"METAMORFOZE" Nemanje Mate Đorđevića u Salonu Muzeja grada Beograda

Slikar Nemanja Mate Đorđević, čija je izložba "Metamorfoze" trenutno izložena u Salonu Muzeja grada Beograda, kaže da je za umetnika važno da progleda kroz svoje radove i da mu je kompliment ocena da se u njegovim delima vidi uticaj filma, posebno horora.

Đorđević je rekao za Tanjug da mu je važno što su "Metamorfoze" odabrane da budu izložene u okviru aktivnosti kojima Muzej grada Beograda, kao jedna od naših najstarijih muzejskih institucija, slavi 120 godina postojanja.

Povodom izložbe koja traje do 26. aprila u Salonu, Đorđević je rekao da "Metamorfoze" donose radove kojim je nastojao da svojim izražajnim jezikom dobaci "što dalje, što šire", kroz razne medije.

Kao i slikari između dva svetska rata, na čijim delima je odrastao, Đorđević danas pokušava da kroz "svoju viziju, kroz svoje oko", u raznim medijima, prikaže šta su mu "opsesija, tematika i šta je ono što čoveka goni da radi".

- Neovisno da li je to skulptura, slika, grafika ili crtež, čovek u stvari radi da bi progledao kroz radove. To je jako važno - naveo je umetnik.

U "Metamorfozama", Đorđević se predstavlja radovima novije produkcije, slikama pretežno velikog formata izvedenim u tehnici ulje na platnu, odnosno crtežima izvedenim u tehnici tuš na papiru, ali i skulpturalnim formama manjih dimenzija, izvedenim kombinovanjem različitih materijala.

U najavi izložbe, kaže se da je Đorđevićeva umetnička poetika "protkana kompleksnom simbiozom različitih promišljanja o čoveku, njegovoj sudbini, otuđenosti, nemoći, njegovim degenerativnim transformacijama i egzistencijalnim pitanjima života i smrti".

Nazivi dela poput "Nyctophilia", "Amok", "Disputant", "Apokalipsa" i "Antidot" upućuju "na kompleksnost umetničkog preispitivanja različitih devijacija prisutnih kako u društvu, tako u samim ljudskim bićima".

Đorđević je rekao da je ime "Metamorfoze" je došlo samo od sebe, jer nekada daje nazive "tako što su lakonski izraz, koji bi mogao lepo da se prilepi na izložbu, bez velikih mistifikacija", odnosno nađe na neki pojam "strukturalno, u literaturi" koji može da se iskoristi.

- Obično je to neko znanje koje je postojalo pre izvođenja rada. Kad kažemo metamorfoze, šta može da vam padne na pamet? Grčka tragedija, drevni mitovi i originalno najeksploatisaniji deo je vezan za biologju, medicinu. Evoluiranje neke vrste u odnosu na spoljne uticaje - naveo je umetnik.

Kroz "Metamorfoze" Đorđević se nada da je pokazao "da evoluiraju i sami radovi".

U najavi se kaže i da Đorđevićeva poetika "predstavlja svojevrstan duhovni protivotrov za društvene otrove, estetičku alternativu modernom nihilizmu“.

Podsetivši na rečenicu Paracelzusa (1493-1541) da svaki lek može da postane otrov, a svaki otrov lek, Đorđević je naveo da "široka izjava jednog metafizičara, travara, medicinara" može da se poveže sa društvom, kulturom, ličnim odgojem i autorstvom.

Na pitanje koliko u njegovim izloženim delima ima uticaja filmske umetnosti, odnosno dela horora i naučne fantastike, Đorđević je odgovorio da je kroz istoriju slikarstva i kinematografije primetno da su reditelji najviše vodili računa o prisustvu slikarstva u filmu, i da slučaj može biti i obrnut.

- Moguće da je sad ovde neka vrsta dekonstrukcije. Čak mi je kompliment da postoji nešto filmično, što može da se poveže za žanr koji poštujem. Volim horor, volim sve žanrove. Nisam sad pasionirani horor manijak, ali daleko od toga da ne volim takva istupanja u kinemotografiji. To je meni kompliment - rekao je Đorđević.

Ostavite komentar