Nije dovoljno samo PRATI ZUBE, potrebno je SAČUVATI i DESNI

Upala desni ili gingivitis je veoma česta pojava kod odraslog stanovništva. Procenjuje se da će skoro 95% ljudi u nekom momentu razviti gingivitis. Ovo stanje izaziva iritaciju, crvenilo i otok gingive, dela desni oko vrata zuba. Osoba koja ima gingivits može primetiti prisustvo krvi posle pranja zuba.

Gingivitis je blaga forma bolesti desni, ali je neophodno adekvatno joj pristupiti, jer nelečena može dovesti do parodontitisa, ozbiljnog oboljenja desni, te na kraju, gubitka zuba.

Koja su dva glavna tipa gingivitisa?

1. gingivitis izazvan zubnim plakom - nastaje kada nakupljanje plaka iritira desni, što dovodi do upale i bola;

2. gingivitis koji nije izazvan zubnim plakom - nastaje kao rezultat bakterijske, virusne ili gljivične infekcije, alergijskih reakcija, reakcija na strana tela i drugih bolesti i stanja.

Šta je uzrok nastanka gingivitisa (upale desni)?

Glavni uzrok gingivitisa je neadekvatna higijena usne duplje, koje uzrokuje formiranje zubnog plaka oko i između zuba. Zubni plak je biofilm koji se prirodno akumulira na zubima kada se bakterije pričvrste na glatku površinu zuba. Ova lepljiva naslaga se formira kada skrob i šećeri u hrani stupaju u interakciju sa bakterijama koje se nalaze u ustima.

Foto: Unsplash.com

Ukoliko se mehanički ne uklanja redovno, plak se može stvrdnuti u kamenac (tartar) u blizini desni, na dnu zuba. Tada će imati žuto-belu boju i samo ga stomatolozi mogu ukloniti. Ovo nagomilavanje plaka i kamenca okida imunološke reakcije koje izazivaju upalu.

Faktori koji utiču na razvoj zapaljenske reakcije na desnima su slaba higijena usne šupljine i zubne naslage, pušenje i stres, nedostatak nekih vitamina (hipovitaminoza), dijabetes (šećerna bolest), hormonske promene, primena lekova, genetička predispozicija, starost, autoimuna oboljenja. Takođe, kada su krvni sudovi u desnima oštećeni, postoji povećan rizik od bolesti desni, pa samim tim i gingivitisa.

Simptomi gingivitisa i klinička slika

Gingivitis karakteriše slabija ili jača upala gingive (zubnog mesa). Upala počinje u delu gingive između zuba (interdentalne papile), širi se na ostatak gingive, a u uznapredovaloj fazi zahvata celu gingivu.

Gingivitis karakterišu simptomi kao što su zapaljenje desni i promena boje, osetljivost desni i bol pri dodiru, krvarenje iz desni prilikom pranja zuba četkicom ili čišćenja koncem, halitoza (neprijatan zadah iz usta) i povlačenje desni.

Promena boje počinje laganim crvenilom, da bi u hroničnoj fazi postala jarko crvena. Gingiva je otečena i bolna, krvari i na najmanji dodir, ali i spontano. Ako gingivitis dugo traje zbog otoka, postoji sklonost povećanja gingive.

Kada govorimo o gingivitisu u trudnoći (gingivitis gravidarum), on ne mora nužno pratiti svaku trudnoću. Pri dobroj higijeni usne šupljine i redovnoj kontroli, šansa da nastane upala desni je mala, međutim ako postoji bakterijski plak, ona će se javiti i zbog uticaja hormona, biti jače izražena.

Foto: Unsplash.com

Slično važi i za gingivitis u pubertetu. Često nastaje kao posledica izraženog disanja na usta, podjednako je čest kod dečaka i kod devojčica i simptomi su isti kao kod ostalih vrsta gingivitisa, samo su zbog hormonskog uticaja izraženiji. Prestankom puberteta promene neće nestati, ako su i dalje prisutni faktori koji pospešuju proces.

Komplikacije gingivitisa (upale desni)

Nelečeni gingivitis može napredovati do bolesti desni koja se širi na osnovno tkivo i viličnu kost, što je mnogo ozbiljnije stanje koje može dovesti do gubitka zuba.

Smatra se da je hronična upala gingive povezana sa nekim sistemskim bolestima kao što su respiratorna oboljenja, dijabetes, koronarna arterijska bolest, moždani udar i reumatoidni artritis.

Neka istraživanja sugerišu da bakterije odgovorne za parodontitis mogu ući u krvotok kroz tkivo desni, što može loše uticati na zdravlje srca, pluća, mozga i drugih organa i sistema organa, te dovesti do različitih stanja i oboljenja.

Lečenje gingivitisa (upale desni) i prevencija

Lečenje gingivitisa uglavnom je usmereno na stomatološko odstranjivanje svega što izaziva lokalnu iritaciju, kao i sprečavanje odlaganja bakterijskog plaka koji je i inicijator upalnog procesa gingive. U pojedinim slučajevima indikovana je primena antibiotika, a u težim oblicima i antiprotozoika (metronidazola).

Foto: Unsplash.com

Higijenu usne šupljine treba sprovoditi redovno i na pravi način, pravilno odabranom četkicom, uz obavezno korišćenje zubnog konca.

Zube je potrebno prati dva minuta, ujutru pre doručka i uveče, minimum pola sata nakon poslednjeg obroka. Zubni konac ili međuzubne četkice je potrebno koristiti jednom dnevno, pre pranja četkicom.

 

 

Ostavite komentar