Ekonomista dr Ljubodrag Savić: SRBIJA FUNKCIONIŠE po sistemu - VOZI MIŠKO, pa dokle stigneš

Talas bankrota u Nemačkoj kao posledica sankcija Rusiji - to tvrdi predsedavajući Odbora Bundestaga za energetiku. Hoće li taj talas da potopi i druge zemlje Evropske unije i koliko će da zapljusne i Srbiju, ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila su pitanja za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodraga Savića.

Kako je kazao, Srbi po običaju najmanje razgovaraju o onome što bi trebalo najviše da ih brine. 

- Nemačka je najveća evropska zemlja, najveća ekonomija i najveća industrija u Evropi. Industrija Nemačke je na nivou jednakom, otprilike, industrijama Italije, Francuske i Velike Britanije zajedno. Srbija je najmanje dvostruko povezana sa EU u ekonomskom smislu. Dve trećine naše spoljnotrgovinske razmene se odvija sa zemljama EU i Nemačka tu prednjači, Italija takođe. I drugo, mi imamo veliki broj nemačkih fabrika koje u Srbiji zapošljavaju veliki broj radnika. To je nešto što je obezbeđivalo dinamizam srpske ekonomije. Posebno je to bilo važno u vreme epidemije i sada u vreme ekonomske krize u kojoj se nalazimo - jasan je bio profesor Savić danas u „Uranku“ i naglasio da je i mnogo naših radnika zaposleno u Nemačkoj.  

- Šta je sada problem sa našim fabrikama, sa njih preko 90 odsto? To što nemaju finalni proizvod s kojim idu same na tržište, već one proizvode za poznatog kupca, kako se to kaže u ekonomiji, a to su nemačke kompanije koje su napravile filijale u Srbiji i proizvode za Nemačku. Ako nemačke fabrike dobro funkcionišu, funkcionisaće i sprske. Ako nemačke fabrike ne funkcionišu kako se očekuje, probleme će imati i srpske kompanije. To su veze koje postoje i zbog toga je nama EU, a pre svega Nemačka, važna. A Nemačka je već ušla u problem. 

Objasnio je profesor danas na televiziji K1 i da ćemo se teško iz ove krize izvući. 

- Imali smo pandemiju koja je svetu uradila to što je uradila, a na to se nadovezala i ekonomska kriza, logično. Ali, da je bila samo kriza u vezi sa pandemijom to bi se već saniralo. Pošto je došlo do rata u Ukrajini sada se situacija u svetu neverovatno zakomplikovala, svakog dana imamo neki novi rat, nove sukobe i pregrupisavanja. To je jedna stvar, a druga jednako važna je ta da smo od 2007. do 2009. imali  žestoku ekonomsku krizu koja je po parametrima možda bila veća nego što je sada. Ali, razlika je u tome što je tada u Londonu, u proleće 2009, organizovan samit G20 najrazvijenijih zemalja sveta. Imali smo globalne mere i svi smo bili na istoj strani i borili smo se protiv ekonomske krize. A sada? Sada smo svi na različitim stranama i  to je već opasnost, jer svako gleda da završi svoju priču - upozorava dr Savić.

Kazao je i da ne zna o čemu Evropa misli i da ne bi voleo da je u njenoj koži. 

- Olako su prešli preko činjenice da će Nemačka najviše biti u krizi. Imali smo dobru političku, a posebno ekonomsku saradnju Nemačke i Rusije. Dva ratna protivnika koji su odlično sarađivali. Nemci su razvijali svoju industriju na jeftinim ruskim sirovinama i energentima. To se sada izmaklo. Sankcije koje je Nemačka uvela Rusiji su fatalne za Nemačku. Razmišljam stalno šta bi bilo da su na vlasti ostali Mereklova ili Tramp. Da se Rusiji skinu sankcije, ni to ne bi mnogo promenilo situaciju. Nije samo problem na relaciji Rusija - Zapad. Ovo je civilizacijski obračun Kine, Rusije, Indije. Kina je jedan od najvećih svetskih igrača, kineska ekonomija je najdinamičnija. Ona mnogo toga odvlači. Suštinski problem je što je Zapad sa svim svojim vrednostima od Drugog svetskog rata potpuno doiminantan i kreirao je uz ekonomska i sva druga pravila. Po prirodi i logici stvari sada gubi svoju dominaciju i druge zemlje hoće da skrate tu dominaciju Zapada i to je civilizacijski sukob. Završetak rata u Ukrajini može samo da olakša situaciju, ali kriza neće stati. 

Kina

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić kazao je da je većina ljudi u svetu, a možda čak i u Srbiji, očekivala da će Rusiju osuditi 90 odsto svetskog stanovništva. 

- To se nije desilo i svakog dana imamo svrstavanje na relaciji Istok - Zapad. Kina dobro vidi, ovo je samo predigra za novu priču, a to je kineska. To vide i druge zemlje koje samostalno ništa nisu mogle da urade pa se sada svrstavaju uz Istok. Na primer, Saudijska Arabija. Američki predsednik se poklonio nekome za koga je rekao da je najveći tiranin. Koga sledi sada Saudijska Arabija kada je reč o nafti - Ameriku ili Kinu? Nešto se promenilo - kazao je Savić u „Uranku“. 

O bankrotu nekih evropskih kompanija

Profesor Savić istakao je da i najveće kompanije sveta mogu da „odu pod led“ i da proglase bankrot. 

- Većina prestane da radi, a neke i ostanu, samo suze delatnost. To je na Zapadu uobičajena stvar i to je tržišna privreda. I ne mogu sve zemlje propasti. Lufthanza ima problem godinama, pa je država pomogla. Toga će, nažalost, biti sve više. Ono što je problem kod bankrota i situacije kada kompanija zapadne u probleme je to što je ta kompanija u vezi sa mnogim drugim kompanijama te u propast povuče i njih. To je taj cunami koji preti i zapadnim i nemačkim kompanijama. Toga će tokom zime biti sve više. 

Foto: Youtube PrintScreen

Ruska zima

Profesor Savić na televiziji K1 ovog jutra kazao je da grejanje još uvek nije tema u Nemačkoj i troškovi još uvek nisu veliki. 

- Oni drugačije funkcionšu, po principu koliko potrošiš, toliko platiš. Zavisi sve od toga kakva će biti zima i koliko će trajati. Sada znamo da je tražnja manja, ali u fabrici može čovek da smanji proizvodnju, ali čovek u kući ne može da se tri dana greje, a tri ne greje. To su problemi koji tek dolaze sa zimom. Svi problemi će eskalirati kada dođe zima i biće mnogo teži - kazao je Ljubodrag Savić.

Kako je rekao, biće više socijalnih nemira i o tome je trebalo da razmišljaju oni koji su olako mislili da će Rusija bankrotirati i lako izgubiti rat.

- Nisu razumeli da se Rusija više puta, kroz vekove, našla u takvoj situaciji i da ima iskustva. Nemačka je najuređenija zemlja na svetu. Kod njih je sve u minut, to je dobro organizovana efikasna i država u kojoj sve teče kao po loju. Zamislite situaciju kada u Nemačkoj nema gasa, električne energije, posla, kada nemate deci da date dovoljno hrane. Oni ne mogu da shvate to. Znate kada su nemački vojnici shvatili da počinju da gube II svetski rat? Kada u ruskoj zabiti, u ruskoj zimi, nisu za doručak dobili kajganu, toplu čokoladu i maslac. To je možda zgodna anegdota da objasni ovu situaciju. Zamsilite u 21. veku da Nemci nemaju dovoljno gasa i hrane. Kad se ljudi počnu smrzavati, gladovati, kad ostanu bez posla - izaći će na ulicu. I moliće Putina da im pošalje gasa koliko im treba. 

Foto: Pixabay.com

Evropa kao veće staraca

Profesor Savić kazao je danas u „Uranku“ da se Velika Britanija u ekonomskom smislu pokajala odmah nakon Bregzita. 

- Najveća žrtva biće EU. Rusija će da preživi. Neće Evropa nikada više biti centar svetske civilizacije, ni sada to nije, na silaznoj je putanji. Biće SAD u prvom trenutku, a klatno će potom otići na Istok, Kina će ponovo biti centar svetske civilizacije. Amerika će ostati velika sila, imaju dva okeana i daleko su od ostalih, imaju veliki broj ljudi i samodovoljni su. Imaju hrane i energije, dobro mogu da žive šta god se dešava u svetu. Na teritoriji Amerike se nikada nije vodio rat i ne verujem da će. Evropsku administraciju doživljavam kao veće staraca koje se seća mladosti. Sterilna je to administracija koja nijednu pravu odluku nije donela, meseci su im potrebni da donesu odluku, a i kada je donesu ne mogu da je sprovedu. To je grupa ljudi gde nema lidera i u tome je problem, mnogo babica, kilavo dete. 

Srbija začuđujuće dobro stoji, ali dokle?

Prema rečima dr Ljubodraga Savića, Srbija trenutno funkcioniše po principu vozi Miško dokle stigneš. 

- U ekonomiji se mora delovati preventivno, a to srpska vlada ne radi. Mi smo taoci politike i sve zemlje poput naše su taoci politike. Mi smo mala zemlja sa mnogo problema. Na moje prijatno iznenađenje Srbija se sa svim problemima prilično dobro bori, ali pitanje je dokle i koliko možemo da izdržimo. Fondovi se tanje. Zadužujemo se. Nismo ni vratili prethodne kredite. Uslovi kreditiranja ne zavise od nas, već od svetskih okolnosti. U prethodnih deset godina na delu je bilo vreme jeftinog novca, ali sada to sve raste. Šta znači povoljna kamatna stopa kada Euribor raste? Bio je negativan, sada je 1,75. Američke federalne rezerve prešle su 2,5. Jeftin novac podstakao je razvoj u prethodnih deset godina i to je dalo rezultate. Sada je sve suprotno od toga - imamo politiku skupog novca. 

Foto: Freepik.com

Prikrivena inflacija

Kazao je Savić da je minimalac porastao 12 odsto, a da su proizvodi neophodni za život poskupeli iznad 20 odsto. 

- Onaj ko prima minimalac ne ide na more, ne kupuje automobil ni stan. Njih to ne interesuje. Interesuje ih samo da prežive, a da li je to moguće? Niko ne mora da meri inflaciju, svi vidimo koliko su cene porasle. I to je sve prikrivena inflacija, jer su nam još uvek cene nekih proizvoda ograničene. Cena gasa nam je među najnižima u Evropi. Mi smo tržišna privreda, ali zamislite da plaćamo kao Nemci gas po tržišnoj ceni? Šta bi od naših plata mogli da kupimo i platimo? O tome treba razmišljati. To što mi sada imamo cenu struje od 45 evra po megavat satu to samo trenutno gasi požar, jer struju kupujemo po ceni od 450 evra po megavat satu. Ko će to da plati? Nema alhemije u ekonomiji, ako ne platiš sad, platićeš kroz inflaciju ili kroz naredne godine. Moramo da znamo da je ovo što sada živimo neočekivano dobro, ali neće moći dugo da traje - pesimista je profesor Ekonomskog fakulteta. 

Ostavite komentar