Svaki dan je LOŠ DAN, iscrpljeni ste, frustrirani, DEKONCETRISANI... Sorry You’re BURNOUT

U kliničkom smislu, burnout sindrom se javlja kao prolongirani odgovor na hronični stres na poslu i obuhvata promenjen doživljaj i sebe i drugih ljudi. To je teško uočljiv postepen process koji se ne javlja preko noći, a simptomi su u početku suptilni, ali s vremenom postaju mnogo ozbiljniji.

Burnout je prvi put upotrebio Herbert Frojdenberger 1974. u svojoj knjizi Burnout: The High Cost of High Achievement (Burnout: Visoka cena visokog dostignuća). Nedavno je i Svetska zdravstvena organizacija priznala ovaj sindrom, budući da je današnji način života znatno stresniji nego pre.

Ovaj sindrom ima tri stadijuma: preovlađujući osećaj umora, ciničnost i udaljenost od posla, osećaj neefikasnosti i nepostizanje uspeha. Takođe, istovremeno se javljaju bespomoćnost, poraženost, nedostatak energije, istrošenost, učestale glavobolje, promena apetita, poremećaj sna, smanjen imunitet.

Međutim, važno je na vreme prepoznati uzroke burnout sindroma, od kojih je glavni uzrok stress a zatim slede stalna opterećenost poslom, nedostatak mogućnosti za odmor, nametanje tempa i načina rada direktno su povezani.

Burnout sindrom ne izaziva samo previše radnih sati i obaveza. Kada poslodavac ne prepoznaje trud i ne nagrađuje radnike (psihološki ili finansijski), povećava se vulnerabilost ka razvoju sindroma, zbog toga što se time obezvređuje i posao i sam radnik. Navedeno se automatski povezuje sa osećanjem neefikasnosti.

Nasuprot tome, nagrađivanje radnika pruža satisfakciju i daje motivaciju za dalji rad. U slučaju nedostatka poverenja između poslodavca i radnika, čestih i nerešenih konflikta, takođe se povećava verovatnoća razvoja sindroma.

Kako prepoznati burnout sindrom?

Foto: Pixabay.com

– Svaki dan je loš dan

– Briga o poslu ili o privatnom životu deluje kao gubitak energije

– Konstantna iscrpljenost

– Većina obaveza u toku dana užasno smara

– Osećaj da bilo šta što se uradi nema smisla i ne doprinosi bilo čemu

– Odlaganje ili izbegavanje obaveza

– Socijalna izolacija

– Pribegavanje upotrebi hrane, alkohola i droge

– Prenošenje frustracija na druge

– Izbegavanje odlaska na posao, kašnjenje i raniji odlazak sa posla

Istraživanja su pokazala da osobe koje su ekstrovertne i emotivno stabilnije imaju manju predispoziciju da razviju sindrom, dok su osobe koje su visokoodgovorne, sa izraženom potrebom za kontrolom, uz težnju ka perfekcionizmu i pesimistične, podložnije razvoju ovog sindroma.

Uočeno je da ovom sindromu češće podležu osobe koje rade poslove koji podrazumevaju komunikaciju s ljudima (npr. šalterski službenici), kao i u profesijama koje se bave brigom o drugima. Utvrđeno je da zdravstveni radnici pripadaju najrizičnijoj grupi za razvoj ovog sindroma. Studija koja je objavljena 2003. godine pokazala je da je 89 odsto psihijtara prošlo kroz ovo iskustvo zbog susreta sa duševnom patnjom pacijenata.

Kako prevazići ovaj sindrom?

Ukoliko se razvio poremećaj, prvo što se preporučuje jeste fokusiranje na promene u ponašanju uz procenu vlastitih fizičkih granica i određivanju prioriteta u životu.

Pitanje je da li je zaista posao na prvom mestu ili je preveliko profesionalno angažovanje bežanje od drugih životnih problema. U vezi s tim, treba proceniti obim posla koji se može obaviti u okvirima radnog vremena, voditi računa o dužini radnog vremena i potrebi za prekovremenim radom, odnosno napraviti balans između privatnog i poslovnog života.

Preporučuje se da se neguju zdravi odnosi sa kolegama i da se poprave oni koji su loši. Socijalni kontakti su prirodni antidot za stres.

Razgovor sa osobom od poverenja je najbrži i najefikasniji način da se umanji stres, a ako ne postoji takva osoba, nikada nije kasno da se izgrade nova prijateljstva i da se prošire socijalne relacije.

Ukoliko se dolazi u kontakt s ljudima koji negativno utiču, poželjno je to vreme limitirati. Naučiti reći „ne“, ako je to teško, setiti se da to „ne“ omogućava da se kaže „da“ za stvari koje dovede do zadovoljstva.

U prevazilaženju ovog sindroma pomoći će fizička aktivnost, relaksacija i zdrava ishrana -preporučuju se redovne šetnje, slušanje muzike, čitanje, gledanje televizije.

Važno je naspavati se i da se, kad god je moguće, ode na odmor da bi se "napunile baterije".

Ostavite komentar