KAKO JE NASTAO KOMPAKT DISK?

Sedamdesetih godina 20. veka inženjeri mnogih kompanija iz svetske elektronske industrije su eksperimentisali sa snimanjem muzike. Prvi prototipovi su se zasnivali na magnetnim medijima za snimanje, kao što je, na primer klasična audio-kaseta.

Kao prvo na tržištu se1977. pojavilo rešenje kompanije Soni zasnovano na video-rekorderu, ako se uopšte sećate šta je to... Međutim, kupci ipak nisu bili zadovoljni tim velikim uređajem i njegovim kvalitetom snimanja, pa je Soni dalje razvijao tu

tehnologiju.

Foto: Freepik.com

Kao test tih novih metoda je u septembru 1978. tajno snimljena proba koncerta dirigenta Herberta fon Karajana. Kasnije je fon Karajan od strane Sonija pozvan da oceni kvalitet zvuka tih napravljenih snimaka. A u isto vreme je firma Filips radila na optičkom snimanju slike, koje je trebalo da unese revoluciju u video-tehniku, ali se brzo rodila ideja da je tu tehnologiju moguće
koristiti i za snimanje zvuka.

Tek, obe firme su se ubrzo suočile sa sledećim problemom:
Koje će biti dimenzije budućeg nosača zvuka i koliko muzike će moći da stane na njega?

Tražeći pogodan format, kao i optimalnu količinu, odnosno dužinu zvučnog materijala, na Sonijev predlog su se obe firme dogovorile da na taj budući nosač zvuka mora stati bar Betovenova deveta simfonija u punoj dužini.

Taj predlog je poticao od tadašnjeg potpredsednika Sonija Norija Oge, koji je bio obrazovani operski pevač i koji je već dugo imao želju da sluša Betovenovu devetu u jednom delu, bez menjanja nosača zvuka. Ogova omiljena verzija Herberta fon Karajana trajala je 66 minuta, dok su se tehničari orjentisali po tada najdužoj verziji ove simfonije koja je trajala tačno 74
minuta.

Foto: Freepik.com

Tih 74 minuta su, preračunato na potreban prečnik nosača zvuka za tu količinu zvučnog materijala, značili prečnik od 12 centimetara, što je ubrzo postao i standard.

I uglavnom, 1. oktobra 1982. je izašao prvi CD, a već 1988. godine proizvođeno je 100 miliona kompakt-diskova godišnje.
Na veliku popularnost kompakt diska je, osim ostalog, uticala i priča da su praktično neuništivi, što se vremenom ipak pokazalo kao netačno.

Ali je činjenica da su jedno vreme bili neprikosnoveni nosači zvuka i kao takvi, su gotovo potpuno istisnuli ploče iz muzičkih prodavnica. Međutim, kao što znamo, brzi razvoj tehnologije je ubrzo i kompakt diskove učinio zastarelim, pa se tako danas muzika sluša najčešće preko striming servisa.

Barem dok se ne pojavi neka bolja ideja.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar