EVROPA, UKRAJINA I GEOPOLITIČKE IGRE: Šta znači samit u Parizu?

U Parizu je završen samit „Koalicije voljnih“ o miru i bezbednosti za Ukrajinu, na kojem je Evropa odlučila da nastavi podršku Kijevu i produži sankcije Rusiji. Dok Brisel učvršćuje svoj stav, postavlja se pitanje – da li je ovo obračun Evrope sa Vašingtonom? 
Može li EU preko Zelenskog da se suprotstavi potencijalnom povratku Donalda Trampa? Ko i kako se bori za ukrajinska rudna bogatstva u senci globalnih geopolitičkih previranja?

O ovim temama govorimo sa istoričarem Stanislavom Sretenovićem i analitičarkom Sofijom Tasić, spoljnopolitički komentator, koji su bili gosti emisije Uranak na televiziji K1.

Istoričar o konceptu pravednog mira i geopolitičkim igrama oko Ukrajine:

„Pravedan mir zavisi od percepcije svakog od zainteresovanih aktera, ali u klasičnoj diplomatiji takav mir podrazumeva da svi učesnici dobiju bar nešto što ih zadovoljava. Današnja diplomatija nastoji da stvori utisak da svaka strana nešto dobija i da može da tvrdi pobedu. To bi značilo da se Rusija oseća kao pobednik time što ostvaruje teritorijalne ciljeve, da SAD zadrže svoju lidersku poziciju na globalnoj sceni, da Ukrajina dobije garancije za svoju nezavisnost i da EU potvrdi svoju snagu i sposobnost da održi jedinstvo. Takvo rešenje bilo bi ono što bismo mogli nazvati pravičnim mirom“, rekao je istoričar .

Evropska pozicija i izazovi bezbednosne arhitekture

„To jeste snažan izraz, ali je važno razumeti poziciju Evrope i njene namere. Juče je održan treći samit, na kojem su donete odluke opšteg karaktera, ali bez konkretnih poteza, osim nastavka sankcija Rusiji i početka razgovora na vojnom nivou između evropskih lidera i ukrajinske armije o mogućim planovima nakon uspostavljanja mira. Suština evropskog pristupa je pokušaj da pronađe svoje mesto u globalnoj dinamici, koja je sada fokusirana na američko-ruske pregovore, i da ponudi svoje kapacitete za očuvanje mira kada dođe do njegovog potpisivanja"- kazao je i dodaje: 

K1 televizija

"Međutim, ta pozicija nosi sa sobom nekoliko ključnih problema. Prvi je pitanje kako izgraditi bezbednosnu arhitekturu Evrope, s obzirom na istorijsko nasleđe – podsetimo da je projekat Evropske bezbednosne zajednice iz 1954. godine odbačen od strane francuskog parlamenta, jer Francuska tada nije želela da se odrekne dela svog suvereniteta. Drugi izazov jeste kontrola nad francuskim nuklearnim kišobranom. Teško je zamisliti situaciju u kojoj nemački general sedi u Parizu i odlučuje o upotrebi francuskog nuklearnog arsenala, koji je predsednik Makron ponudio Evropi kao budući štit od potencijalnih pretnji. Treće, i možda najvažnije pitanje, jeste – ko će finansirati sve ove ambiciozne planove?“  - kazao je. 

Osvrnuvši se na samit „Koalicije voljnih“, Sofija Tasić kaže: 

K1 televizija

„Smatram da je to zapravo koalicija onih koji žele da naplate svoje investicije. Oni su uložili ogromna sredstva u ovaj rat, pokušali su da preko Ukrajine faktički napadnu Rusiju i obračunaju se s njom, verovatno iz istorijskih razloga. Sada žele da povrate bar deo uloženog, koristeći bogatstva Ukrajine. Tramp je to prepoznao i već je stavio šapu na ključne resurse. Englezi su još mesec dana pre nego što je Tramp inaugurisan napravili dugoročni sporazum – stogodišnji dogovor – koji im daje prvenstvo u eksploataciji ukrajinskih rudnih bogatstava. Taj dokument je ratifikovan, ali se o njemu ne govori. Pitanje je da li je američkoj administraciji to promaklo ili jednostavno ćute iz neprijatnosti, jer je upravo Bajdenova administracija dozvolila takav aranžman. Mislim da Tramp sada ulazi u sukob sa Evropom i Velikom Britanijom, a to potvrđuje i činjenica ko mu je prvi došao u posetu – Netanjahu.“ - rekla je Sofija, a onda se osvrnula i na dolazak Zelenskog u Belu kuću: 

„To što Zelenski nije potpisao memorandum nije rezultat njegove moći ili odluke – to je već neko drugi uradio umesto njega. On nema nikakav politički autoritet, niti značaj. Reč je o čoveku koji je, i politički i ljudski, potpuno marginalna figura, koja je žrtvovala milione Ukrajinaca. Nije nimalo slučajno što ga izraelski premijer Netanjahu uopšte ne uvažava – kada je Zelenski izrazio želju da poseti Izrael, rečeno mu je da ‘nije vreme’. S druge strane, Putinu se Netanjahu odazvao odmah na prvi poziv. To jasno govori o njegovom položaju – on je prolazna figura, bez ikakvog političkog značaja ili dugoročnog uticaja.“

Osvrnuvši se na strategiju Evrope i Koalicije voljnih, Sofija dodaje:

„Ova koalicija, koja nastoji da se ekonomski naplati kroz sukob, vodi potpuno pogrešnu politiku. Neverovatno je da tri godine ponavljaju iste korake, iako vide da ne daju rezultate. Umesto da preispitaju pristup, oni uvode još jednu sankciju, pa još jednu. Ali šta zaista mogu da urade Rusiji? Tamo se sada živi bolje nego ikad.“ - dodala je. 

Sofija objašnjava o čemu razgovaraju Tramp i Putin, s obzirom da je Velika Britanija potpisala dugoročni sporazum – stogodišnji dogovor – koji im daje prvenstvo u eksploataciji ukrajinskih rudnih bogatstava.

Geopolitička dinamika i vojni potencijal „koalicije voljnih“

„Ne postoji ugovor koji se ne može raskinuti, ali ovakav potez je razbesneo Trampa, jer smatra da je Amerika uložila 650 milijardi dolara u Ukrajinu, dok je evropski doprinos bio neuporedivo manji. Po njegovom viđenju, u celoj ovoj situaciji Putin se pokazao kao najpošteniji. Tramp posmatra Ukrajinu iz ruskog ugla, slično kao što Izrael vidi Gazu – kao bezbednosnu pretnju pred sopstvenim vratima.“

„Francuska i Velika Britanija doduše poseduju nuklearni potencijal, ali on je u globalnim okvirima zanemarljiv. Na primer, Izrael raspolaže većim brojem nuklearnih bojevih glava od njih, a da ne govorimo o Rusiji, koja ima oko 6.000 bojevih glava, dok Francuska i Velika Britanija zajedno imaju tek oko 900. U ovom savezu, Pariz i London prvenstveno štite sopstvene interese, dok je Nemačka, u pokušaju da se uklopi u ovu priču, ispala naivna.“ - zaključila je. 

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar