlja - dodaje. 

Tolkač ističe da su Ukrajina i Srbija na istoj strani reke:

- Mi se sa Srbijom nalazimo na istoj strani reke, u sličnoj smo situaciji. Jedina razlika je u tome što je Rusija vešto iskoristila prilike u Srbiji na neočekivan i podmukao način. U Srbiji su vođeni ratovi, sa žrtvama u Hrvatskoj, na Kosovu,  Bosni.  Kada je Zapad govorio Srbiji da je zaštita ljudskih života prioritet, u slučaju Ukrajine nije se radilo o zaštiti života, već o zaštiti stanovništva koje govori ruski jezik. Ja govorim ruski jednako dobro kao i svoj maternji jezik, ali to ne znači da neko treba da 'štiti' moja prava. Situacija u svetu mora se rešavati pregovorima. Moramo se dogovoriti da principi međunarodnog prava budu isti za sve i da ih niko ne sme kršiti - rekao je on. 

Tramp i Putin o ratu u Ukrajini

Tolkač smatra da nikakvi pregovori o Ukrajini ne mogu biti vođeni bez same Ukrajine.

- Juče, na našem skupu u Beogradu povodom treće godišnjice ruske agresije, odali smo počast svim našim braniocima i poginulima. Tom prilikom, predstavnik EU iz Velike Britanije više puta je istakao da se nikakvi razgovori ne mogu voditi o Ukrajini bez njenog učešća. Neophodno je da se sedne za pregovarački sto i pronađe rešenje. Moramo jasno odrediti ko je agresor, a ko žrtva agresije. Dijalog mora biti zajednički i uključivati sve relevantne strane.“ - rekao je ambasador Ukrajine dodao: 

- I za nas je ovo nova vest, a svaka strana ima svoju taktiku kako da pokrene i vodi pregovore. Mi smo spremni za dijalog i očekujemo da će on početi u formatu koji odgovara realnoj situaciji. To će biti pregovori između Ukrajine i Rusije, kao i razgovori uz učešće EU i Sjedinjenih Američkih Država – to je ono što očekujemo. Danas se Ukrajina, na ovaj ili onaj način, nalazi na frontu. Ne bori se samo za sebe, već i za bezbednost cele Evrope. Amerika je na drugom kontinentu, ali je za nas godinama bila i ostala simbol demokratije. Zato moramo razgovarati o novim realnostima koje donosi dolazak novog američkog predsednika. Pitanje je da li mi u potpunosti razumemo njegove zahteve prema svim stranama u sukobu. Nisam siguran da danas možemo jasno sagledati njegove namere - objašnjava on.  

Na pitanje da li Ukrajinu 2030. godine vidi kao deo EU, Tolkač kaže:

- Ne mogu da dajem prognoze, s obzirom na to da su sve ranije prognoze uništene ratom. Međutim, želim da skrenem pažnju na dve ključne stvari. Ruska Federacija započela je rat protiv Ukrajine 2014. godine, upravo u trenutku kada su Ukrajinci odlučno zahtevali od svog predsednika da ispuni sva svoja predizborna obećanja. Janukovič je, kako znamo, to odbio, što je izazvalo masovne proteste širom zemlje. Bilo je jasno da, u atmosferi nezadovoljstva i pritiska naroda, više ne može da opstane na vlasti. Upravo zbog toga što je Ukrajina želela evropski put, Rusija je započela agresiju i aneksiju Krima. Bez te agresije i rata u Donbasu, ukrajinski narod bi i dalje bio skeptičan prema pridruživanju NATO-u. Međutim, kada je Rusija pokrenula napad, nismo imali izbora – ili ćemo nestati i postati deo ruskog naroda, ili ćemo se boriti da zaštitimo sebe i svoja prava. Rusija nam nije ostavila drugu opciju. Drugog sistema bezbednosti nije bilo. Dakle, ili postajemo članica NATO-a, ili prestajemo da postojimo. Putin nas je svojom agresijom faktički primorao na taj izbor - rekao je. 

Govoreći o značaju stranih investicija i ekonomske povezanosti u globalnom svetu, sagovornik je istakao važnost međunarodne saradnje i zaštite strateških industrija.

- Pokušaću da navedem primer i istovremeno mogu samo da aplaudiram vašem predsedniku, jer zaista ume i zna kako da privuče strane investicije u svoju zemlju. U globalnom svetu, gde smo svi povezani, neophodno je biti deo tog sistema Ponekad se pitam – da su velike fabrike, poput ‘Azovstala’ u Marijupolju, bile ne samo ukrajinske, već da su i druge zemlje sveta imale svoje investicije u njima, da li bi Rusija smela da ih uništi do temelja, a da se ne boji da će time stvoriti još više neprijatelja? Da li bi uništili zaporošku automobilsku fabriku da je, na primer, u njenom vlasništvu bio Mercedes? Mislim da ne bi. Voleo bih da vidim konkretan ugovor u kojem bi bila definisana jasna formula bezbednosti i budućnosti Ukrajine. Korišćenje zajedničkih resursa znači njihovu upotrebu u više zemalja sveta, a prihodi od tih fabrika trebalo bi da idu u korist ne samo Ukrajinaca, već i drugih. U savremenom svetu prirodno je da budemo povezani, kako ekonomski, tako i kroz zajedničke resurse. Danas je to, po mom mišljenju, samo jedan od elemenata ove situacije, ali on izgleda prilično agresivno - rekao je.

On se osvrnuo i na pitanje legitimiteta predsednika Zelenskog nakon isteka njegovog mandata u maju.

- Ako uzmete Ustav Srbije ili bilo koje evropske zemlje, videćete član koji reguliše izbor predsednika države tokom ratnog stanja – izbori se održavaju najkasnije šest meseci nakon završetka rata. Ukrajina je od februara 2022. godine u ratnom stanju, pa se postavlja pitanje: kako uopšte možemo da organizujemo bilo kakve izbore? Na kojoj teritoriji? Zar ne bismo time dali Putinu dodatnu snagu, jer bi mogao da tvrdi da smo birali predsednika na teritorijama koje još nisu pod njegovom kontrolom? Možemo raspravljati o svemu, ali pre svega moramo razmisliti o posledicama. Sve optužbe o diktaturi u Ukrajini trenutno nisu vredne ozbiljne diskusije - to je perspektiva koja dolazi iz Amerike. Mi smo dobili podršku svih evropskih zemalja. Ako pogledamo poslednjih dvadeset godina, uprkos optužbama za navodnu diktaturu, u Ukrajini se predsednik promenio pet ili šest puta. U Rusiji, koliko se sećam, poznajem samo jednog predsednika – a oni tvrde da tamo postoji demokratija. Mislim da je smešno očekivati demokratiju u zemlji gde vas mogu osuditi zbog jednog posta na internetu. Možda to i jeste demokratija, ali ruska - dodao je.

Odnosi Srbije i Ukrajine

Kada je reč o odnosu Srbije i Ukrajine, ambasador ocenjuje: 

- Srbija vodi svoju spoljnu politiku, i želim da izrazim zahvalnost što je podržala rezoluciju koja se odnosi na teritorijalni integritet i suverenitet, jasno određujući državu agresora. Smatram da ta rezolucija odgovara interesima obe zemlje. Podsetimo se Kosova i Rezolucije 1244 – glasanje Srbije bilo je logično i u skladu sa principima koji su temelj naših odnosa. Ni Srbija ni Ukrajina od 1999. godine nikada nisu dovele u pitanje međusobni suverenitet i teritorijalni integritet. Od početka sveobuhvatne agresije 2022. godine, Srbija je dosledno podržavala suverenitet i integritet Ukrajine, i to je stav koji smo zajedno dokazali. Mi smo slovenski narodi sa bogatom zajedničkom istorijom, dubokim vezama i sličnim vrednostima. Zato smo zahvalni Srbiji na političkoj i humanitarnoj podršci, koja za nas znači mnogo. Moje evropske kolege juče su se osvrnule na pomoć koju Srbija pruža Ukrajini. Pred nama je još mnogo posla, ali kao dva prijateljska naroda sa mnogo zajedničkog, sigurno nas čeka i zajednička budućnost -zaključio je. 

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar