Zdravlje

Nisu sve MASTI nezdrave! Ovo je 10 ZNAKOVA da ih ne unosimo dovoljno u organizam

Lipidi su važan deo uravnotežene ishrane i neophodne su za odvijanje mnogih procesa u našem telu

Izvor: K1info/kurir.rs

Autor: Anica Ninković

14/06/2024 > 01:10

podeli vest:

Nisu sve MASTI nezdrave! Ovo je 10 ZNAKOVA da ih ne unosimo dovoljno u organizam
Foto: Pexels.com


Masnoće imaju lošu reputaciju, konzumiranje namirnica koje ih sadrže neće stvoriti masne naslage sve dok u ishrani imamo zdrave masti i to u umerenim količinama. Ovo su neke od njihovih najvažnijih uloga i znaci da ih ne unosimo u dovojnoj količni.

Lipidi su važan deo uravnotežene ishrane i neophodne su za odvijanje mnogih procesa u našem telu. Nedostatak ovih hranljivih materija dovodi do raznih zdravstvenih problema.

Neke od ključnih uloga koje masti imaju u organizmu su:

Apsorpcija vitamina kao što su vitamini A, D, E i K. Bez masti, telo ih ne apsorbuje i ne koristi.
Masti utiču na pravilno funkcionisanje očiju i mozga.
Masti igraju ključnu ulogu u zarastanju rana.
Ovi hranljivi sastojci takođe utiču na proizvodnju hormona.
Masti su takođe izvor energije.

Znaci da se ne unosite dovoljno masti

Manjak masti u telu je retkost kod zdravih ljudi koji imaju uravnotežene obroke. Međutim, neki ljudi su u opasnosti, odnosno osobe sa poremećajima u ishrani, osobe sa kolektomijom (odstranjen deo debelog creva), osobe koje imaju zapaljenje creva, cističnu fibrozu ili čija se ishrana zasniva na izuzetno malom unosu masti.

Kao rezultat neunošenja masti, telo zapravo počinje da pati od nedostatka vitamina A, D, E i K, a rezultati toga su:

1. noćno slepilo
2. otečene desni
3. suva i beživotna kosa
4. gubitak zuba
5. bol u mišićima
6. depresija
7. dermatitis
8. sporo zarastanje rana
9. gubitak kose
10. problemi sa plodnošću

Vrste masti: 

1. Trans masti - Našem organizmu trans masti nisu potrebne, a prekomerna konzumacija dovodi do rizika od bolesti, srčanog udara i dijabetesa tipa 2. Trans masti nalaze se u: prerađenoj hrani (krekeri, kokice u mikrotalasnoj pećnici, smrznuta pica...), pecivima, kolačima i tortama, prženoj hrana (kao što su krofne, pomfrit), u margarinu.

2. Zasićene masti - Najviše ovih masti nalazi se u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, mlečni proizvodi). Savet je da unosite manje od 10 odsto dnevnih kalorija u vidu zasićenih masti, jer je prekomerna konzumacija povezana sa rizikom od srčanog udara.

Foto: Shutterstock

 

3. Polizasićene masti - Naše telo ne može samostalno da proizvodi polizasićene masti, pa su nam potrebne iz hrane. To su esencijalne masti, kao što su omega-3 masne kiseline. Sprečavaju rizik od srčanih oboljenja, smanjuju krvni pritisak i štite nas od tahikardije. Omega-3 masne kiseline se nalaze u masnoj ribi (sardine, losos, haringa), ostrigama, chia semenkama, orasima.

4. Monosazasićene masti - Prema istraživanjima, smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja i srčanog udara. Namirnice koje sadrže ove masti su biljna ulja (maslinovo, susam...), orašasti plodovi (bademi, kikiriki, orasi, indijski oraščići), maslac od orašastih plodova (puter od kikirikija, bademov puter), avokado.

Stručnjaci savetuju da masti konzumirate najviše od maslina i maslinovog ulja, semenki i orašastih plodova, avokada, a da povremeno jedete i namirnice životinjskog porekla.

Ostavite komentar