Čemu služi SLEPO CREVO i da li je zaista BESKORISNO?

Mnogi ljudi kada dobiju jake bolove u stomaku odmah pomisle na slepo crevo.

Razlog je prost: tegobe kod upale slepog creva su izuzetno bolne i potrebna je hirurška intervencija.

U narodu se veruje da je ovaj organ nepotreban čoveku, ali da li je to baš tako?

Slepo crevo je mala anatomska, crvolika struktura koja je priključena debelom crevu. Dugo godina se smatralo da je ono evolucioni rudiment, koji danas ne igra bilo kakvu ulogu u ljudskom telu. 

Ne samo što se smatralo da je beskorisno, ono je bilo poznato kao izazivač brojnih problema, kao što je upala slepog creva koja zahteva hitno hirurško lečenje. Zbog toga se i dan-danas neretko dešava da se slepo crevo preventivno hirurški otkloni.

Šta je slepo crevo i čemu zapravo služi?

Termin 'evolucioni rudiment' označava strukture koje su nekada bile neophodne za preživljavanje, ali su vremenom, kroz evoluciju, izgubile svoju funkciju. Čarls Darvin, otac teorije evolucije, u svojim knjigama „Postanak vrsta“ i „Poreklo čoveka“, opisuje postojanje zaostalih organa u ljudskom telu koji su se zadržali tokom evolucije ljudske vrste. Upravo prema Darvinu, ovi evolutivni ostaci predstavljaju tvorevine koje su bile od krucijalnog značaja za opstanak vrste u prošlosti, ali su vremenom taj značaj izgubile.

Utvrđeno je da je kod kičmenjaka koji su biljojedi, slepo crevo veće u odnosu na omnivore i mesojede, te da im ono pomaže u varenju biljne hrane, kao što je kora drveta. 

Foto: Pixabay.com

S obzirom na to da se smatra da je drevni čovek bio pretežno biljojed, takođe se smatra da je slepo crevo služilo upravo kao pomoć u varenju teško svarljive biljne hrane. Međutim, kako je ljudska vrsta evoluirala i kako je čovek počeo da uključuje lakše svarljivu hranu u svoju ishranu, uz termičko obrađivanje, ova funkcija slepog creva se vremenom izgubila.

Nasuprot ustaljenom mišljenju da je slepo crevo beskorisno, novija istraživanja ukazuju da slepo crevo ipak ima funkciju, te predstavlja skladište 'dobrih' bakterija, koje se iz njega, kada je to potrebno, liferuju u debelo crevo.

Korisne bakterije pomažu održavanju metaboličke ravnoteže u crevima i uništavaju štetne mikroorganizme. Kada dođe do infekcije, ili pri korišćenju antibiotika, populacije 'dobrih' bakterija, zajedno s onim koje lečimo, bivaju uništene. Često se tokom lečenja antibioticima, ili posle njega, kod pacijenata javljaju gastrointestinalni problemi, jer su ti lekovi, uz patogene koji su izazvali infekciju, uništili i korisne bakterije.

U brojnim studijama, tokom serije eksperimenata ustanovilo se da slepo crevo služi kao zaštićeni rezervoar korisnih bakterija, koji 'prelazi u akciju' kad se populacije korisnih bakterija u debelom crevu prorede. Upravo na taj način, slepo crevo doprinosi stabilnosti mikrobiote naših creva - zajednice svih mikroorganizama koji žive u crevima čoveka.

Slepo crevo i imuni sistem

Istraživanja poslednjih godina su pokazala da ljudsko slepo crevo poseduje limfoidne ćelije, koje pomažu telu da se izbori protiv infekcija. Ovo saznanje nam čvrsto sugeriše da slepo crevo igra ulogu u aktivnosti imunološkog sistema.

Utvrđeno je da slepo crevo igra ulogu u imunološkoj funkciji sluzokože sisara. Veruje se da je ono uključeno u imunološke odgovore posredovane B-limfocitima i T-limfocitima stvornim van grudne žlezde. Takođe se smatra da ono učestvuje u formiranju rane imunološke odbrane koja pomaže u sprečavanju ozbiljnih infekcija kod ljudi.

Postoje studije koje ukazuju na to da slepo crevo igra ulogu u dužini života. Ispitivane su vrste sisara koje imaju ili nemaju slepo crevo i uviđeno je da je ono u korelaciji sa povećanjem maksimalne dugovečnosti zabeležene za vrstu. Jednostavno rečeno, u poređenju sa sisarima iste težine bez slepog creva, sisari sa slepim crevom imaju duži životni vek. Smatra se da je to posledica stanovišta da bi aktivniji i bolje obrazovan imuni sistem teoretski trebalo da obezbedi veću otpornost na sredinske faktore, te da samim tim produži i životni vek.

Ostavite komentar