Novo istraživanje MENTALNOG ZDRAVLJA U SRBIJI - trećina stanovništva NA IVICI NERVNOG SLOMA

Stigmatizacija osoba sa mentalnim poremećajem je izražena, a svaka treća osoba je imala blisko iskustvo sa osobom sa psihičkim tegobama

Trećina stanovništva u Srbiji može se smatrati psihički ugroženom, rezultati su istraživanja "Mentalno zdravlje u Srbiji" koje je sproveo GIZ (nemačko Udruženje za međuanrodnu saradnju).

Istraživanje je obuhvatilo procenu mentalnog zdravlja, odnosno simptomatologije devet mentalnih poremećaja - depresija, anksioznost, suicidnost, opsesivno - kompulsivno simptomatologiju, somatizaciju, poremećaj ishrane, postraumatski stresni poremećaj (PTSP), simptomatologije iz psihotičnog spektra i disocijativne simptomatologije, prenosi dnevni list "Blic".

Kako se navodi u tekstu, istraživanje je pokazalo da 35,4 odsto građana ima klinički značajne tegobe koje se mogu dovesti u vezu sa simptomima makar jednog poremećaja. Klinički indikativnu simptomatologiju dva ili više poremećaja pokazuje 18,4 odsto građana Srbije.

Istraživanje je pokazalo da 21,6 odsto građana ima poremećaj opsesivno - kompulsivne simptomatologije, 15,6 odsto depresiju, 10,8 traumatska iskustva i poremećaj ishrane, 10,6 somatizaciju, 8,8 poremećaj ishrane, 7,2 anksioznost, 2,3 simpomatizaciju iz psihotičnog spektra, 1,8 disocijativnu simptomatologiju i 1,6 suicidne misli.

Građani su kao najveće probleme i teškoće sa kojima se suočavaju naveli emotivne probleme, zatim nezaposlenost, traume, stres, otuđenost, probleme na poslu, gubitak posla, raskid veze, ljubavni problemi, bolesti zavisnosti, svađe, tugu, smrt bliske osobe, razvod, strah, besparicu, alkoholizam, nasilje, probleme sa decom, loše porodične odnosi, mobing, agresivnost, izolaciju, korona virus, bolest, nemoć, diskriminaciju...

Kada je reč o pandemiji virusa korona i posledicama koje je ostavila po mentalno zdravlje, istraživanja pokazuju da je u Srbiji pre pandemije depresivne smetnje imalo tri odsto građana, a nakon pandemije šest, dok u nekim evropskim zemljama pre pandemije je bilo 6,6 odsto, a nakon 26,6 odsto.

Kao faktori rizika za neke od psihičkih tegoba naročito se izdvaja ženski rod, koji je povezan sa većim intenzitetom svih grupa simptoma, osim suicida sa kojim se više povezuju muškarci.Faktori rizika su i mladi uzrast, kod kojih su tipični poremećaji depresivnost, anksioznost, suicidnost, poremećaj ishrane i PTSP, ali i gradska sredina i niži socioekonomski status.

Istraživanje pokazuje i da je četvrtina građana imala potrebu za stručnom podrškom zbog psihičkih tegoba, ali i veliki procenat onih koji se nisu obratili za pomoć iako imaju izražene psihičke tegobe.

Skoro jedna trećina ispitanih građana, njih 29,6, izjavila je da su u nekom trenutku u životu potražili stručnu pomoć, pri čemu žene više - 37 odsto, dok muškarci u 22,2 odsto slučajeva. Kao prepreke za ne traženje stručne pomoći ispitanici su naveli udaljenost, nepoznavanje mogućnosti i skupe usluge stručnjaka.

Takođe, pokazano je i da je svaka treća osoba imala blisko iskustvo sa osobom sa psihičkim tegoma, ali i da u našoj zemlji postoji izražena stigmatizacija osoba sa mentalnim poremećajima.

GIZ -ovo istraživanje je sprovedeno tokom 2022. godine na uzorku od 1.000 građana uzrasta od 18 do 65 godina.

Tagovi: