140.000 ljudi u Srbiji DELI ISTU MUKU: Kako PREPOZNATI i boriti se protiv ALCHAJMEROVE BOLESTI?

Prošao je vek od otkrivanja Alchajmerove bolesti. U Srbiji trenutno ima oko 140.000 obolelih. O tome kako izgledaju prvi simptomi ove opake bolesti, ali i koje životne odluke mogu da budu efikasne u borbi govorio je Profesor dr. Dragan Pavlović.

Najpre, neurolog Pavlović je govorio o novom leku koji se u Americi već mesecima spominje kao delotvoran u lečenju Alchajmera.

Foto: K1info

-  Nekoliko panela stručnjaka u SAD preporučilo je da se ne odobri novi lek koji leči Alchajmerovu bolest. Nekoliko studija je rađeno, a organizovala ih je kompanija koja lek i proizvodi. „Biogen“ je finansirao studije i jedna studija je bila pozitivna, a druga studija je bila negativna. U samoj praksi se pokazalo da ovaj lek nema neke uočljive kliničke efekte, odnosno bolesnicima nije bilo bolje, a u 40 odsto slučajeva bilo je neželjenih efekata: otok mozga, mala krvarenja u mozgu... Tako da se preporučuje da se pre svakog novog davanja leka uradi magnetna rezonanca. Znači na svakih mesec dana za lek koji nema kliničke benefite - rekao je na početku razgovora u Uranku na K1 televiziji prof. dr Dragan Pavlović i objasnio šta je zapravo Alchajmerova bolest.

- Demencija je sindrom. Postoji oko 200 bolesti koje izazivaju demenciju. Alchajmerova bolest je možda nekih šezdesetak odsto svih demencija. Kod Alchajmera patogenski organizam je vrlo složen, odnosno nema jednostavnog rešenja. Postoje dva proteina koja se nakupljaju. Suviše je složeno stanje da bi jedan lek rešio problem - rekao je Pavlović.

Doktor je otkrio da je jedan pol ugroženiji od drugog ali i koje mere su efikasne. 

- Žene su više ugroženije od muškaraca. Smatra se da je razlog u menopauzi, jer se menja hormonski status kod žena. Utešno je da neke mere mogu da budu efikasne. To je svuda pominjani mediteranski tip ishrane i fizička aktivnost. Fizička aktivnost pomaže kod porasta jedne materije u mozgu. BDNF (Moždano izvedeni neurotrofni faktor) je jedan faktor rasta nervnih ćelija koji se pojačano oslobađa prilikom fizičke aktivnosti, što stimuliše stvaranje novih ćelija u mozgu, a osim toga fizička aktivnost jača mišiće jer starenjem mišići propadaju što vodi do nestabilnosti otežanog hoda, padova - rekao je doktor.

Pavlović je objasnio i značaj vitamina.

- Značajni su i neki drugi faktori rizika. Naročito starija populacija ima nedostatak vitamina B12 koji utiče loše na rad mozga. Nažalost vitamin B12 ako se unosi kroz hranu ne može da se resorbuje, ne može da pređe u krv. U tome jeste problem. Mora da se uzima u vidu suplemenata. Nedostatak ovog vitamina i drugih vitamina iz B grupe uzrokuje povišen homocistein. Ako je povišen homocistein to oštećuje krvne sudove i mozak. To dovodi do većeg rizika od demencije, infarkta srca, infarkta mozga, karcinoma. To su neki faktori koje lako možemo da vidimo u krvi i da ih korigujemo. Isto se odnosi na vitamin D koji je zapravo hormon i jedan opšti faktor rizika za sve i svašta, uključujući i demenciju - objasnio je on i otkrio da li se starosna granica menjala.

- Starosna granica je praktično ista. Ono što je optimističnije je lečenje krvnih sudova mozga koje je bolje nego ranije. Manje je tih teških posledica bolesti krvnih sudova mozga što je utešno na neki način. Ređe viđamo te multiinfraktne demencije. Tu ima nade.

Doktor je objasnio da li možemo da naslutimo prve simptome ove bolesti.

- Ono što je kod Alchajmerove bolesti problem jeste da prvi simptomi nastaju vrlo blago i skoro neprimetno. Nikada ne možete ukazati na neki datum ili mesec, što možete kod moždanog udara. Bolest nastupa vrlo postepeno i uglavnom je narušeno pamćenje za neke skorije događaje. Osoba recimo ponavlja ista pitanja. Ono što je danas, juče, prekjuče toga se ne sećaju, a ono što je bilo pre 10, 20, 50 godina toga se sećaju neko vreme dok se proces ne proširi po moždanoj kori. Posle toga se više ne sećaju ničega. Zaboravljanje je normalan proces, fiziološki. Problem je u tome ako je ta informacija nepovratno izgubljena. To je patološki proces. Razlikujemo beleženje informacija i prizivanje informacija. Dok god je prizivanje informacija problem, a ne beleženje, relativno smo bezbedni - otkrio je doktor u Uranku. 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar