DIJABETES tipa 1 je MNOGO OPASNIJI, a najčešće pogađa MLADE: Ovi ljudi imaju čak 20 puta veću šansu DA OBOLE

Dijabetes tip 1 (DMT1) je hronično, autoimuno oboljenje koje se mnogo češće javlja kod dece, adolescenata i osoba mlađih od 35 godina, nego kod starijih osoba.

Kako bi nesmetano nastavili svoj život i lečenje, pacijenti kojima je ustanovljena ova dijagnoza treba da dobijaju insulin do kraja života.

U momentu kada se bolest klinički manifestuje, uništeno je već skoro 80 do 90 odsto beta ćelija pankreasa. Preostalih 10 do 20 odsto ovih ćelija biće uništeno u toku naredne godine, ili u toku naredne dve godine.

Beta ćelije i dijabetes

Beta ćelije pankreasa proizvode insulin. U njima se nalazi "biološki glukometar" koji registruje promenu glikemije u krvi već od 0,1 mmol/l. Gubitkom ovih ćelija, gubi se i sposobnost fine glikoregulacije, te ona postaje "gruba".

Preporučene "dobre" glikemije u novonastaloj situaciji pre jela su od 4 do 6 mmol/L, a nakon jela od 8 do 10.

Tokom prva dva meseca nakon uvođenja terapije insulinom, kod najvećeg broja pacijenata dolazi do oporavka preprivremenog ostalih beta ćelija (remisija), te se doza insulina smanjuje.

Koliko će ovo stanje potrajati, zavisi od:

• broja preostalih beta ćelija
• uzrasta deteta
• fizičke aktivnosti
• ponovljenih infekcija
• načina ishrane

 

Foto: Pixabay.com

Razlike između DMT1 i DMT2

U odnosu na DMT2, bolest je nestabilnija, a sklonost ka ketozi i ketoacidozi je mnogo veća. Takođe, teže je održavati stabilnost glikoregulacije u DMT1, naročito kod male dece.

DMT1 je primarno autoimuno oboljenje ili autoimuno oboljenje nastalo posle primarno započete lezije različitim agensima, uz važnu ulogu genetske predispozicije. Skoro 10 do 15 odsto novodijagnostikovanih pacijenata sa DMT1, ima u familiji rođake sa istim tipom bolesti.

Ova statistika znači da svako ko u svojoj porodici ima obolelog od tipa dijabetesa DMT1 ima čak 20 puta veću šansu da oboli od istog tipa dijabetesa!

Dakle, ukoliko majka ima dijabetes, deca će ga dobiti u 2 do 3 odsto slučajeva. Ukoliko je otac oboleo, onda je rizik 4 do 6 odsto. Ukoliko su u pitanju brat ili sestra, rizik je sličan, oko 5 do 6 odsto, dok u slučajevima kada su oba roditelja obolela, rizik može biti čak 30 odsto, što je zaista visoki procenat!

U patogenezi DMT1, pored genetike, važnu ulogu imaju  i drugi faktori - nutritivni, zatim, optužuju se i neki od virusa, naglo promenjen i ubrzan stil života, stres, nedovoljan unos vitamina D, i još mnogo toga.

Antitela potrebna za dijagnostikovanje

Prilikom postavljanja dijanoze, određuju se ICA, IAA, GAD i IA-2 antitela.

• ICA su antitela na antigene citoplazme ćelija ostrvaca. Mogu se naći pre pojave dijabetesa i do par godina od početka bolesti.
• IAA su antitela na insulin i odredjuju se pre uvodjenja insulina u terapiju.
• GAD su antitela na dekarboksilazu glutaminske kiseline  i  prisutna su u predijabetesu, kao i kod postavljanja dijagnoze.
• IA-2 su antitela na protein tirozin fosfatazu, signalni peptid.

Ostavite komentar