"OVO JE SEME RAZDORA - DA LI SMO SVESNI POSLEDICA?" Profesori kod Jovane Joksimović o krizi na Pravnom fakultetu

Posle burnih dešavanja na univerzitetima u Srbiji, akademska zajednica i šira javnost s pažnjom prate dalji razvoj situacije.

Studenti i profesori izražavaju nezadovoljstvo povodom napada na dekanku Pravnog fakulteta u Nišu, dok predsednik Aleksandar Vučić poziva na razum, ističući da su "rektori i dekani prolazni, a država večna".

Jedna od ključnih tema u ovom kontekstu jeste inicijativa Pravnog fakulteta da se odluka o povratku na fakultete donese putem platforme „e-student.“ Da li je ovaj predlog rešenje u trenutnoj krizi ili samo još jedan u nizu spornih poteza?

O tome su u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su prof. dr Vladan Petrov i prof. dr Milan Petričković.

- Ono što se dogodilo na sednici Nastavno - naučnog veća ne može se prepričati. Ako neko ne razume, Nastavno-naučno veće je najvažnije telo za odlučivanje na fakultetima, koje čine redovni profesori, docenti, vanredni profesori i asistenti. Ima oko stotinu članova.

K1 televizija

Kriza na Pravnom fakultetu u Beogradu traje već mesecima, a sukobi mišljenja između različitih studentskih grupa i profesora dodatno komplikuju situaciju.

- Na vanrednoj sednici Nastavno - naučnog veća, održanoj 11. decembra 2024, doneta je odluka da nastavnici i saradnici fakulteta budu na raspolaganju studentima putem elektronskih platformi, kako bi im omogućili da ispune svoje ispitne i druge obaveze nakon okončanja blokade. Takođe, 23. decembra doneta je odluka o odlaganju januarskog ispitnog roka. Krajem februara, grupa studenata koja sebe naziva "tihom većinom" pokušala je da se obrati članovima Nastavno-naučnog veća putem cirkularnog mejla, ali njihov zahtev nije razmatran jer je stigao svega nekoliko sati pre sednice. Ubrzo nakon toga, početkom marta, studenti su poslali novo pismo Vladi, ministru prosvete i predsednici Narodne skupštine, predlažući da se svi studenti izjasne putem platforme "e-student" o tome da li su za nastavak nastave i ispita" - rekao je profesor Petrov.

On je dodao: 

- Važno je razumeti kako se trenutno postupa na Pravnom fakultetu, ali i na drugim fakultetima, o čemu, nažalost, imamo malo informacija jer mnogi ne žele da se javno izjasne. Studenti su podneli legitimnu inicijativu i dostavili pismo sa svojim imenima, prezimenima i brojevima indeksa. Neformalno sam saznao - a ako to nije tačno, onda sam pogrešno informisan - da su ti podaci pohranjeni negde na fakultetu, možda u upravi, kako bi se sprečilo da budu meta pritisaka od strane studenata okupljenih u Plenumima ili na društvenim mrežama - rekao je jedan od učesnika sednice.

Na jučerašnjoj sednici Nastavno-naučnog veća, pismo "tihe većine" trebalo je da bude razmatrano. Dekan je predložio da pet studenata prisustvuje sednici, ali je prema poslovniku bilo potrebno glasanje većine članova. Kako značajan broj profesora nije podržao njihov dolazak, studentima nije omogućeno da iznesu svoju inicijativu.

- Krajnje je čudno da se studentima iz Plenuma, koji nisu izabrani na prethodnim studentskim parlamentarnim izborima, dozvoljava prisustvo na sednici, dok ‘tihoj većini’ to nije omogućeno - dodao je sagovornik Jovane Joksimović. 

K1 televizija

Umesto rasprave o argumentima za i protiv elektronskog izjašnjavanja studenata, sednica se, kako kaže, svela na raspravu o tome zašto ne treba dozvoliti studentima da predstave svoju inicijativu, kao i na lične napade.

- Moji asistenti, o čijem napredovanju ja treba da odlučujem, juče su rešili da mi ne priđu. Sklonili su se u pozadinu. To je sve krajnje izopačeno - zaključuje on.

Prof. dr Milan Petričković: "Zašto se ne čuju argumenti za i protiv?"

Profesor dr Milan Petričković izrazio je žaljenje zbog podele među studentima i istakao da bi akademska zajednica trebalo da bude jedinstvena.

- Žao mi je što je studentska populacija podeljena. Smatram da su svi studenti jednaki – mladi ljudi sa indeksom koji su došli na fakultet da steknu znanja,“ kaže Petričković i objašnjava razloge protivljenja platformi "e-student".

- Apsurdno je da se u borbi za demokratsko funkcionisanje institucija ne poštuju elementarna prava. Zašto ne čuti argumente za i protiv? Kome to smeta? Odgovor bi mogao biti neprijatan za one kojima smeta, jer se tada postavlja pitanje odgovornosti,“ ističe on.

Prema njegovim rečima, oni koji zaista žele rešenje trebalo bi jasno da navedu koji delovi zahteva nisu ispunjeni.

- Zahtevi su se menjali, a mnogi su ostajali anonimni. Ko koga sprečava da svoje mišljenje iznese javno? I na kraju, postavlja se pitanje – da li su ovo zaista stavovi studenata ili profesora? - zaključuje Petričković.

Profesor: „Ovo je seme razdora – da li smo svesni posledica?“

- Nije dobra ta podela na blokadere, tihu većinu i studente koji žele da uče – to je jedna te ista populacija. Pored političkog aspekta, zaboravlja se i vaspitni aspekt, što nije dobro. Postalo je uobičajeno da se ne dele samo profesori među sobom, već i roditelji i deca. Onda se postavlja pitanje kako će nastavnici u srednjim školama postupati, pogotovo jer studenti često podržavaju njih, a oni studente. U tu dinamiku se potom uključuju i drugi – imamo studente trećeg doba, političke lidere koji traže svoje mesto.
Kakav je danas lik mladog čoveka? Kakav je princip pedagoškog uzora? Nastavnici bi trebalo da budu uzor onima koje vaspitavaju, ali ovde se uloge izokreću. Sve češće se dešava da vaspitanici pokušavaju da preuzmu ulogu svojih učitelja. U početku mi je to bilo čudno, sada više nije, kada od nastavnika do profesora čujem frazu: ‘Mi sada učimo od mladih, mi polažemo životni ispit kod njih.’ Zamislite tu obrnutu logiku – da onaj koji treba da bude vaspitan usmerava onoga ko ima životno iskustvo i pedagošku ulogu.

Opasno je kada iskusnog mentora – nastavnika, vaspitača, profesora – navodno vodi dete. Iskrivila se ta paradigma, i pitam se da li su oni koji stoje u srednjim školama i fakultetima toga svesni. Bez obzira na vrstu blokade, koriste se sredstva koja su nedolična i nemaju veze sa vaspitanjem. Videli smo po gimnazijama kako dočekuju nastavnike i profesore koji nisu ‘podobni’. Da li su svesni da će im se sutra ti isti učenici, koje su takvom ponašanju učili, vratiti i pokazati im istu dozu nevaspitanja, arogancije i agresivnosti? Svaka akcija ima reakciju – batina uvek ima dva kraja.

Budućnost u tom smislu nosi neizvesnost – šta očekivati kada nastava ponovo počne? Hoće li se studenti opet deliti na podobne i nepodobne, na tri grupe?

- Ovo je seme razdora. Onaj ko je ovo osmislio, kreirao, mentorski postulirao, dao logistiku i finansirao – da li je svestan posledica koje će tek nastati? Mislim na buduće generacije i na nešto što se prenosi kao deo kulturnog obrasca, a vaspitanje je esencijalni deo toga - zaključio je profesor.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar