KAKO NASTAVITI NORMALAN ŽIVOT POSLE TRAGEDIJE U NOVOM SADU? Stručnjaci upozoravaju na crvenu lampicu

Nesreća u Novom Sadu predstavlja novu kolektivnu traumu za naše društvo, koja se pridružuje nizu tragičnih događaja koji su zadesili Srbiju u poslednjih nekoliko godina.

Posle strašnih incidenata u Ribnikaru, Duboni, Malom Orašju, ali i posle slučaja dvogodišnje Danke, suočavamo se s pitanjem: Možemo li "porasti" iz ove tragedije ili će nas ona dodatno degradirati?

U ovom trenutku, kada se osećamo izgubljeno i beznadežno, postavlja se ključno pitanje - kada je vreme za pomoć i od koga je tražiti? Na ova pitanja u emisiji "Uranak" na televiziji K1 razgovarali smo sa Sandrom Bjelac, psihoterapeutkinjom.

- Još jedan od teških udaraca smo doživeli u petak, što je jako problematično za mentalno zdravlje. Ako se koncentrišemo samo na 2020. godinu, od kada smo imali pandemiju, pa do danas, to je četiri godine tokom kojih smo imali toliko traumatskih događaja, nedozvoljavajući da uopšte imamo vremena da preradimo osećanja koja se javljaju u takvim trenucima, a ne samo da ih integrišemo u svakodnevni život. Svaki novi događaj koji ima ovoliko smrtnih ishoda mladih ljudi predstavlja novu ranu u ranama koje nisu zarasle - rekla je Bjelac.

Ona je objasnila koji je put oporavka i da li treba da se ubrza put kako bismo zacelili rane:

- Mislim da se mi nismo oporavili od Drugog svetskog rata. Tuga i traume ne mogu da se ubrzavaju. Tuga je jedina emocija koja ima kumulativno dejstvo i koja ima svoj proces, ona mora da prođe. Zbog toga sam uzela za primer Drugi svetski rat - velika tuga, razaranje, a onda smo odjednom imali period oporavka, dok period tugovanja nismo imali. Taj obrazac imamo i danas. Prelazimo preko događaja koji se dešavaju bez toga da odtugujemo, da damo vremena i sebi i drugima da se nosimo i shvatimo šta smo doživeli. Da shvatimo šta smo preživeli i da proživimo ta osećanja kako bismo mogli da nastavimo da ih integrišemo u svakodnevni život.

Faze tuge

Kako kaže, tuga ima faze.

- To su: šok, ljutnja ili bes, cenkanje, intenzivne emocije na ove reakcije i integracija. Te faze se mešaju; mi smo sada u fazi šoka. Bili smo u fazi šoka zbog korone, 'Ribnikara', ali nismo dali sebi vremena, niti ga smo imali. Život nam nije dao vremena da preradimo svoje emocije i da se suočimo sa tim kako se osećamo; dešavalo se jedno sa drugim. Tuga kao kumulativno dejstvo nagomilala je veliki broj neprijatnih emocija u nama i zbog toga imamo razna ponašanja, jer ljudi različito reaguju na tugu. Neko će ući u problematično ponašanje, a neko će se povući. Neće svi imati posttraumatski stresni poremećaj, niti će svi imati ozbiljne poteškoće, ali to zavisi od strukture ličnosti - objasnila je Sandra Bjelac.

Kolektivno lečenje

- Trebalo bi što više da razgovaramo i da se usredsredimo na emocije, ne samo na događaj koji se dogodio, niti na traženje krivca. U svakom događaju koji ima smrtni ishod i koji je potencijalno životno ugrožavajući, čovek ima potrebu da pronađe neku logiku, da nađe krivca na koga će usmeriti svoj bes, što je faza tugovanja. Ta logika koja nam je potrebna, i pojedinačno i društveno, treba da nam pomogne da pronađemo smisao. Sada se dešava da smo izgubili poverenje. Jako je teško naći smisao ako ostanemo sami u svojim mislima, u svom okruženju. Potrebne su grupne podrške i sistematizovana briga o mentalnom zdravlju ljudi. Potrebno je govoriti o ovim stvarima ne samo kada se dešavaju ovakvi incidenti, već i otvoriti ljudima mogućnost da se obrate na više mesta. Postoje razlike u struci i ne moraju svi ljudi reagovati tako što će im trebati lekovi - rekla je ona i dodala:

- Psiholozi i psihoterapeuti bi trebali u početku da budu dostupniji ljudima. Mi u državnom sistemu nemamo dovoljno psihoterapeuta. Psihijatar i psiholog nisu isto - rekla je psiholog.

Foto: K1 televizija

Ona je objasnila kada se pali crvena lampica za posetu psihologu.

- Čovek prvo mora da zna da mu nije dobro. U ponašanju se najčešće manifestuje da nešto nije u redu. Ako imamo akutni stresni poremećaj, tri dana nije u redu da se ne osećam dobro, ali ako nisam dobro tri nedelje, moja okolina može primetiti da nešto nije u redu. Imamo problema sa snom i ishranom. Svaka promena u ponašanju može biti znak. Neko će početi previše da jede, a neko će prestati skroz. To je individualna promena u ponašanju koja se dešava. Čim postoji neka drastična promena u ponašanju - kaže Sandra.

Prema njenim rečima nakon ovih tragičnih događaja mogu da se razviju strahovi.

- Apsolutno smo ih razvili. SZO kaže da su depresija i anksioznost nakon pandemije povećani za 25%. Iskreno, ne znam podatke za našu zemlju, ali smo i dalje znali da će se povećati. Tragedije koje su se dogodile tokom maja 2023. godine, ovo što se dogodilo sada, oduzima nam osećaj sigurnosti. To su trebala biti sigurna mesta. Mi smo na sigurnim mestima doživeli da nisu sigurna mesta, posebno što se radi o mlađoj populaciji. Njihove porodice ostaju sa velikim brojem pitanja, a drugari koji nisu preradili traume koje su doživeli. Naravno da će se razviti veliki broj strahova sa kojima ćemo se, nažalost, suočavati - objasnila je.

Da li trauma može da zbliži?

- Imala sam iskustvo sa roditeljima iz 'Ribnikara' i ljudi koji prolaze kroz isto iskustvo se zbližavaju. Mi kao društvo imamo tendenciju da se povlačimo od stvari koje su nam neprijatne. Zavisi i od toga koliko smo empatični. Ljudi koji su empatični će možda više prići ljudima koji su doživeli neki gubitak. Ljudi koji imaju strah ili su anksiozni, ili su doživeli neke gubitke, jednostavno nemaju strukturu da to podnesu i povući će se. Ne možemo generalizovati da ćemo se svi zbližiti - kaže Sandra.

Ona objašnjava da na pitanje "kako si", neko može da odgovori da je operativan, što predstavlja veliki znak upozorenja.

- Biti operativan znači da sam vrlo adaptiran na situaciju u kojoj se nalazim, ali onaj deo šta se nalazi u meni, to znam samo ja. Mogu biti tempirana bomba i za vas i za sebe. U takvim situacijama je najbolje razgovarati sa takvom osobom, ako ste bliski. Svakako bi takva osoba trebalo da potraži nekoga s kim može otvoreno da razgovara i ko će je razumeti. To je način za ljude da razumeju da je osoba operativna, ali da nije dobro. Ljudi se često povlače umesto da se mešaju u nešto što nije njihovo - dodala je.

Foto: ATA Images

Sandra Bjelac ističe da li iz svih ovih situacija možemo da porastemo ili ćemo izaći još više degradirani i još lošiji.

- Mislim da ćemo izaći još lošiji, jer nemamo gde i kome da se obratimo. Nije nam jasno kome da idemo i da kažemo da se loše osećamo. Centar 'Srce' je jedini koji je objavio da su otvoreni za psihološku podršku za ljude koji se osećaju loše nakon tragedije u Novom Sadu. Prepušteni smo sami sebi i svojim finansijskim mogućnostima, znanjima, prijateljima. Moramo da znamo da postoje mesta gde možemo da se obratimo kada nam je teško i da znamo da će nam pomoći - zaključila je psihoterapeutkinja u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar