OVA OPAKA BOLEST DOLAZI IZNENADA! NE BIRA NI GODINE, NI POL Lekari upozoravaju - jedna stvar je ključna!

Statistika kaže da su bolesti srca vodeći uzrok smrti u Srbiji. Srčani udari dolaze iznenada - ne biraju ni pol, ni godine, ni vreme.

Od bolesti srca, krvnih sudova i malignih bolesti, Srbija godišnje izgubi jedan grad veličine 100.000 stanovnika.

Kada neko ima u porodici genetskih predispozicija za kardiovaskularna oboljenja, preventivno će otići na pregled. Međutim, zdrave osobe retko kada misle o svom srcu. Dok ih "ne zaboli". A tada često, nažalost, bude kasno.

Dr Milijana Balević, kardiolog na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" istakla je da, iako nauka napreduje, posebno u medicini, i dijagnostičke metode su sve savremenije, prevencija isključivo ostaje na pojedincu.

Zdrava osoba ne razmišlja o svom srcu

- Zdrava osoba ne razmišlja o svom srcu, ne razmišlja o preventivnim pregledima i to je nešto što mi želimo da podstaknemo - rekla je dr Balević gostujući u jutarnjem programu TV "Happy".

Proces ateroskleroze (kada se kroz ishranu unosi previše holesterola i zasićenih masti, povećava se nivo lošeg holesterola) počinje još intrauterino (u materici).

- To je evolutivni proces koji nas prati još od našeg začeća i to je dokazano. Genetika, sa druge strane, nas obavezuje da se dodatno kontrolišemo, odnosno pratimo svoje telo. Ne bi trebalo da plašimo narod, ali sve nelagodnosti, stezanje u grudima, gušenja, ukoliko se javljaju u određeno vreme, češći su, naravno da treba da se obratimo lekaru da se nešto ne bi propustilo - savetuje dr Milijana Balević.

Foto: Freepik.com

Važni su preventivni kardiološki pregeldi

Organizam je jaka mašina, dodaje doktorka, i može dosta toga da podnese, ali ne smemo ga testirati, već pratiti i onda kada primetimo da se nešto ponavlja, da je učestalo, to moramo podeliti sa izabranim lekarom.

- Kada govorimo o preventivnom kardiološkom pregledu, osnova je EKG, krvna slika, tu se gledaju pre svega masnoće, ali i ostali nalazi krvne slike u smislu da li je neko anemičan i tome slično. Ultrazvuk srca takođe. Ukoliko lekar odluči na osnovu simptomatologije da treba dalje ući u dijagnostiku, onda su dalje određeni testovi koji provociraju moguće probleme, odnosno, nekako to preventivno delujemo na eventualni nalaz uzroka nekog možda čak i asimptomatskog porekla bola - rekla je dr Balević dodajući da se ovo odnosi na sve one koji se osećaju dobro i nemaju nikakve simptome.

Infarkt može da bude i prva manifestacija bolesti

Takve preglede, ističe, treba raditi dva puta godišnje. Nisu retke ni situacije u kojima ljudi, prethodno zdravi i bez ikakvih simptoma, dožive srčani udar.

- I kod nas u klinici smo primetili da je to tako. Neko kome je na pregledu pre šest mesec ili godinu dana sve bilo u redu, odjednom dođe do pogoršanja. Živimo u jednom stresnom vremenu, taj stres ne možemo da kanališemo sami i to ozbiljno utiče na naš kardiovaskularni sistem kroz varijacije krvnog pritiska, kroz zakrčenje krvnih sudova... I to sve stvara određeni rizik za neku od kardiovaskularnih komplikacija, kao što je srčano popuštanje - priča ova doktorka.

Foto: Shutterstock

Još jedna važna stavka je i naša ishrana, ali i fizička (ne)aktivnost.

- Infarkt može da bude i prva manifestacija bolesti. Ali isto tako uvek negde nešto postoji što je bilo, kako mi kažemo, subklinički, što se nekako podvlačilo, a da mi nismo bili svesni ili smo zanemarili - istakla je dr Balević.

A redovnim preventivnim pregledima i uzimanjem propisane terapije čak 80 odsto smrti usled bolesti srca može da se spreči.

- Lekovi, ukoliko ih je prepisao lekar, trebaju se uzimati redovno. Korekcija isključivo u dogovoru sa lekarom - upozorava ova doktorka.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar